ISTORIJSKI DODATAK - DVE DECENIJE PODILAŽENJA NACISTIMA: Ko su sadašnji ukrajinski banderovci i neonacisti koji su raširili virus mržnje

I sada su banderovci najradikalniji i najokrutniji u dobrovoljačkim bataljonima koji su se nalazili u prvim rovovima na liniji razgraničenja sa Donjeckom i Luganskom narodnom republikom. Baš oni su maštali da blickrigom uđu u one gradove i sela u kojima su se preostali Rusi grčevito borili punih osam godina. Užasavajuću krvoločnost i mržnju prema Rusima oni su pokazali i 2014. godine.

Zbog toga se mnogi pitaju ko su zapravo banderovci, ti mladi ljudi sa nacističkom simbolikom koji nose crno-crvene zastave i slike Stepana Bandere, glavnog ideologa ukrajinskog nacionalizma koji je sarađivao sa nemačkim nacistima.

Naravno da nisu svi Ukrajinci banderovci, ali je činjenica da su oni uspeli da se nametnu ne samo vlastima na čelu sa bivšim predsednikom Petrom Porošenkom, koji je na svaki način podilazio nacionalistima jer je i sam rusofob. Još uvek aktuelni predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je dobio predsedničke izbore obećavajući da će svi građani Ukrajine imati podjednaka prava i da će se ruski jezik slobodno koristiti jer i on govori ruski. Ali, nažalost, Vladimir Zelenski je sve to brzo zaboravio. Čim je počeo da mu pada rejting počeo je da koketira i podilazi ukrajinskim nacionalistima i zaboravio je da je govorio kako mu je deda ratovao protiv nacista.

PRISETIMO se da se ruski predsednik Putin obratio pripadnicima oružanih snaga Ukrajine da ne dozvole neonacistima i banderovcima da koriste žene, decu i starce kao živi štit. Putin je 25. februara 2022. otvoreno kazao ukrajinskim oružanim snagama - uzmite vlast u svoje ruke, sa vama ćemo se lakše dogovoriti nego sa bandom narkomana i neonacista koja je zasela u Kijevu u uzela za taoce celi narod.

Zahvaljujući predsedniku Petru Porošenku, koji je poverovao da će uz pomoć najokrutnijih nacionalista sa zapada Ukrajine uspeti da što duže vlada Ukrajinom, on se lično založio da se posle 2014. godine angažuju u vojsci i policiji oni koji su ratovali kao dobrovoljci protiv Rusa u Donbasu. Tako su banderovci i ljudi iz "Desnog sektora" upućivani u vojna učilišta da bi dobili činove i ostali u ukrajinskoj armiji. I zato je sada, kako kaže moskovski vojni analitičar Vladislav Šurigin, veliki deo mlađeg i srednjeg oficirskog sastava iz redova ukrajinskih nacionalista.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Masakr u Odesi 2. maja 2014.

NARAVNO da je Petar Porošenko znao šta su nacionalisti napravili u Odesi 2014. Užasno zlodelo ukrajinskih nacionalista u kome su svoj krvavi dopirinos dali banderovci pamtiće se kao "crni petak drugog maja 2014. u Odesi". Tada su bande nacionalista i banderovaca zapalile Dom sindikata gde su, prema službenim podacima, poginule 42 osobe. Među ubijenima je bio i poznati pesnik iz Odese Vadim Negaturov, a najmlađem, Vadimu Papuri, bilo je svega 17 godina.

Svi su oni bili građani Odese i Odeske oblasti. Oni su se okupili da mirno demonstriraju protiv nacionalističkog divljanja. Vlasti Ukrajine su uprkos dokazima tvrdile kako je većina poginulih došla iz Rusije i Pridnjestrovlja.

Oni koji su organizovali puč i smenu predsednika Viktora Janukoviča nastojali su uz pomoć najokrutnijih nacionalista da prestraše sve one koji se nisu slagali sa nelegitimnim osvajanjem vlasti.

NOVIM vlastima u Kijevu, koje su bile u nacionalističkoj euforiji, smetali su protesti zbog ukidanja prava Rusima da koriste svoj jezik kao službeni u sredinama gde su oni većinsko stanovništvo. Da bi uterali strah u kosti onima koji su se protivili banderovskim neonacistima, vođe nacionalista su i organizovale pogrom u Odesi. Namerno su na Kulikovo polje dovedene bande nacionalista iz "Desnog sektora" i fudbalskih navijača da unište šatorsko naselje mirnih demonstranata, a kad su se građani povukli u Dom sindikata, zgradu su zapalili. U tom krvavom obračunu učestvovao je i bataljon dobrovoljaca "Dnjepar" koji je finansirao i poslao oligarh i gubernator Igor Kolomojski. Da paradoks bude veći, te ukrajinske nacionalističke bandite je finansirao Kolomojski koji je po nacionalnosti Jevrejin. Iz Harkova je drugog maja ujutro stigao celi voz tobožnjih navijača Metalista. To su bili zapravo banditi koje je poslao Igor Kolomojski da se žestoko obračunaju sa demonstrantima na Kulikovom polju ispred Doma sindikata.

Za taj stravičan masakar niko u Ukrajini nije odgovarao. Naravno da zapadni sponzori puča u Ukrajini, pre svega Amerikanci, nisu bili uzbuđeni što je poginulo više od četrdeset nevinih ljudi.

Sadašnji predsednik Vladimir Zelenski nije ni pokušao da utvrdi ko su zločinci u Odesi i da im se sudi. Očigledno je ocenio da bi mu to bilo opasno, pa je počeo da im podilazi i pravi se da ne vidi da ekstremni nacionalisti sve više divljaju.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Nasilno otimanje hramova

BANDEROVCI su se i pre Majdana odmah posle raspada SSSR istakli ratobornošću oko oduzimanja hramova u zapadnoj Ukrajini. Kad se zna Banderino poreklo i da mu je otac bio grkokatolički sveštenik, onda je jasno što su mnogi od vođa nemira u Kijevu 2014. godine bili upravo grkokatolici.

Neosporno je da je grkokatolicima zbog kolaboracije sa Nemcima u toku Drugog svetskog rata Staljin zatvorio podosta crkava a neke od njih je dao Ruskoj pravoslavnoj crkvi. To je bilo opravdanje banderovcima da oni zapravo vraćaju ono što im je Staljin oduzeo. Međutim, otimanje hramova je nastavljeno i tamo gde uopšte nije bilo grkokatolika jer je u vreme vladavine Petra Porošenka realizovan plan raskolnika koji su hteli da stvore samostalnu Ukrajinsku pravoslavnu crkvu koja neće imati nikakve veze sa Moskovskom patrijaršijom. U tome je centralna ličnost bio samoproglašeni ukrajinski patrijarh Filaret, koji je u vreme SSSR bio kandidat za patrijarha Ruske pravoslavne crkve.

KAD JE IPAK ruski patrijarh postao Aleksij, mitropolit Filaret, koji je do tada vodio spoljne odnose u patrijaršiji, sačekao je raspad SSSR i proglasio se u Kijevu ukrajinskim patrijarhom bez obzira na to što je imao minimalnu podršku vernika i sveštenstva. Većina ukrajinskih sveštenika ostala je verna Moskovskoj patrijaršiji. Naravno da se taj plan nikako ne bi mogao ostvariti bez vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, koji je u svoje odaje u Instanbulu primao ne samo ukrajinske političare na čelu sa predsednikom Porošenkom već i sveštenike koje su hteli da postave na čelo nove ukrajinske pravoslavne crkve koja će u potpunosti biti zavisna od Carigradske patrijaršije. Istine radi, mora se reći da je pritisak na patrijarha Vartolomeja pravljen iz Vašingtona.

U toj euforiji dobijanja "krnjeg tomosa" Porošenko i novoizabrani crkveni vrh u Kijevu imao je "navijače" u zapadnoj Ukrajini koji su otvoreno govorili da je nova crkva prvi, ali veliki korak pripajanja unijatskoj, dakle Grkokatoličkoj crkvi, koja je zadržala pravoslavni obred ali je potčinjena Vatikanu i rimskom papi.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Trovanje mladih Ukrajinaca

U SADAŠNjOJ Rusiji sve ukrajinske nacionaliste često nazivaju "banderovcima". U tom kontekstu je predsednik Vladimir Putin u govoru povodom pripajanja Krima Rusiji kazao da vlast u sadašnjoj Ukrajini pripada "savremenim pristalicama Bandere".

- Krim će biti, kao i vekovima, rodnim domom za sve narode koji žive na njemu ali on nikada neće biti banderovski - rekao je Putin. Da je Stepan Bandera bio neprijatelj SSSR i da se borio protiv Crvene armije a da su njegovi saradnici ubijali hiljade sovjetskih građana naravno da su učili nekada u školama u Ukrajini. Ali, vremena se menjaju, pa su novim vlastima u Ukrajini postali miliji banderovci nego oni koji su stvorili sadašnju Ukrajinu. Naravno, u Rusiji nisu zaboravili zlodela Stepana Bandere, pa je Vrhovni sud Ruske Federacije 17. novembra 2014. ocenio da je Ukrajinska ustanička armija bila i jeste ekstremistička organizacija i njena delatnost je zabranjena na teritoriji Rusije.

Trovanje mladih Ukrajinaca Banderinom ideologijom počelo je intenzivno posle raspada SSSR. Krenulo je ono sa zapada Ukrajine, ali nikada se ne bi tako raširilo da nije podržavano sa državnog vrha u Kijevu. Pre nego što je napustio predsedničku fotelju, predsednik Ukrajine Viktor Juščenko je 20. januara 2010. posmrtno proglasio Stepana Banderu za heroja Ukrajine. Juščenko je rekao da je Bandera dobio taj najveći orden "za neuništiv duh i odbranu nacionnalne ideje, pokazani heroizam i požrtvovanost u borbi za nezavisnu državu Ukrajinu".

I DEVETOG aprila 2015. Vrhovna rada priznala je članove Ukrajinske ustaničke partije kao borce za nezavisnost. Njeni članovi su dobili pravo na socijalne garancije i povlastice. U decembru 2018. članovima te organizacije dat je status učesnika ratnih dejstava, pa su dobili dopunske povlastice.

Lider ukrajinske nacionalističke partije Sloboda Oleg Tjagnibok je kazao da se ponosi time što ih nazivaju banderovcima.

Posle svega toga nije čudno što među građanima Ukrajine postoje različite ocene o Stepanu Banderi. Nacionalisti se oduševljavaju i inspirišu time što je radio Bandera i smatraju ga borcem za slobodu, dok ga drugi osuđuju za kolaboraciju sa Nemcima. Nacionalisti ga opravdavaju govoreći da on nije kriv za zločine koje je napravila Ukrajinska ustanička armija, jer on njom nije nije komandovao. Nesporno je da je Stepan Bandera mnogima postao simbol i njih ne zanimaju svi fakti iz njegove biografije.

BANDERA SRAVNIO SA ZEMLjOM POLjSKA SELA

NA PITANjE koje se samo po sebi nameće - znaju li mlade generacije ko je Stepan Bandera, odgovor je jednostavan. Ko hoće da zna o zlodelima Bandere i njegovih saradnika lako može da sazna sve najbitnije. Ne mora da čita debele knjige u kojima su opširno opisane sve njegove prljave rabote i saradnja sa Hitlerovom vojskom i policijom, već je dovoljno da uđe na internet i pročita osnovnu biografiju tog idola sadašnjih neonacista u Ukrajini.

To što kod nas mlađi ljudi ne znaju ništa o Stepanu Banderi, Romanu Šukeviču nije nikakvo čudo jer su nam školski programi takvi kakvi jesu. Stepan Andrejevič Bandera je rođen prvog januara 1909. u porodici grkokatoličkog sveštenika u selu Stari Ugrinov, koje je bilo tada u sastavu Austrougarske. Danas je to Ivano-frankovska oblast Ukrajine. Od 1920. rodni kraj Stepana Bandere bio je u sastavu Poljske. U to vreme Stepan Bandera je bio među onima koji su hteli da žive u svojoj državi, a ne pod okupacijom Poljske, zato se i učlanio u Savez ukrajinske nacionalističke omladine, a 1929. u Organizaciju ukrajinskih nacionalista poznatiju kao OUN.

Posle više terorističkih akcija, Bandera je zbog ubistava bio osuđen u Poljskoj na doživotnu robiju. Ukrajinski nacionalisti su ubili 1934. ministra unutrašnjih poslova Bronisalava Perackog i direktora gimnazije Ivana Babija.Ukrajinski nacionalisti su napravili diverziju u redakciji poljskog lista "Pracja". Zbog toga su u leto 1934. poljske vlasti uhapsile Banderu, a 13. januara 1936. je zajedno sa saučesnicima bio osuđen na doživotnu robiju. Tek kad su Nemci okupirali Poljsku pustili su Banderu na slobodu. Za vreme nemačke okupacije Bandera i njegovi istomišljenjici su sarađivali sa nacistima i tada je u Lavovu ubijeno mnogo Poljaka i Jevreja. Poljaci su postali glavni neprijatelji banderovaca, ali su oni bili nemilosrdni i prema Rusijama i prema Jevrejima. Jedan od najvećih zločina bio je poznat kao Volinsko krvoproliće kada su banderovci sravnili sa zemljom veliki broj poljskih sela. Posle Drugog svetskog rata ostao je da živi u Nemačkoj.Zajedno sa ženom i decom živeo je od 1950. u Minhenu. Sovjeti su znali da Bandera sarađuje sa britanskom i američkom obaveštajnom službom. Vrhovni sud SSSR ga je u odsustvu osudio na smrt 1949. godine. Sovjetski obaveštajci su prikupljali podatke o kretanju Stepana Bandere i 1959. sovjetski obaveštajac Bogdan Stašinski ga je likvidirao smrtonosnom dozom cijanida. Stašinski je sačekao Banderu ispred ulaza u zgradu. Iz zamotanih novina izvadio je špric u kojem je bio cijankalij i našpricao po licu Banderu koji je završio u bolnici ne dolazeći svesti.

IDEOLOG MRŽNjE I ZLOČINA

O ZLODELIMA nad Poljacima Stepana Bandere u Varšavi odlično znaju. Uostalom i Bandera je zbog ubistava bio osuđen u Poljskoj na doživotnu robiju. Zato se i nameće pitanje kako to da poljskim političarima nije smetalo što su banderovci napravili puč 2014. u Kijevu. Poljski političari i novinari su u euforiji što se Kijev udaljio od Moskve privremeno zaboravili da su banderovci počeli sa terorističkim akcijama u Poljskoj.

Jedan od Banderinih sledbenika bio je Roman Šuhevič. Njega su po zlu zapamtili mnogi Poljaci. Naravno da poljski istoričari odlično znaju ko je bio Bandera. Poljski senat je 2018. doneo zakon o nacionalnom sećanju u kojem je predviđena kazna za one koji podržavaju ili propagiraju zločine nacionalista u Drugom svetskom ratu. Uostalom, i posle marša ukrajinskih nacionalista 2021. u Kijevu ambasador poljske Bartoš Cihocki nazvao je Banderu ideologom mržnje i zločina. Na to su ukrajinski nacionalisti tražili da on napusti Ukrajinu. Posle svega toga zaista je nerazumno kad se u Varšavi prave slepi i gluvi da ne vide šta se sve događalo posle 2014. u Ukrajini i ko je sve došao tamo na vlast.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Puzajuća fašizacija na delu

UZ IDEOLOŠKU podršku sa Zapada, ukrajinski nacionalisti su počeli da se obračunavaju sa socijalističkom prošlošću, muzička grupa "Sokira Peruna" prvu neonacističku pesmu snimila je 1998. godine, a kasnije im se širio repertoar pesama u kojima su se veličali generali ukrajinskih nacista. Te njihove pesme su prihvatili naslednici ukrajinskih nacionalista, koji su kasnije javno govorili da se spremaju za rat u Donbasu.

Vlasti su sve to tolerisale, a stariji ljudi koji su nekada ratovali protiv fašista nisu imali snage da se obračunavaju sa mnogo mlađim nacistima. U Ukrajini je počelo uništavanjem spomenika iz sovjetske epohe. Nacionalisti su smatrali da će se tako osloboditi svega što je SSSR učinio za procvat te nekadašnje sovjetske republike. Devedesetih godina prošlog veka počela je kampanja ukrajinskih nacionalista sa rušenjem spomenika Lenjinu, koji je, kako je ovih dana kazao Putin, bio "arhitekta i stvaralac sadašnje Ukrajine". Nije sporno da je Lenjinovih spomenika u Ukrajini, kao i u drugim krajevima bivšeg SSSR, bilo previše, ali trebalo je svakako ostaviti one umetnički najvrednije. Ukaz o demontaži spomenika sovjetske epohe potpisao je 2009. godine tadašnji predsednik Viktor Juščenko. Tamo gde je na jugoistoku vlast bila opoziciona, spomenike niko nije dirao. Istine radi, treba se reći da se toj kampanji protiv Lenjina brzo pridružila Julija Timošenko, koja je u to vreme bila premijer. Ona je 2009. okrivila Lenjina da je sa sovjetskim rukovodstvom krivac za političke represije i umiranje od gladi poznatije kao "golodomor". Ali, ona se nije usudila da demontira glavni Lenjinov spomenik u Ukrajini, pa su to 8. decembra 2013. učini ukrajinski nacionalisti.

ODGOVORNOST za taj vandalizam preuzeli su na sebe rukovodioci ultradesničarske partije "Sloboda", koja sebe smatra naslednicom ideologije Stepana Bandere. Ali masovno uklanjanje spomenika Lenjinu nastupilo je posle državnog puča 2014. godine. Te akcije su koordinisali pristalice nemira na Majdanu, koje su organizovali "desni sektor" i drugi razni ukrajinski nacionalisti. Posle godinu dana od puča u Ukrajini, donesen je zakon kojim se zabranjuje upotreba sovjetske simbolike. Prvog marta 2015. ukrajinska vlada je predložlaa paket zakona o zabrani komunističke ideologije i sovjetske simbolike. Sve te zakone potpisao je 15. maja 2015. predsednik Porošenko, kao i one koji defakto rehabilituju Banderine pristalice i naslednike. Na osnovu toga srušeno je oko 2.500 spomenika sovjetske epohe. Uzalud su trezveni ljudi upozoravali da je u Ukrajini u toku "puzajuća fašizacija". Nacionalisti su srušili spomenik Lenjinu u vreme "evromajdana". To masovno rušenje Lenjinovih spomenika u Ukrajini su nazvali "Lenjinopad". Taj spomenik Lenjinu u Kijevu bio je postavljen 1946, a delo je poznatog sovjetskog skulptora Sergeja Merkurova. Interesantno je da je ta skulptura napravljena do rata i bila je izložena 1939. godine u Njujorku, u sovjetskom paviljonu na Svetskoj izložbi.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Skrnavljenje spomenika herojima

POSLE Lenjina, na red su došli za rušenje spomenici herojima borbe protiv nacista. Masovno su počeli da se skrnave spomenici sovjetskim herojima koji su se borili za oslobađanje Ukrajine u Drugom svetskom ratu. I u toku 2021. vandali su lomili ploče na kojima su na spomenicima bila napisana imena heroja. Vlasti Kijeva na to nisu obraćale pažnju.

Kad je prošle godine oskrnavljen Spomenik bojeve slave u Lavovu, reagovali su u Moskvi, ali to nije nimalo uzbudilo vlasti tog grada u zapadnoj Ukrajini. Inače, taj spomenik je u glavnom parku Lavova postavljen 1970. Radi se o ansamblu u kojem je više skulptura, a njega je radila grupa umetnika. U oslobađanju zapadne Ukrajine poginulo je 65.000 sovjetskih vojnika. Demontaža elemenata ansambla u čast Crvene armije počela je u Lavovu 2019. godine, a opravdanje je bilo da je on u "stanju raspadanja". Vlastima u Kijevu je dobro došlo bilo kakvo opravdanje da se demontiraju i ruše spomenici sovjetskim herojima. To im je bilo važno da se lakše falsifikuje istorija. U Lavovu su vlasti bez imalo uvijanja rekle da je to poslednji spomenik "totalitarne epohe" u njihovom kraju i da ga treba srušiti. Tako je i doneta odluka u februaru 2018. da se ukloni spomenik sovjetskim vojnicima. I u aprilu 2021. je definitno krenula demontaža Monumenta bojeve slave u Lavovu.

KAD SU USPELI da uklone spomenik oslobodiocima, nacionalisti su lakše mogli da šire propagandu kako su njihovi heroji Bandera i Šukevič bili pravi, jedini borci za oslobođenje Ukrajine.

Sve više se veličala "Organizacija ukrajinskih nacionalista - Ukrajinska ustanička armija". Osim toga, od maja 2018. nove ukrajinske vlasti promenile su imena 987 naselja, kao i 52.000 toponima. Ukrajinskim nacionalistima je sve to bilo malo, pa su krenuli da se obračunavaju sa ruskom kulturom i jezikom. Ukrajinskim nacionalistima je smetao čak i spomenik Aleksandru Suvorovu u Kijevu, koji nikakve veze nije imao sa sovjetskom simbolikom. Da bi to imalo pravno opravdanje, Ministarstvo odbrane Ukrajine predložilo je da se zabrani bilo kakvo veličanje ruske imperije i ličnosti koje su bile iz tog perioda.

Kad je na predsedničkim izborima u Ukrajini pobedio Vladimir Zelenski, mnogi su poverovali da će se on suprostaviti toj banderovskoj ideologiji. Upravo je Zelenski govorio o ravnopravnosti svih koji žive na teritoriji Ukrajine, bez obzira na nacionalnost. Pričao je kako se njegov deda borio kao crvenoarmejac protiv Hitlerove armije. Ali, kako mu je rejting padao, da bi sačuvao vlast, Zelenski se priklonio nacionalistima i zadrtim rusofobima.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Nacista zamenjuje Lenjina

Prvi su se spomenici pojavili u zapadnoj Ukrajini.Koliko ih sada ukupno ima, teško je reći jer se spominju različite brojke, od 40 do 200. Prvi spomenik Banderi postavljen je u selu Stari Ugrinov 1992. Tamo je Bandera živeo od 1906. do 1933. i u toj kući je sada muzej.

Veliki spomenici su napravljeni u Lavovskoj, Trnopoljskoj,Ivano-frankovskoj i Rovenskoj oblasti. U Borislavu u Lavovskoj oblasti spomenik Banderi postavili su još 1998, zatim u Drogobiču 2001. Veliki spomenik Banderi je postavljen pred Poljoprivrednim fakultetom u Lavovu 2002. Nacionalisti su hteli da postave spomenik Banderi i u Odesi, ali nisu imali većinu u gradskim vlastima. Povodom stote godišnjice rođenja Bandere, 2008. je podignut spomenik u Trnopolju.

U nacionalističkoj euforiji u Kijevu veliku Moskovsku ulicu nazvali su imenom Stepana Bandere. Ta odluka je bila dobila čak i sudski epilog.

OSIM bista i spomenika, u čast Bandere otvarani su i muzeji u zapadnoj Ukrajini. Prvi je bio u selu Volja-Zaderevacka u Lavovskoj oblasti. Kuća porodice Bandera pretvorena je u muzej. To je postalo kultno mesto ukrajinskih nacionalista. A u severnom delu Lavova otvoren je muzej Bandere 1999. Poljoprivredni fakultet u Lavovu periodično izdaje i list "Izvestija muzeja Stepana Bandere". I u gradu Strij je 2010. otvoren muzej posvećen Stepanu Banderi. U svim tim muzejima se veliča njegova borba protiv sovjetske vlasti, a ne govori se o njegovoj kolaboraciji sa nacistima.

Kad su se osokolili i posle puča dobili podršku ne samo lokalnih već i vlasti u Kijevu, banderovci su svoje aktivnosti raširili i po drugim gradovima Ukrajine.

Počeli su da se organizuju marševi sa bakljama. U Kijevu su ukrajinski nacionalisti 28. aprila 2021. obeležili 77-godišnjicu osnivanja SS divizije "Galičina". Na taj dan 1943, u Lavovu je svečano formirana ta zloglasna divizija. Marš je organizovan, ne slučajno, u Kijevu, jer su neofašisti hteli da demonstriraju da su oni faktor kome vlasti ništa ne mogu. Vlasti u Kijevu su pokušale da se ograde od svega toga, pa i da minimiziraju marš banderovaca. Pre toga je predsednik Vladimir Zelenski više puta kategorički tvrdio kako u Ukrajini nema problema sa nacionalizmom.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

U Kijevu rehabilituju Hitlera

MNOGI su opravdano postavljali pitanje može li predsednik Zelenski da se ogradi od uticaja nacionalista ako već ne može da ih otera u mišju rupu. Da nemaju snage da se suprotstave ekstremnim nacionalistima, dokaz je reakcija predsednika ukrajinskog parlamenta Dmitrija Razumkova. On je kazao da "propaganda nacizma i vojske Vermahta ne diže imidž Ukrajini". Razumkov je objašnjavao da gotovo da nema porodice u Ukrajini koja nije izgubila najbliže u Drugom svetskom ratu. Čak i nemačka ambasadorka u Kijevu objašnjavala je da su SS formacije učestvovale u teškim zločinima u Drugom svetskom ratu.

Kako je velika razlika u analizama i političkim ocenama Moskve, Kijeva i zapadnih zemalja o manifestacijama ukrajinskih neonacista, lako se uoči. U ruskoj Dumi su otvoreno rekli da se u Ukrajini rehabilituje nacizam. Javno se upozoravalo da su iz Lavova neonacisti prešli u Kijev. To govori da su vlast u Kijevu preoteli nacionalisti.

Bivši ukrajinski premijer Nikolaj Azarov, koji sada živi kao politički emigrant u Rusiji, rekao je da je taj marš neonacista u Kijevu sramotan jer se rehabilituju Hitlerovi saradnici.

Na drugoj strani, nemački propagandni medij Dojče vele okrivljavao je ruske listove i televizije što su "masovno o tome pisali i govorili". Dojče vele je ocenio da su ruski mediji preterali sa ocenom jer je u maršu učestvovalo samo oko 400 ljudi koji su zaista nosili nacističku simboliku.

U ŠETNjI ukrajinskih nacionalista povodom 78-godišnjice formiranja SS divizije "Galicija" učestvovali su aktivisti "Desnog sektora", zatim nacionalističke partije "Sloboda" i neki drugi. "Dojče vele" je opravdavao ukrajinske vlasti što zbog cajtnota nisu mogle da zabrane takav marš jer je kasno prijavljen, tek nekoliko sati pre početka. A po ukrajinskom ustavu, takve akcije može da zabrani samo sud.

Osim Rusije, defilovanje neonacista u Kijevu osudilo je i ministarstvo spoljnih poslova Izraela. Na to su vlasti u Kijevu odgovorile da oni osuđuju glorifikaciju neonacista, ali na tome se sve i završilo.

Ovih dana, odmah posle oslobođenja grada Sčastje u Donbasu, neonacisti iz bataljona "Ajdar", sastavljenog od banderovaca, činili su takva zlodela koja se nisu razlikovala od onih počinjenih od strane Hitlerovih hordi za vreme Drugog svetskog rata.

Za minulih osam godina u Ukrajini su banderovci virusom mržnje zarazili mnogo Ukrajinaca i trebaće mnogo vremena da se Ukrajina oslobodi od terora tih sve agresivnijh nacionalista koje je "neko" iskoristio da nacionalno počnu intenzivno da "čiste" tu veliku slovensku zemlju. Čudo da to na Zapadu ne primećuju, mada su im usta puna udskih prava i sloboda, a Rusima se oduzima ono elementarno da u sredinama gde su većina koriste paralelno, kao službeni, svoj jezik, što je bilo normalno sve do nacionalističkog puča 2014. godine.

PREDSEDNIK BEZ MORALA

ZA VREME Nirnberškog procesa, optuženi Nemci su do detalja pričali kako su sarađivali sa Stepanom Banderom i ukrajinskim kvislinzima. Dokumentovali su koliko mu je miliona maraka dostavljeno. Naravno da sve to zna sadašnji predsednik Zelenski. Uprkos tome, Zelenski je 2019. kazao da je Stepan Bandera za određeni broj građana Ukrajine neosporan heroj. Po Zelenskom je to normalno. Nažalost, Zelenskom su očigledno glasovi tog dela građana važniji od elementarnog morala i etike. Interesantno je da je predsednik Zelenski, koji je po nacionalnosti Jevrejin, pokušavao da ubedi rukovodstvo Izraela kako u Ukrajini nema zabrinjavajućeg antisemitizma.

ULAZAK NACISTA U LAVOV

KAD su Nemci ušli u Lavov, oni su dozvolili da se organizuje legion od ukrajinskih nacionalista. Tu saradnju sa Nemcima Bandera je objašnjavao željom da se bori protiv Rusa i moskovsko-boljševičke okupacije. Neosporno je da su ukrajinski nacionalisti zajedno sa Nemcima učestvovali u napadu na sovjetske jedinice 1941. godine. Uostalom, ukrajinski bataljon "Nahtigal", u prevodu "slavuj", zajedno je sa Nemcima zauzimao Lavov. "Nahtigal" je bio formiran od banderovaca kojima je rukovodio Roman Šuškevič, bliski saradnik Bandere.Oni su celi Lavov oblepili plakatima na kojima je pisalo "Narode, znaj Moskva, Poljaci, Mađari i Jevreji su tvoji neprijatelji". Samouvereni Bandera se kasnije zamerio Nemcima jer je bez njihove saglasnosti organizovao paradu ukrajinskih nacionalista. Zbog sve veće bahatosti i samostalnosti, Nemci su ga sklonili u Berlin.

Nemci su ukrajinski bataljon koristili da održava poredak na okupiranim teritorijama. I dok je Bandera bio u izgnanstvu, njegove pristalice su organizovale Ustaničku ukrajinsku armiju pod parolom "Sloboda bez Sovjeta". Tada su i počeli da ih zovi banderovcima. Na čelu te Ukrajinske ustaničke armije, koja je masovno ubijala Poljake, bio je Mikola ili, kako bismo mi rekli, Nikola Lebed. I posle rata pripadnici Ukrajinske ustaničke armije krili su se po šumama i napadali sovjetsku vlast. Protiv benderovaca su Sovjeti morali ponekad da koriste i avijaciju i tenkove.

Fotografije: Agencija Sputnjik, Vikipedia i iz knjige "Nacistička tajna Amerike"