ISTORIJSKI DODATAK - ZLOSTAVLJANJA, PLJAČKE I UBISTVA NAPREDNJAKA: Liberali i radikali, preuzimajući vlast, krenuli su u hajku na prethodnike

Vladajući par pomešao je svoje supružničke i političke odnose. Kralj je sve više težio austrofilskoj politici, a kraljica je volela da izigrava srpsku nacionalistkinju - tražeći sve načine da u narodu bude popularnija od muža.

Garašanin se našao između nje i njega i - propao.

Kralj Milan je poverio Jovanu Ristiću da zajedno sa radikalima formira novu vladu, uz jedan uslov - da mu ne nameće za ministre ljude koji "dolaze s robije", odnosno one koji su bili osuđeni zbog Timočke bune.

KRALj je insistirao samo na jednom resoru - ministru policije, gde je postavljen liberal Radivoje Milojković, a za sve ostale ministre govorio je da mu se smuči kada im vidi fizionomije.

Ono što nisu uspeli bukom, radikali su uspeli dvorskim spletkama: prvi put su ušli u vladu i dobili tako važne resore finansija i vojske.

Bio je to veliki trijumf opozicije! I radikali i liberali, posle tolikih progona, robija i opozicionih muka, najzad su osetili da je vlast - slast. Beograd je bio preplavljen "nekim čudnim ljudima". To su bili deputati opozicije iz čitave Srbije, koji su dolazili da čestitaju ulazak opozicije u vladu. Uživajući što se vide sa "svojim" ministrima, nehajno su govorili:

"Eto, svratio sam kod ministra na kafu i rakiju!"

U čitavoj zemlji eksplodiralo je opšte narodno veselje, koje danima nije prestajalo.

- Nikad, ni o jednom narodnom prazniku, nije se igralo kao povodom ove partijske pobede - beleži Slobodan Jovanović. Dodajući kako to više nije ličilo na političke manifestacije nego na "svatovske gozbe".

U kancelarijama je stao svaki posao, a ni ministri nisu stizali da se bave svojim resorima, sve od primanja grdnih delegacija.

VESELjE je bilo uzelo tolikog maha, a nerad je tako zacario, da je vlada morala zauzdati proslavu - izdato je saopštenje da deputacije više ne dolaze u Beograd na čestitanje.

Ovo praznovanje, radikalski list "Odjek" nazvao je "veličanstveni narodni odisaj".

Ali veselje se brzo izmetnulo - u hajku na dotadašnju vlast.

Najpedantniji hroničar Srbije tog vremena Slobodan Jovanović, u ciničnom tonu piše: - Liberalno-radikalska veselja bila su, u stvari, pijanke. I kad bi se ljudi jednom napili, njima nije bilo dosta da viču novim ministrima - živeli. Oni su osećali potrebu da izbiju još po nekog naprednjaka - bez toga njihovo veselje nije bilo potpuno!

Još ministri nisu ni seli u fotelje, a prve noći kad je proglašena nova opoziciona vlada, vesela rulja došla je pred Garašaninovu kuću. Zviždalo se, vikalo, bučalo, a onda je neko iz gomile "prešao liniju mirnih protesta" pa su "buka i bes" zamenjeni kamenicama koje su poletele, a jedna je razbila prozor.

Zbačeni premijer nije bio kukavica. Izjurio je na prozor, s pištoljem u ruci. Ispalio je pet metaka na masu i, na sreću, ranio samo jednog čoveka, i to lakše. Ono što je masu najviše iznerviralo, bio je prezir prema gomili, toliki da je Garašanin izašao sa cigaretom, koju nije gasio - dok je pucao, držao je među zubima!

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Čuvaj glavu, ne idi na izbore

GARAŠANIN je u Beogradu prošao jeftino, ali u unutrašnjosti, njegov režim terora bio je tako omrznut da naprednjaci nisu mogli izbeći narodnu osvetu. Zlostavljanja, pljačke, ubistva, paljenje imovine... to je dojučerašnja opozicija činila dojučerašnjoj vlasti.

Ubijeno je čak - 140 naprednjaka.

Bilo je pedesetak slučajeva rušenja kuća naprednjacima i sedamdeset paljevina imanja.

Cifra ubijenih uopšte nije proizvoljna. Naprednjački list "Videlo" objavio je proveren, poimeničan spisak žrtava, koji ni nove vlasti nisu mogle da ospore.

Najviše linčovanja naprednjaka bilo je po selima gde su mnogi kmetovi završili u jarku, isprebijani nasmrt kočevima, a pričalo se i o jednom slučaju da je telo nekog naprednjaka bilo nabijeno na ražanj.

Narodni gnev za sve muke proživljene pod naprednjačkom vladom bio je ogroman. U aleksinačkom okrugu smislili su specijalnu muku za one koji su godinama "jahali narod" - sad će narod na jaše njih! Uzjahivali su naprednjake i bičujući ih kao konje, terali ih oko sela.

Linčovanje se nije, ipak, proširilo na čitavu Srbiju. Masovni progoni zabeleženi su u požarevačkom, ćuprijskom, zaječarskom i aleksinačkom okrugu, što se objašnjavalo i osvetom za Timočku bunu.

Iako su naprednjaci optuživali vlast da je podsticala linč, istina je - da ga nije sprečavala.

NOVI izbori raspisani su za 17. septembar iste, 1886. godine.

Naprednjački list "Videlo" objavio je proglas pripadnicima stranke: "Čuvajte glave svoje, ne idite na birališta!"

Novim izborima rukovodio je ministar unutrašnjih dela Radivoje Milojković, i to po starim Čumićevim tradicijama: u čast izbora prvo je otpustio osam okružnih i deset sreskih načelnika i 30 policijskih pisara.

Novopostavljena liberalna (tačnije liberalska) policija radila je za svoju stranku, ipak, samo u potaji i ispod ruke - plašila se da ne rasrdi koalicionog partnera, radikale, sa kojim su veze počele da popuštaju.

- Od 146 poslanika - na deset mesta izbori su bili "pokvareni" - a liberali su dobili samo 59 mesta, naspram 87 radikalskih.

POČELO je cenkanje u koaliciji. Kome će kralj dodeliti svoje mandate - imao je po Ustavu pravo da imenuje trećinu parlamenta. Razvila se živa izborna matematika - radikali su vukli na svoju, a liberali na svoju stranu, a Ristić je, težeći da očuva koaliciju, predlagao kralju da uravnoteži broj poslanika u parlamentu na 99 prema 99. Kralj je učinio po svome: 103 prema 95. I to za kralju mrske radikale!

Otkud takav preokret kod Milana Obrenovića?

Razlozi su dolazili - iz Evrope, kao i svih godina u 21. veku, sklone mešanju u naše izbore. Liberali Jovana Ristića procenjivani su za veće slovenofile i rusofile od radikala, pa je Austrougarska uticala na Milana da ih "malo potkrati". Smatrajući da bi, ukoliko dođe do rata (zbog bugarskog pitanja rat između Rusije i Austrougarske izgledao je neizbežan), Ristićev kabinet "odvukao Srbiju na istok".

Koalicija se, tako, raspada, i kralj Milan daje mandat pukovniku Savi Grujiću da formira prvu radikalnu samostalnu vladu. Jer, Srbija je velika tajna!

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Kamenice pljušte u supu

PRVI slogan naprednjačke stranke glasio je: "Zakon, sloboda, napredak". Kasnije, njihov stranački list "Videlo" izbacio je drugi slogan: "Red, rad i zakonitost", uz obrazloženje da ove tri reči sažimaju ceo program stranke. Ova stranka je osnovana, kao i radikali i liberali, 1881. i njen program potpisalo je više od 120 poslanika, između ostalih, i oni koji su, dva dana ranije, potpisali Pašićev program Radikalne stranke (Jedan čovek u dve stranke - time je, u stvari, počeo naš višestranački život!).

Bila je to stranka slobodoumne, zapadnjački orijentisane inteligencije - za razliku od rusofilskih radikala, i slovenofilskih liberala - da bi se pretvorila u klasičnu stranku iz koje su nicale "dvorske vlade". Naprednjaci pod Milutinom Garašaninom nastojali su da postanu monopolska državotvorna stranka: državne razloge stavljali su ispred svih drugih, vladajući - uz prezir prema narodu - politikom čvrste ruke, uz jak oslonac na policiju i dinastiju. Bila je to prva stranka koja je "srasla" sa državom, u kojoj su stranački i državni interesi smatrani za jedno isto - a vladavina takvih stranaka obično završava u teroru.

DVE godine kasnije, 14. maja 1889. godine, naprednjaci su, sada u opoziciji, u Beogradu držali Glavni zbor svoje stranke. To je trebalo da bude njihov odgovor onima koji su, posle linča 1887. i potpunog naprednjačkog poraza na izborima za Ustavotvornu skupštinu 1888, tvrdili da naprednjaka više nema u zemlji, i da su im radikali "seme zatrli".

Zbor je držan u bašti "Velike pivare", koja se graničila sa parkom Ministarstva finansija. Na zbor su puštani samo pozvani, a građani su samo mogli da slušaju i gledaju "preko plota". U parku Ministarstva okupila se gomila građana, mnogo mladih ljudi. "Mahom đaka", stoji u potonjim izveštajima radikala. "Mahom dečurlije i manguparije", piše u naprednjačkim izveštajima.

ŠTA su ti mahom đaci ili mahom manguparija, učinili?

Kad je zbor završen, praktično po komandi, iz parka su poletele kamenice, kao znak da naprednjacima, ni posle dve godine od silaska sa vlasti, narod nije zaboravio "sejmenski teror", gušenje Timočke bune u krvi, progone radikala... Nekolicina naprednjaka je bila pogođena i povređena. Policajci koji su obezbeđivali zbor rasterali su izgrednike.

Oko dve hiljade naprednjaka koji su prisustvovali partijskom "kongresu", mirno se razišlo. Lider naprednjaka Milutin Garašanin, sa stotinak drugova, ostao je na ručku. Tek što su seli za postavljene stolove, kamenice su ponovo počele da pljušte u supu!

Kamenje je padalo u potpunoj tišini, bez ijednog uzvika. U prvi mah se nije ni videlo odakle - kao da pada sa neba, kao prirodna nepogoda.

A ZATIM, sa kamenicama i motkama, pristalice radikala, ili kako u jednom opisu događaja stoji - razna gulamferija, uleti jurišajući na baštu. Naprednjaci - trk u zgradu "Pivare". Ali, jurišnici koji su krenuli u politički obračun motkama, naglo promeniše smer, pa pravo za one stolove gde je bio postavljen banket. I tek kad smazaše šta se tu našlo, jurnuše na zgradu. Tad poleteše kamenice, motke, uz usklike.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Terazije sudbinsko mesto sukoba

Ministar i upravitelj varoši dugo su ubeđivali zastrašene naprednjake da sad, kad su oni tu, smeju da izađu, jer im se ništa neće desiti. I kad su naprednjaci najzad krenuli krišom da izlaze, zasuše ih opet kamenicama.

Pod kišom kamenica žandarmerija je pratila narodnjake ulicom Miloša Velikog, pa na Terazije. A tamo je nastala nova gužva.

Naprednjaci su se branili kako su mogli, bilo je gušanja, potezanja noževa, pucanja iz revolvera... Jedan metak oborio je na zemlju nekog mladića. Iz gomile su se čuli povici:

- Ubi ga Garašanin!

Garašanin bi bio na mestu linčovan da ga prijatelji nisu zaklonili svojim telima i odvukli u Ministarstvo unutrašnjih dela, koje je bilo u blizini.

Tu noć Garašanin je prenoćio u gostionici, jer kod kuće nije bio siguran.

Sutradan se, s porodicom, sklonio čak u beogradsku tvrđavu.

- Pred navalom gomile na "Kasinu", naprednjaci su skakali kroz prozore, bežali na tavan. Ko bi pao u ruke gomili zlo bi prošao. Jedan pop koji se jedva iskobeljao iz ruku rulje, viđen je kako juri ulicom sav krvav - pričali su očevici.

Najviše je stradala sama gostionica - prozori, stolovi, stolice, ogledala, lampe... sve je bilo porazbijano i izlupano. A i čekmedže s dnevnim pazarom, u žaru političke borbe, obijeno je i ispražnjeno. Dok je glomazna, tučana glavna kasa, koja se nije mogla obiti, bila iz besa prevrnuta.

Žandarmerija, iako je bila na licu mesta, nije mogla da spreči tuču naprednjaka, i demoliranje "Kasine".

MINISTAR unutrašnjih dela Kosta Taušanović pokušao je svojim besedama da smiri narod. Narod mu je vikao "živeo" i nastavljao da bije i ruši.

A radikali su tri puta jurišali!

Posle napada na "Kasinu", jurnuli su na Garašaninovu kuću, a posle i na naprednjačku štampariju.

Garašaninovu kuću uspeli su da odbrane njegovi prijatelji, odvraćajući masu. A kad je rulja stigla do štamparije, tamo su je čekali kordoni žandarma, i sve se završilo manjom štetom.

U devet uveče, mir je zavladao u beogradskoj čaršiji.

Sutradan oko deset pre podne, narod je krenuo u juriš na Pandilovu mehanu, jer su čuli da tamo ima naprednjaka. Mehana, ipak, nije stradala kao "Kasina", ali su zato stradali naprednjaci u njoj. Zaista ih je bilo. Dvojica su teško povređena i morala su biti prebačena u bolnicu.

Žandarmerija je potiskivala narod koliko je mogla, ali neredi su zaustavljeni tek kada se pojavio ministar Taušanović, koji je ovoga puta, sa svojim besedama učinio veći utisak na narod nego dan ranije. Dovodio je za sobom i više žandarma!

Tako su završeni takozvani Majski neredi. Po policijskim izveštajima, tih dana u Beogradu je povređeno 30 naprednjaka, četiri izgrednika (od kojih je jedan umro) i 20 žandarma.

Jer, Srbija je velika tajna!

NAPREDNjACI ODLAZE U ILEGALU

ODBAČENI od krune, tučeni od naroda, naprednjaci više nisu videli svrhu svog postojanja i 18. decembra 1896. partijske vođe odlučile su da se Napredna stranka - raspusti, pošto stranka "više nema pogodaba, potrebnih da svoj politički zadatak ozbiljno vrši". U proglasu, koji je potpisao M. Garašanin, naprednjaci se pozivaju da, "nezavisni od partijske obaveze", ostanu verni Srbiji i Prestolu. Na političkoj pozornici Srbije, između mnogih "levih desnica" i "desnih levica" nije se pojavila nijedna klasična konzervativna partija, kao što je bila naprednjačka.

PIŠTALjKAMA I ČEGRTALjKAMA NA ŽANDARME

SUKOBI su izbijali i zbog pravog pozorišta, i to u Beogradu, na predstavi "Rabagasa". U komadu se ismejavala demagogija, a francuski autor pritom je mislio na francuske političare, ali je uprava pozorišta to vešto prepravila, kao da se ismejavaju radikali. A radikali se nisu dali ismejavati. Predstava je prekinuta odmah posle prvog čina - pištaljkama i čegrtaljkama. Na predstavi je bio i ministar Garašanin, koji je pozvao žandarme, da demonstrante sa pištaljkama izbace iz sale. Tuča između publike i žandara, koja je počela u sali, nastavila se na ulicama, ispred pozorišta, i trajala je nekoliko sati.