I USTANICI OBARALI NAMETE: U vreme knjaza Miloša srpski trgovci najviše zarađivali na mangulicama, suvim šljivama i šišarkama

Iako su zvaničnu berzu čekali do 1894. godine, i u vreme Sretenjskog ustava znala je srpska poslovna elita šta se dešava na onoj u Beču. Kolege preko Save i Dunava, tamo su uveliko poslovale, a o cenama su se obaveštavali sa poslednje strane "Novina serbskih iz carstvujušćeg grada Vijene".

Narodnu privredu, objašnjava Milko Štimac, pisac i finansijski konsultant, držala su tada dva sloja. Srbija je u savremeno doba ušla kao zemlja seljaka i trgovaca.

- Seljaci, kojih je bilo najviše, preko devedeset procenata stanovništva, proizvodili su, zahvaljujući naročitim uslovima našeg podneblja, određena dobra u količinama koje su prevazilazile domaće potrebe - kaže Štimac. - Trgovci su ta dobra od njih otkupljivali i preprodavali preko Save i Dunava, koristeći tamošnju već razvijenu trgovačku mrežu naših Prečana. Svinje mangulice, ali i rogata marva, žitarice, suve šljive, roba su koja je uvek imala prođu na stranom tržištu. Uz ovo, valja dodati i šišarke, koje su korišćene kao sirovina. Ta je trgovina omogućila i prikupljanje kapitala i njegovo umnožavanje obrtom, iz čega su kasnije finansirani ustanci. Mi te bune i ustanke uglavom shvatamo kao pobune masa, kretnje naroda kroz istoriju, a istina je da je iza njih stajala organizacija i finansiranje koje su obezbedili trgovci - ljudi vispreni, živog duha, snalažljivi. Uz njih, i uz seljake, kasnije se polako razvija i činovnički sloj, pa oficirski kor, konačno i intelektualci.

Najunosnija je bila je trgovina mangulicama, ali i suvim šljivama. Da bi ostala isplativa, bilo je neophodno da se obezbede uslovi da se razvija. Posle perioda buna, bežanija, bitaka, pobeda i pogibija, trebalo je odahnuti i primiriti se.

- Trebalo je obezbediti stabilnost, jer kapital, između ostalog, traži i red - dodaje Štimac. - Iz nesigurnog okruženja beži. Stabilnost se knez Miloš trudio da obezbedi pregovaranjem, a zatim i finansijskom stabilnošću, utvrđujući vrednost groša, kao transakcione valute. Ona je zamenila nekoliko vrsta novca na tadašnjem tržištu. Kapital traži i slobodu. Zato su i Prvi i Drugi ustanak naše građanske revolucije, prve u Evropi posle one velike francuske. Ciljevi ustanika bili su i ukidanje feudalnih privilegija, kao i svih nameta koji su gušili i proizvodnju, i trgovinu. Ta se sloboda odnosi i na slobodu kretanja i oslobođenje trgovačkih pravaca i puteva. Jedan od prvih bojeva u drugom ustanku bio je onaj kod Paleža, sadašnjeg Obrenovca, da bi se stekla kontrola nad skelom na Savi kod obližnjeg Zabrežja. Preko nje je išao najveći deo izvoza mangulica, od čega se posle finansirao delom i ustanak.

I dalje ima lekcija koje bismo danas mogli naučiti iz tog perioda. Milko Štimac veruje da su to upravo ta dva principa - sloboda i sigurnost.

DINAR IZDRŽAO I RATOVE

SVE vlade i ministri finansija odnosili su se prema državnoj kasi kao da se radi o domaćinstvu koje treba voditi umešno ali oprezno.

- Deo suverenosti i očuvanja nezavisnosti bio je po preovlađujućem shvatanju i jak, platežno sposoban dinar - kaže Milko Štimac. - Srbija je čitav niz ratova za oslobođenje vodila, a da valutu nije krnjila. Naprotiv. I dva balkanska rata i Veliki rat nisu poljuljali vrednost nacionalne valute. Kao i knez Miloš jedan vek ranije, tako su i oni koji su odlučivali o finansijama pratili ta dva osnovna principa: sloboda prometa za trgovce i privrednike, i stabilni i sigurni uslovi poslovanja koje obezbeđuje država.