NAS 100 BRANILO KASARNU OD HILJADA BOJOVNIKA: Poručnik JNA Ane Mihajlov, o paklenim danima u Slavonskom Brodu, tri decenije kasnije

Srećom, nekadašnji poručnik JNA Ane Mihajlov iz Kočana, preživeo je sva mučenja u logorima hrvatske vojske, najpre u Slavonskom Brodu, a potom u Slavonskoj Požegi i razmenjen tri meseca kasnije u Šamcu, 10. decembra 1991. godine. U ispovesti za "Novosti" pojašnjava kako su on i njegovi saborci zarobljeni 1991. dok je bio na službi u Slavonskom Brodu. Septembra te godine komandovao je amfibijskom četom u Inžinjerijskom pontonirskom bataljonu koji je u tom trenutku umesto 350 ljudi imao svega sto. Kasarna je napadnuta 13. septembra, a hrvatske snage brojale hiljade vojnika. Ipak, on i njegovi saborci nisu se dali pet dana.

- Komanda Tuzlanskog korpusa "pustila" nas je niz Savu. Obećavali su desant preko reke, da bi nam posle dva dana javili da nisu u mogućnosti da nam pomognu - seća se Mihajlov.- Pretposlednje naređenje glasilo je da uništimo sve viškove oružja i da se jednim borbenim kompletom probijemo do Komande udaljene nekoliko stotina metara. Kada smo to uradili, pod strašnom vatrom, i stigli u Komandu na reci, garavi i iskrvavljeni, iz Tuzle su naredili da se vratimo na prethodne položaje.

Predaja inžinjeraca JNA je bila dramatična:

- Komandant je predao našu kasarnu posle dogovora sa Kriznim štabom Slavonske Požege, u kome su se Hrvati obavezali da će pustiti vojnike nakon davanja izjave - seća se Mihajlov. - Sa nekoliko vojnika obezbeđivao sam gornji sprat kasarne kada su ustaše ušle i bez reči počele da biju razoružane, postrojene oficire u prizemlju. Otvorio sam vatru iz kalašnjikova, a zapucao je i moj vodnik i nekoliko vojnika. Ne bismo se nikad predali da se ustaški oficir nije pojavio na hodniku držeći pištolj na slepoočnici komandanta!

Hrvatske snage nisu ispoštovale obećanje zapovedniku kasarne JNA da će vojnici, sa oružjem, biti pušteni posle davanja izjave, nego su prebačeni u Policijsku stanicu u Slavonskom Brodu gde su ih maltretirali i batinali puna četiri dana. Hrvati su ih potom prebacili u Slavonsku Požegu, u paviljone ženskog zatvora.

- Bio je neki hodnik od 30 metara u Slavonskom Brodu kojim smo danima išli na ispitivanje, samo zato da bi nas ološ koji se tu tiskao, tukao. Kada su četvrte noći pokušali da ubace bombu u našu ćeliju u podrumu i kada je ta bomba pukla sa spoljne strane, došlo je naređenje da nas prebace u Požegu.

Tamo je Ane odbio da postane VMRO Makedonac!

U to vreme 1991. VMRO je sklopila dogovor sa HDZ iz Zagreba da se makedonski pripadnici JNA puste iz hrvatskih kazamata ako se izjasne da su "bugarofili", a zauzvrat treba da potpišu izjavu da su raspoređeni u JNA da ubijaju Hrvate, naročito civile. Da su dobili komandu da ruše sakralne objekte, da kradu, siluju...

- Pošto sam to odbio, dobio sam batine zbog kojih se i danas budim usred noći - kaže Ane. - Razmenjeni smo tri meseca kasnije u Šamcu. Umesto 80 imao sam 43 kilograma, slomljenu ruku i zatvoreno oko.

Mihajlov je potom gotovo godinu dana bio u VRS, a potom se vratio u Makedoniju krajem 1992. Vratio se potom u RS u Bosanski Brod 2001. gde je stekao porodicu i ugled među Srbima. Ane "nove bitke" vodi već 18 godina, koliko je dugo na čelu Udruženja preživelih logoraša Bosanskog Broda:

- Iščitao sam oko 3.000 dosijea ljudi koje su mučile ustaše u Brodu, gradu koji je od maja do oktobra 1992. bio sabirni centar za sve uhapšene Srbe i zarobljene vojnike VRS. Bilo je 10 logora i 450 mučitelja koji kao da su izučavali zanat u katoličkoj inkviziciji. U njima je na najzverskiji način ubijeno 208 civila i 25 zarobljenih mladih vojnika. U Brodu je silovan nepokretni Srbin u kolicima, a Srpkinje terane da sede na upaljenoj ringli šporeta. Ubijani su regruti JNA, a nekima su vrelim gvožđem kidali meso, ili vadili zube... A to su činili uglavnom ljudi koji su bili u regularnoj vojnoj policiji hrvatske vojske.

Mihajlov dodaje da više od 400 zločinaca za koje znaju, a za koje se sumnja da su na teritoriji Hrvatske, nije dostupno. Hrvatsko pravosuđe nijednog nije uhapsilo, a kamoli procesuiralo. Najveća kazna kojom je kažnjen neki od šest presuđenih zločinaca je bila 15 godina. Ane ističe da Brođani svakako neće, dok su živi, odustati od gonjenja zločinaca, pa makar to trajalo i sto narednih godina.

IŽIVLjAVANjE PIJANIH HRVATA

- STRAŠNO je bilo i dok smo bili u Slavonskoj Požegi. Uvek kada bi hrvatska vojska pretrpela gubitke u sukobima na obližnjem Psunju i Papuku provaljivali bi u zatvor da biju logoraše. I pojedini stražari koji su nas čuvali bili su preplašeni, i oni su se užasavali tih pijanih zveri.

DEL PONTEOVA OSTALA NEMA

U DOKUMENTACIJI koja je poslata tadašnjoj haškoj tužiteljki Karli del Ponte poimence su navedena imena ubijenih u Bosanskom Brodu od 8. maja do 6. oktobra 1992. kada je grad oslobođen, i da je do temelja opljačkano 17 velikih firmi, uključujući i Rafineriju. Sve srpske kuće su zapaljene. Del Ponteova je na sve ovo ostala nema.