U PENZIJU ĆEMO SVE STARIJI: Trebalo bi reformisati tržište rada, usavršavati zaposlene, ukinuti diskriminaciju seniora

Trenutna granica za dame je 63 leta i četiri meseca, a bojazan da i ona može ubrzo da ide naviše, dolazi iz činjenice da je sve veći broj država u svetu pomera. Glavni i, čini se, jedini razlog takvog trenda je produženje životnog veka.

Fiskalni savet je nekoliko puta naglašavao da reformske mere koje su sprovedene prate evropsku praksu i da se ide ka tome da se izjednači starosna dob žena i muškaraca za odlazak u penziju, na 65 godina, što između ostalog i zakon propisuje. Statistika pokazuje da smo nekada imali 10 mladih na jednu staru osobu, a sada je taj odnos četiri prema jedan. Sa ovakvim demografskim trendovima nema drugog načina, osim da se radi duže.

- Reforma penzijskog sistema sprovedena 2014. godine kada je već pomerena starosna granica je dovoljna - smatra Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta. - Ne možemo se mi porediti u tom smislu sa zemljama Zapadne Evrope, s obzirom na to da je njihov životni vek duži od našeg. Naši građani još nisu dostigli taj starosni nivo, a sprovedene reforme su stabilizovale penzijski sistem. Mislim da ni Srbija, kao ni druge zemlje Balkana trenutno nema potrebe za pomeranjem starosne granice i o tome ne bi trebalo razmišljati do 2032. kada će se, po sadašnjem zakonu, izjednačiti muškarci i žene i svi odlaziti u penziju sa 65.

Da bi se produžila granica trebalo bi, po mišljenju ekonomista, reformisati i tržište rada, usavršavati zaposlene, ukinuti diskriminaciju prema starijim radnicima, omogućiti im da duže rade.

Profesor dr Ljubodrag Savić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da bi trebalo ići u korak sa evropskim trendovima:

- Na Zapadu se smanjuje radno vreme što automatski znači pomeranje granice za odlazak u penziju jer vam se produžava radni vek. Time vi rasterećujete penzioni sistem. Pre 30 godina radnik je mogao da finansira penzionera jer je taj odnos bio veći, ali ovakav koncept je neodrživ ako hoćemo da budemo na zdravim ekonomskim osnovama.

Prof. Savić naglašava da bi u tom slučaju trebalo bolje regulisati sistem naplate doprinosa. Naši poslodavci vole da im je radnik stalno na oku umesto da brinu o tome koliko on radi i da li su na vreme izmirili obaveze prema njemu.

Ugledni poljski ekonomista Pavel Dobrovolski, uveren je da će u sledećoj deceniji, ili možda za dve, zvanična starosna granica za odlazak u penziju potpuno nestati.

- Ova prekretnica dolazi iz demografske realnosti sredinom 20. veka. Imamo dobre šanse da navršimo 80 godina, što bi značilo da bismo, uključujući i period studija, potrošili pola svog života neproduktivno za ekonomiju, a neko bi morao da nas finansira. To je neodrživo. Mnogo duži rad biće norma - ocenio je Dobrovolski, glavni ekonomista Poljskog fonda za razvoj.

Nekoliko nemačkih ekonomskih instituta već je predložilo povećanje starosne granice za odlazak u penziju na 69 godina s obzirom na opterećenost državnog budžeta zbog pandemije:

- Takav korak doneo bi dvostruku korist, s jedne strane, povećali bi se prihodi penzijskog osiguranja, a sa druge, više ljudi bi bilo dostupno za tržište rada.

U budućnosti će razlika između broja mladih koji dolaze na tržište rada i starih koji ga napuštaju biti oko 400.000 ljudi manje na godišnjem nivou, što bi, po oceni ekonomista, oštetilo nemačku privredu. Instituti u penzijskom osiguranju vide važan instrument za uravnotežen državni budžet, izuzimajući vanredne faktore i neujednačenost privrednih tokova, a da ne mora da se štedi na važnim investicijama za budućnost.

- Najelegantnije rešenje bilo bi sporo, postepeno povećanje starosne granice za penzionisanje, jer bi to imalo pozitivan efekat sa dve strane. Kad bi ljudi bili malo duže dostupni tržištu rada, to bi ojačalo potencijalnu radnu snagu, a imalo bi efekta na rashode penzijskog osiguranja - stav je instituta.

U Nemačkoj se starosna granica za penziju postepeno povećava i planirano je da 2031. dostigne 67 leta. Zasad je potrebno 65 godina i sedam meseci da bi se otišlo u penziju, i za žene i za muškarce. Dame u Austriji idu u penziju sa 62, a muškarci sa 65, s tim da se granica za starosnu penziju za dame od 2024. godine postepeno ujednačava sa granicom za gospodu. U Italiji muškarci radno mesto napuštaju sa 66 godina i tri meseca, a žene sa 63 i devet meseci. U planu je da se granica podigne na 67 za oba pola. Pregovori vlade i nacionalnih sindikata nedavno su počeli, a glavno pitanje su godine za odlazak u penziju. Očekuje se da se ozvaniči pravilo po kome će svi oni koji se ranije penzionišu morati da računaju da će im čekovi biti usklađeni sa visinom doprinosa koje su uplaćivali.

I u Hrvatskoj je starosna granica za penziju 65 za muškarce, dok je za žene 63 godine. Do 2038. trebalo bi da pripadnici jačeg pola radno mesto napuštaju u 67, a slične planove ima i Švedska do 2036. U Norveškoj je za muškarce već sada granica 67, a do 2030. trebalo bi i žene da dostignu te godine kako bi stekle pravo da okončaju radni vek.

U Sloveniji se rapidno povećava životni vek što povećava i troškove za penzije sa sadašnjih 10 na 15,7 odsto BDP do 2050. Na nivou Evropske unije, penzijski troškovi bi rasli sporije, u proseku sa 11,6 na 12,6 procenata. Ono što je, po oceni eksperata OECD, povoljnije u Sloveniji nego u njenom okruženju jeste okolnost da su nejednakosti u primanjima starijeg stanovništva daleko manje, nego u većini drugih zemalja. Nepovoljnost je, međutim, da je zaposlenost posle 60 leta u Sloveniji veoma mala i jedva dostiže do polovine proseka OECD.

U PROBLEMU I BOGATA ŠVAJCARSKA

PROBLEME sa reformom penzijskog sistema ima danas čak i bogata Švajcarska, gde je, posle kampanje duge 50 dana, prikupljeno 100.000 potpisa za još jedan referendum, ovog puta da bi se oborili planovi vlade za promene koje su u parlamentu već usvojene.

Broj potpisa je duplo veći od zakonskog minimuma od 50.000, a novo izjašnjavanje traže levo orijentisane partije i sindikati koji se prvenstveno ne slažu sa vladinom namerom da se doba za odlazak u penziju za žene sa 64 pomeri na 65 godina.

Pristalice reforme smatraju da je ona neophodna da bi se obezbedila održivost sistema i posle 2030. godine. Referendumi o penzijama u Švajcarskoj su inače česti, a trenutno su u opticaju bar tri različite inicijative za promenu penzijskog sistema.