KOD NAS SE RUŠI ŽIVOT: Tročlana porodica Bril iz Harkova, zbog rata u Ukrajini, pre nedelju dana, preko Mađarske izbegla u našu zemlju

Ovako za "Novosti" govori Vladimir Bril iz Harkova, koji je sa suprugom Ninom i ćerkom Anom (30) pre nedelju dana napustio rodnu Ukrajinu. Došli su u Niš kod Aninog momka Aleksandra. Kažu da najpre nisu mogli da poveruju šta se dešava, ali kada je zavladala panika, kada su bombe počele da padaju, odlučili su da napuste zemlju. Kažu da se u Srbiji osećaju prijatno i sigurno, ali da mnogo brinu zbog svega što se dešava u njihovoj zemlji.

- Neizvesno je šta će dalje biti, ne znamo od čega ćemo živeti ovde, ne znamo da li ćemo nastaviti da primamo penzije i plate, ali morali smo da odemo. Celog dana slušali smo bombe. Zatvorili smo prozore, ali oni su se tresli od detonacija. Krenuli smo sa dve torbice i ličnim stvarima, kako bismo spasli živote - priča nam Vladimir.

Njeogova ćerka Ana nedavno je u Harkovu, gradu sa milion i po stanovnika, dobila novi posao kao dizajner i za nju je, kako kaže, bilo neverovatno da sve ovo zamisli.

- Tog 24. februara mojoj sestri je bio rođendan, spremali smo se za porodično slavlje. Nismo verovali da će doći do rata. Ja sam ranije kupila avionsku kartu za Srbiju, planirala sam da početkom marta dođem i posetim svog momka Aleksandra. Tog jutra, međutim, majka me je probudila veoma zabrinuta. Videla sam u njenim očima takvu tugu da sam pomislila da je neko umro - priča nam Ana.

Put dug više od 1.500 kilometara prelazili su, kaže, gotovo tri dana.

- Celog tog dana slušali smo bombe kako odjekuju. Ljudi su spavali u metrou. Kroz Ukrajinu smo putovali gotovo tri dana, putevi su bili blokirani od gužve i ljudi u kolonama u vozilima. Zato smo rešili da idemo vozom, a kada smo krenuli, bomba je pala u blizini železničke stanice. Odjeknulo je tako jako da su ljudi u panici počeli da se ukrcavaju u voz. Od Harkova do Užgorada smo putovali 25 sati. Nismo usput videli nikakvu vojnu akciju, samo smo čuli bombe i sirene za vazdušnu opasnost. U kupeima je bilo po osmoro ljudi, uglavnom majke sa decom, a mnogo ljudi stajalo je po hodnicima vagona. Nije nam bilo dozvoljeno da unesemo velike kofere, već samo male torbe sa najosnovnijim stvarima. Sada želim da pomognem ljudima koji napuštaju svoje domove, da im pružim informacije koje imam oko prelaska mađarske granice, oko tranzita - priča nam Ana.

Ova devojka i njena porodica nisu jedine koje su ovih dana stigle u Niš. Kako saznajemo, nekoliko porodica iz Ukrajine već je došlo u ovaj grad, mahom oni koji tu imaju rodbinu.

U BUDIMPEŠTI IH ČEKALI DVA DANA

ANIN momak Nišlija Aleksandar Jovanović kaže da je srećan što su njegova devojka i njeni roditelji sada na sigurnom, ali da ga čitava situacija kroz koju su prošli podseća na ono što je i sam gledao kao dečak, dok su bombe razarale Niš.

- Sada se sećamo 1999. Moja porodica je bila i tada, ali i sada je spremna da pomogne u ovakvoj situaciji. Otišli smo do Budimpešte da sačekamo Anu i njene roditelje. Ana je čuvala bateriju na telefonu da bi mogla da nazove kada stignu. Čekao sam ih dva dana dok se nisu konačno javili i stigli. Od utorka su ovde kod nas i sada mi je lakše, bolje se osećam. Pratimo dešavanja, informisani smo. Ovo nikome nije lako - priča nam on.

U NAŠOJ ZEMLjI KOD ROĐAKA I PRIJATELjA SMEŠTENO 700 IZBEGLIH

GRANICE Srbije do sada je prešlo oko 3.000 izbeglica iz Ukrajine, od čega je oko 700 ostalo u zemlji, kod rođaka i prijatelja, a njih oko 2.300 je nastavilo dalje, potvrđeno je za "Novosti" u Komesarijatu za izbeglice.

- Pozivamo i njih i njihove domaćine da se obrate poverenicima za izbeglice u opštini u kojoj borave i da iskažu potrebe - poručuju iz Komesarijata, i dodaju da su poverenicima u svakoj opštini poslali instrukciju kako mogu da pruže pomoć.

Za one koji im se obrate obezbeđeni su smeštaj i ishrana u prihvatnim centrima, opredeljenim samo za prijem ukrajinskih državljana (ima ih više, jer su stari renovirani). Za one koji u ovom trenutku imaju obezbeđen krov nad glavom, moguće je ponuditi pomoć u hrani, odeći, obući, zdravstvenoj zaštiti, uključivanje u obrazovni sistem i pristup drugim uslugama.

Poverenicima je dostavljen obrazac koji bi trebalo da popune, a u kojem se iskazuju potrebe onih koji im se obraćaju (smeštaj, hrana, hitna zdravstvena zaštita, odeća, obuća...). Posebno je naglašeno da, u slučaju da se pojavi maloletno lice bez pratnje, istog trenutka obaveste nadležni centar za socijalni rad.

Kako "Novosti" saznaju, porodice kod kojih su odsele izbeglice već su počele da se javljaju Komesarijatu i zasad se mahom raspituju koju bi vrstu pomoći mogli da dobiju. Reč je o ženama i deci, a među njima ima i petočlanih i šestočlanih porodica.

- Iskustvo Mađarske i Rumunije u aktuelnoj krizi se nije pokazalo kao loše. Budući da nemaju dovoljno prihvatnih kapaciteta, oni su obezbedili privatni smeštaj za izbeglice. Trebalo bi razmisliti da tako nešto učini i naša država ukoliko dođe do većeg talasa, da ljudima finansira boravak u privatnom smeštaju, hostelima i hotelima, što je jeftinije nego da se otvaraju novi kapaciteti i pravi infrastruktura - kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

On dodaje da im se ljudi javljaju s puta ka Srbiji i raspituju se o uslovima boravka ovde. Kaže da većina ide ka Hrvatskoj, ali neki i ka Crnoj Gori, gde imaju nekretnine. U Centru podržavaju predlog predsednika države da se što pre formira Radna grupa za prihvat izbeglica. (V. C. S.)