ČEKAM JUTRO DA MI KAŽE - "ŽIV SAM!" Supruga vozača kamiona iz Končareva, koji je deset dana blokiran nedaleko od Kijeva, govori za "Novosti"
DAN mi počinje kada mi u pet ujutru napiše: "Živ sam", a završava se kada uveče pročitam: "Kreću bombe, idem u sklonište".
Ovako, za "Novosti", govori Brankica Dražić, supruga Aleksanda Dražića (46), vozača kamiona koji je od početka rata u Ukrajini zaustavljen na oko 30 kilometara od Kijeva, gde je jedini šofer iz Srbije. Do kada će ostati tamo niko ne zna, a njemu se čini će morati da sačeka kraj rata da bi se vratio kući.
- Dani prolaze, mnogi se nekako snađoše da se izvuku. Od oko 40 vozača sa tog parkinga gotovo svi su evakuisani osim mog Aleksandra i jednog vozača iz Belorusije sa kojim se sprijateljio - nastavlja Brankica. - On je još smiren koliko može, ali mislim da sve više posustaje. Nade je sve manje, naročito od kada se i ambasada povukla. Osim njega, u skloništu se smenjuju ljudi, žene i deca iz Ukrajine. Jedne odvoze, a druge dovoze. Od tih ljudi koji su sa njim u skloništu mnogi su pronašli način da se izvezu, ali niko ne želi da rizikuje i ni za koje pare ne pristaje da poveze i Aleksandra. Zasada je tamo bezbedno i ne plaši se on vojnika, ali se sve više pojavljju neki naoružani okolni meštani, a u ratu se nikada ne zna ko je na šta spreman. Zato bih volela da se što pre izvuče odatle. A kako stvari stoje, ostaće do kraja rata.
Od kada vozi za Rusiju, iako je navikla da je suprug više na točkovima nego kod kuće u Končarevu kod Jagodine, ovo je najteži momenat za njihovu porodicu.
- Nikada nije imao težu situaciju od kada se bavi prevozom, a smiruje ga što može da se čuje sa nama. Roditelji su mu stari i trudimo se da do njih dolaze ublažene vesti, kao i do sina Đorđa, koji u Leskovcu studira na Višoj poslovnoj školi. Želimo da ga što više poštedimo. On je kao i otac zatvoren i sve guta u sebi. Svi neprestano pratimo vesti, molimo se da se ovaj rat što pre završi i da nam se Aleksandar vrati živ i zdrav kući - kaže Brankica. - Hrane ima, donose iz obližnjeg motela svima u skloništu, a imaju i poneku zalihu u kamionu.
Dražić prevozi za firmu iz Novog Pazara. Trenutno se u kamionu parkiranom ispred Kijeva nalaze rolne papira koje je trebalo da odveze iz Rusije u Čačak. Ima sve uredne papire, ali mu to ne pomaže. Osim njega, još četvorica naših kamiondžija već 10 dana ne mogu da se izvuku iz ratom zahvaćene Ukrajine. Nalaze se na granici sa Poljskom, kod prelaza Jagodin. Pre dva dana oduzeti su im pasoši, a ukrajinski carinici im ne daju dalje niti da komuniciraju i daju izjave, jer se njima sada bave ukrajinske službe bezbednosti. Do sada se ukupno 26 prevoznika spaslo i vratilo iz Ukrajine u Srbiju.
Iz Privredne komore Srbije kažu da i dalje njihove i službe Ministarstva spoljnih poslova Srbije diplomatski pokušavaju da izvuku šofere blokirane na granici.
Vozači iz Ljiga i Beograda Dejan Jovančić i Danilo Polić u petak su stigli svojim kućama. Oni su bili kod prelaza Domanovo na granici sa Belorusijom. Iako su odahnuli kada su stigli u Srbiju, svojim porodicama, njihovi kamioni su, međutim, ostali na granici, pa obojica brinu za robu koja je u njima, a najviše za kamione koje otplaćuju kreditima.
UVEK SA KOLEGOM IZ BELORUSIJE
I PRETHODNU noć sam proveo u skloništu - kaže Dražić za "Novosti". - Gruvalo je cele noći, a nastavilo se i ujutru. Neprestano se čuju bombe, ali smo kolega iz Belorusije i ja, čim počnu detonacije u skloništu. Jedini smo vozači zaustavljeni ovde. Rat nas je povezao i ostaćemo verovatno u kontaktu kada se jednog dana domognemo slobode. Pričamo, ubijamo vreme, sporazumevamo se i rukama i nogama. Brine me što mi je cigareta ostalo još za koji dan, a ko još ostavlja ovaj porok usred rata. Ima u skloništu kreveta, ali ko može da zaspi. Strepimo i samo se molimo da se ovo što pre završi. Čujem i da je naša ambasada evakuisana iz Kijeva i da su stigli u Srbiju. Mi smo sa druge strane grada i nama nema izlaza, bez rizika da izgubimo glavu.
NAŠI VOĆARI STRAHUJU ZBOG TRANSPORTA SVOJIH PROIZVODA
JABUKE ZA RUSIJU MOGU DA ČEKAJU U HLADNjAČAMA JOŠ MESEC DANA
TONE jabuka, spremnih za plasman na rusko tržište, čekaju uskladištene u hladnjačama na severu Bačke. Najveći problem, kako saznajemo, jeste transport robe, mada se strahuje i zbog naplate.
- Kapacitet naše hladnjače je 170 vagona i popunjen je. U njoj je najviše sorte ajdared, koja je najvećim delom namenjena izvozu u Rusiju - kaže Abraham Šandor iz ZZ "Kooperativa Golden frukt" iz Hajdukova kod Subotice. - Srećom, imamo najmoderniju hladnjaču i još komore ne moramo da otvaramo. Možemo pričekati oko mesec dana a da roba ne izgubi kvalitet.
Iz ove zadruge trenutno nijedna isporuka nije na putu, a prema informacijama koje imaju, svi koji su bili uspeli su bezbedno da se vrate u Srbiju.
- Nisu išli preko Ukrajine, već preko Mađarske, Poljske, Litvanije. Nadamo se da će se ova situacija brzo smiriti i da ćemo moći da nastavimo sa izvozom - dodaje Šandor. - Sa ruskim partnerima nema nikakvih prepreka, ali transport sa ukrajinske rute treba da se preusmeri na Poljsku, Litvaniju do Rusije. Nama bi bilo od velike važnosti da Poljaci ili Litvanci ne koče prolazak kamiona. (J. L.)