UDOVICA ĐENERALA RADENOVIĆA ZA "NOVOSTI": "Veljko se borio za ljude, sve je voleo kao svoju decu" (FOTO/VIDEO)

- I tako, sve dok mu se nije desilo to od čega se razboleo i za kratko vreme, mesec, mesec i po dana, preminuo je.

Na naše pitanje čega se najradije seća iz zajedničkog život sa oslobodiocem Orahovca i neustrašivim borcem protiv OVK terorista, đeneralova udovica kaže da je to "dobar život s njim".

- On nije znao da se posvađa, nije znao da omalovažava, porodica mu je bila na prvom mestu, supruga, deca, njegovi roditelji, naravno - priča za "Novosti" Slavica Radenović.

- Velike pažnje se sećam, to mi je najdragocenije u zajedničkom životu. Kao suprug i otac, deda, bio je odličan, ali šteta što je kratko živeo. Ilija je imao samo godinu dana, Nina je imala - tri. Mnogo ih je voleo. Nije znao da će ovo da mu se desi, mnogo mu je bilo teško kada je saznao da je bolestan, najviše zbog njih.

Posthumno uručenje Sretenjskog ordena i spomenik u neposrednoj blizini porodične kuće, na Bagdalskom vencu u Kruševcu, Radenovići doživljavaju sa pomešanim osećanjima.

- To nam je mnogo drago, pogotovo što je tu blizu, mogu da odem kad god želim - kaže Đeneralova udovica. - I sretni smo i tužni. Tužni što ga nema, sretni što se posle toliko vremena setio da neko uradi to i za orden i za spomenik i za moju decu što su dobila posao. I večito ću biti zahvalna i predsedniku Vučiću, i ministru Vulinu, i Bratislavu Gašiću i svima koji su učestvovali u ovome. Nikada im neću zaboraviti.

Slavica se priseća i godina kada je njen suprug dobio svoje drugo ime - Đeneral. Bilo je to zato, kaže, jer je spasio mnoge živote na Kosmetu. Sve je gledao kao svoju decu. Tako je gledao i na svoje policajce. Sa njima se borio, kao što se borio za sve druge, do svoje smrti.

Prvo obeležje slavnom "Đeneralu", čije se ime u pesmi može čuti na svakoj utakmici navijača FK "Crvena Zvezda", nalazi se na svega stotinak metara od porodične kuće Radenovićevih potomaka. Nepravda je počela da se ispravlja 15. februara, kada je potpukovniku 15. februara posthumno dodeljen Sretenjski orden, a sa podizanjem dostojnog spomenika junaku, sećanje na Veljka Radenovića konačno će biti časno.

Veljko Radenović odrastao je u Đakovici, Peći i Vučitrnu. Komandovao je u Prizrenu i Kuršumliji, a kraj karijere dočekao je na mestu pomoćnika komandata Odreda Žandarmerije u Kraljevu. U tom Odredu danas je njegov sin Vukašin.