MATURA NE SME BITI ZAMENA ZA PRIJEMNI: Državni pravni fakulteti protiv sadašnjeg modela završnog ispita za srednjoškolce
DEKANI svih pet državnih pravnih fakulteta u Srbiji protive se da državna matura bude jedini uslov za upis na fakultet i smatraju da fakulteti, u skladu sa autonomijom koju im garantuje Zakon o visokom obrazovanju, sami treba da određuju pravila studiranja i uslove upisa. Oni ističu da zakon predviđa da propisivanje uslova, proveru ispunjenosti uslova i rangiranje kandidata vrše samo i isključivo fakulteti.
Foto Z. Jovanović
Takođe, ovi dekani smatraju da se mora poštovati ustavno pravo svih građana da pod jednakim uslovima imaju pristup visokoškolskom obrazovanju, a to znači da opšta i stručna matura treba da se izjednače, bez diskriminacije u pogledu vrednovanja radi upisa na studije. Ističu i to da uslovi za sve učenike moraju biti isti, kako za one iz Srbije, tako i za đake koji srednju školu završe u inostranstvu, strane državljane, državljane Republike Srpske i Crne Gore. Naglašavaju i da je potrebno rešiti pitanje upisa na fakultete za akademce koji budu položili državnu maturu i upisali se na izabrani fakultet, a kasnije odluče da upišu fakultet iz druge naučne oblasti.
Sve ovo navedeno je u otvorenom pismu akademskoj zajednici i javnosti Srbije koje su potpisali dekani pravnih fakulteta u Beogradu Zoran Mirković, u Novom Sadu Branislav Ristivojević, u Nišu Goran Obradović, u Kragujevcu Dragan Vujisić i dekanica Pravnog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Dušanka Jovović.
- Oko državne mature ima mnogo pitanja na koja nismo dobili odgovore, na primer, kako će se rangirati kandidati iz Republike Srpske i Crne Gore, koji čine više od 20 odsto studenata državnih fakulteta u Srbiji - kaže, za "Novosti", prof. dr Branislav Ristivojević, koji je i predsednik Zajednice državnih pravnih fakulteta. - Nejasno je i šta će biti sa akademcima koji se tokom studija odluče da promene fakultet. Oni neće imati nikakvu šansu da upišu fakultet koji nije srodan prethodnom i za koji nisu polagali dodatne predmete u okviru državne mature.
Naš sagovornik smatra da bi trebalo, tokom tri školske godine, testirati državnu maturu, tako što bi se paralelno polagale i matura i prijemni. Tako bi se uporedila efikasnost i da li je rangiranje bez prijemnog realno.
- Ako bi se ispostavilo da su postignuća na ta dva testa jednaka, značilo bi da je matura dobra i da mi nismo u pravu - kaže Ristivojević. - Međutim, ako ti rezultati budu različiti, onda to potvrđuje našu sumnju da bez prijemnog ispita nećemo dobijati najbolje brucoše.
To da bi svrha državne mature prve tri godine trebalo da bude sertifikacija i evaluacija radi dobijanja pouzdanih parametara stečenih znanja, predloženo je i u otvorenom pismu koje su dekani potpisali i u kome su napomenuli da fakulteti podržavaju uvođenje državne mature od 2024. godine, uz određene uslove.
Inače, državna matura odlagana je u više navrata, najpre je sve trebalo da bude spremno u školskoj 2013/2014, pa je pomereno za tri godine, onda je još nekoliko puta odlagana, a prema važećim propisima, treba prvi put da se polaže juna 2024. godine.
PILOT-TESTIRANjE OD 4. DO 8. APRILA
MINISTARSTVO prosvete najavilo je probu državne mature od 4. do 8. aprila, za učenike četvrtog razreda 519 gimnazija i srednjih stručnih škola. Prva provera sprovedena je oktobra 2020. i u njoj je učestvovala 101 srednja škola. Inače do prave mature, juna 2024, planirana su četiri pilotiranja - u aprilu, dva u 2023. i generalna proba u martu 2024. Testove spremaju radne grupe formirane u okviru projekta državne mature, a Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja dobija gotova pitanja i samo ih odštampa. U jednoj od radnih grupa potvrđeno nam je da su testovi spremni, neki se štampaju, a neki su već odštampani.