U SRPSKI HRAM PO SPAS DOLAZE I MNOGI ALBANCI: "Novosti" u Visokim Dečanima, svetinji na Kosovu i Metohiji koja je na stalnom udaru

U manastir otkako je pandemija, dolazi mnogo manje posetilaca, ali uvek ima vernika iz okruženja - Prizrena, Peći, okolnih mesta, kao i pripadnika međunarodnih misija koji obavezno dolaze da se uvere u velelepnost manastira. Dolaze Srbi iz okolnih povratničkih mesta ali i Albanci, bračni parovi, roditelji sa decom...

- Iako su Albanci i njihovi predstavnici uglavnom neprijateljski nastrojeni prema svetinji, spas od bolesti ovde često traže i oni, bilo mlađi ili stariji, a o čemu svedoče gotovo svakodnevni dolasci - kaže nam mladić koji je u manastiru na ispomoći oko svakodnevnih poslušanja.

Reporteri "Novosti" prilikom posete Visokim Dečanima uverili su se da posetilaca nema mnogo, ali manastir svakako nije pust a ima i onih koji, uprkos svim teškoćama, dolaze i iz centralne Srbije. Mada su zbog kovida 19 na Kosovu i Metohiji posete i dalje ograničene, odnosno broj posetilaca koji mogu ući u manastir, naš sagovornik zadužen za goste rekao nam je da je svetinja ponovo vraćena na "Gugl" mapu i oni koji ne znaju put do nje, mogu sada opet da koriste pomoć ovog pretraživača.

Na prilaznom parkingu svetinji tokom naše posete nismo zatekli nijedan automobil, mada smo ranije zaticali barem po nekoliko vozila. Na prilaznom punktu Kfora, vojnik nam na srpskom traži dokumenta, a na amblemu uniforme na rukavu, shvatamo da je iz Hrvatske. Daju nam propusnicu i ulazimo u svetinju koja odiše mirom i harmonijom sa okolnom prirodom.Uprkos svim napadima i atacima ovde se, kako nam je rekao jedan od nekoliko posetilaca koji su nešto kasnije pristigli, oseća duboki "zemaljski i duhovni mir".

- Visoki Dečani su na mene zaista ostavili poseban utisak.Prvi put sam ovde i potpuno me je opčinio mir koji vlada čitavim ovim prostorom, a blagodat osetiš čim kročiš. Za mene je ovaj manastir bastion srpstva i svedok svih promena na KiM. Simbol i čuvar kulturne baštine - kaže nam Jelena S. iz Beograda.

Nekoliko mlađih stranaca u dvorištu se raspituju kod mladića koji pomaže monasima o istorijatu svetinje.

- Mnogi koji nas prvi put posete dođu možda i sa nekim predubeđenjem. Međutim, uglavnom se oduševe lepotom arhitekture, unutrašnjošću svetinje, ali pre svega energijom i mirom koji ovde vladaju - kaže nam momak iz jedne od srpskih enklava u Metohiji.

Monasi su u Visokim Dečanima sem molitvom i bogosluženjima, zauzeti i drugim, mnogobrojnim poslovima na manastirskom imanju. Rade na uređenju dvorišta, unutrašnjosti crkve, manastirskog konaka, a svetinja ima i svoju ekonomiju.Pored životinja koje čuvaju, ovaca, koza, obrađuju imanje i voćnjake. Uprvo zato se lozova i rakija od jabuke, kao i čuveno dečansko vino, kačkavalj i drugi proizvodi mogu kupiti u manastirskoj prodavnici. Prave monasi i različite meleme, ali i sokove kojima ugoste posetioce.

- Upravo smo se okrepili sokom od zove, kafom i pecivima koje su spremili monasi - kaže nam sagovornica iz Beograda koja pažljivo zagleda svaki kutak manastirskog dvorišta. - Teško je ovu lepotu opisati. Ali, ovaj osećaj duhovnog mira treba doživeti. Uprkos tome što sa tablicama iz centralne Srbije nije baš najzgodnije doći, naša poseta nema cenu. I svim Srbima i vernicima gde god se nalaze savetovao bih da dođu - kaže nam mladić iz centralne Srbije koji je ovde takođe prvi put.

Iako je bilo onih koji su ga odgovarali od dolaska zbog nesigurnog puta, kaže da nikakvih problema u dolasku nije imao. Inače, od centra varošice, putem udesno posle nešto više od jednog kilometra, dolazi se do manastirskog kompleksa ograđenog zidom. Tu je i prilazni parking koji se prostire sa obe strane lokalnog puta koji prolazi pored manastira.

UGROŽEN SPOMENIK KULTURE

VISOKI Dečani bili su od 1999. godine bezbroj puta na meti napada lokalnih Albanaca. Osim oružanog napada u junu 1999, manastir se u februaru i junu 2000. godine našao na meti minobacačkih napada. Inače, ugledna evropska nevladina organizacija za kulturnu baštinu "Evropa nostra" uvrstila je 8. aprila 2021. ovu svetinju sa liste Uneska, kao jednu od sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi.