PLAN BIO DA ZATRU NAŠ NAROD: Navršava se 18 godina od Martovskog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji

Proteklo je, treba li podsetiti, osamnaest godina od dana kada su se albanski ekstremisti udružili da proteraju srpski živalj sa vekovnih ognjišta. Da završe nedovršeno, posle "mirovne" invazije NATO na SR Jugoslaviju. Plan im je bio totalni genocid.

Povod za ovaj rušilački, isfabrikobani napad, bila je vest o utapanju trojice albanskih dečaka u Ibru, u selu Čabra koje pripada srpskoj opštini Zubin Potok. Za smrt dece, kao da su je pripremili, svetski mediji su ekspresno reagovali: krivi su Srbi. Adresirali su krivicu na pripadnike srpske nacionalnosti iz sela Zupče, iste opštine. I, krenula je hajka. Krenuli su napadi. Na Srbe južno od Ibra. Na svetinje. Na sve institucije koje su imale u predznaku srpsko. I sve to naočigled međunarodnih snaga Kfora.

Veri Stolić ubijeni su najmiliji, suprug Dobrivoje i sin Borivoje Stolić, čiju je smrt gledala na pragu kuće u selu Drajovce, u opštini Štrpce podno Šar-planine.

- Ubijeni su iz čistog mira. Na kućnom pragu. Ni krivi ni dužni. Nikom ništa nažao nisu učinili. Sa svima u dobru bili - priča nam.

- Sanjam ih. Svaki dan. A, kad mine mart, a bliži se sedamnaesti, ne sanjam ih. Vidim ih u kući. Pričam s njima. Koji nam je rođendan. Pamte li, ta naša, porodična okupljanja.

Raduju li se našim slavama i Borivojevoj svadbi. Pitala sam i sina Predraga kako bi on voleo da to naše veselje izgleda. A, sad su mi te slike, misli i razgovori snažniji, prisutniji. Danas je dan kad smo se zauvek rastali, mi i moj muž Dobrivoje i sin Borivoje. Kad su nas razdvojili nečiji iznenadni hici.

Suze i jecaji presecaju reči. Ovo su za Stoliće teški dani. Otac je bio stub kuće. Sin, nada da je podupre.

- Posle tih rafala, ja sam grebala po betonu na pragu. Mislila sam da mogu da sakupim deliće ubijenog života. Nije vredelo. Suprug je izdahnuo na kućnom pragu, a sin do bolnice - potresena je Vera Stolić.

Guši u sebi bol. Drži se kao stena. Danas će joj biti potrebno više snage. Odlazi na grob supruga i sina.

- Patim, ali me snaži uverenje da nikada nikome nikakvo zlo učinili nismo - kaže nam.

PROGNANO 4.000 SRBA I NEALBANACA

SA svojih ognjišta 17. i 18. marta 1999. prognano je 4.000 Srba i drugih nealbanaca, 28 ih je ubijeno, više od 900 pretučeno i teško povređeno. Srušeno je 35 pravoslavnih crkava i manastira, od toga nekoliko spomenika kulture prve kategorije. Albanski ekstremisti u ovom, rušilačkom pohodu, uništili su i oko 10.000 fresaka, ikona i drugih relikvija SPC.