MALA PRIMANJA SENIORE VRAĆAJU NA POSAO: Najmanje 42.000 penzionera u Srbiji legalno radi i posle sticanja uslova za penziju
OKO 42.000 penzionera u Srbiji, odnosno 2,5 odsto od ukupnog broja, radno je angažovano po osnovu osiguranja koje se tretira kao radni odnos, pokazuju podaci Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Upravo toliko njih je podnelo zahteve za ponovno određivanje iznosa penzije posle naknadno ostvarenog staža.
Foto Nikola Skenderija
Prema rečima predsednika Saveza penzionera Srbije prof. dr Andreje Savića, ovi ljudi najčešće rade na poslovima fizičko-tehničkog obezbeđenja:
- Deficitarni su i razni majstori, kao i profesionalni vozači. Mahom rade ono čime su se aktivno bavili i tokom radnog veka, pa tako dopunjuju kućni budžet.
Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić procenjuje da je 15 odsto ukupne penzionerske populacije u radnom odnosu, a na to ih nagone "male penzije, velike porodice, naslednici koji ne mogu da se osamostale". Među zaposlenim penzionerima ima i građevinskih radnika, varilaca, medicinara... Većina je manje plaćena od radnika u redovnom radnom odnosu, a mnogi su zbog svoje stručnosti nastavili da rade u istim firmama u kojima su bili zaposleni i kada su zvanično okončali radni vek, jer se bave deficitarnim zanimanjima.
Ova tendencija aktuelna je ne samo kod nas već i u celom svetu. Mnogi penzioneri nastavljaju da rade, bilo da im život ne bi postao bezličan, bilo iz materijalnih razloga. S druge strane, raste i potreba za njihovim znanjem i veštinama, jer se mladi retko opredeljuju za zanate, a i kada se opredele, neretko odu na rad u zapadnoevropske zemlje, pa je u Srbiji hronična nestašica molera, vodoinstalatera, vozača...
Do sada su penzioneri mahom individualno nudili usluge i znanja, a Pokret trećeg doba ("ćerka" Saveza penzionera) odlučio je da ih organizuje prilikom izlaska na tržište. Kako je naveo predsednik Momčilo Talijan, pošli su od postavki tzv. srebrnog preduzetništva, odnosno "silver ekonomije", i socijalnog preduzetništva.
To podrazumeva ne samo usluge koje se organizovano pružaju starijima već i ono što stariji rade za društvo i sebe. Zato su otvorili na svom sajtu upitnik, sa mogućnošću da se prijave ljudi iz kategorije 65 plus godina, koji su u penziji i koji mogu i žele da ponude neku vrstu usluga i veština, bilo da su u pitanju vešte domaćice, profesori matematike ili stranih jezika koji bi držali časove.
- U pregovorima smo sa trgovinskim lancima da najstariji putem zadruga, udruženi, plasiraju domaće proizvode, da se otvore posebna mesta na kojima će prodavati, na primer, sir sa Peštera ili džemove, ajvare, turšiju, pčelinje proizvode. Ti proizvodi bi imali deklaraciju na kojoj bi se videlo odakle potiču. Ne može domaćica sa 20 tegli ajvara da uđe u neki trgovinski lanac, ali udružene žene sa većom proizvodnjom mogu - kaže Moma Minić iz Pokreta trećeg doba, nekadašnji generalni direktor "Pekabete".
Takođe, pokušaće da organizuju i domaćinstva koja imaju turistički potencijal i uključe ih u turističku ponudu, baš kao i žene koje se bave domaćom radinošću.
- Ovaj koncept, po kome su cela domaćinstva uključena u neku vrstu proizvodnje, u Sloveniji smo viđali još pre 20-30 godina. Vreme je da to zaživi i kod nas - kaže Minić.
Talijan napominje da već postoji interesovanje za regrutacijom inženjera koji se razumeju u softver i poznaju jezike u jednoj informatičkoj firmi koja radi na bezgotovinskom plaćanju.
Radi se i na formiranju seniorskih grupa stručnjaka koji bi davali konsultantske usluge mladim preduzetnicima, a u toku su pregovori i sa jednom visokom školom i Domom kulture "Vlada Divljan" u Beogradu, da se organizuju kratke studije na kojima bi, pored aktivnih profesora, predavači bili i seniori.
Mnogi penzioneri aktivni su u likovnim kolonijama Pokreta, ali i kao književnici, čak ima i članova Udruženja književnika Srbije. Komercijalizacija znanja i usluga podrazumevaće i prodaju slika u galeriji, koju Pokret osniva, kao i knjiga, a pokušaće da se organizuju i kao suizdavači ili distributeri. Takođe će pokušati da iskoriste novi zakon o socijalnom preduzetništvu koji je u februaru stupio na snagu i uključe se u proizvodnju robe za ranjive kategorije uz poreske benefite.
- Naš pokret se trudi da stariji ljudi žive što duže i što kvalitetnije, borimo se protiv ejdžizma i za zaštitu prirodnih resursa, a ovo je način da pokažemo da smo sposobni da se samoizdržavamo i da nismo teret i trošak društva - kaže Momčilo Talijan.
STALAN POPUST U MARKETIMA
POKRET trećeg doba, kako nam je rečeno, radi na pomoći svim penzionerima, posebno onima sa niskim primanjima. Jedna od mera mogla bi uskoro da bude i dogovor sa trgovinskim lancima da najstariji imaju trajan popust, a ne samo onih dana kad dobiju penziju. Pregovori su u toku.