ISTORIJSKI DODATAK - JUGOSLAVIJA DRŽAVA JEDNOG ČOVEKA: Reagovanja u svetu na politička zbivanja u SFRJ u leto 1966. godine

Najvećim delom su prenošene izjave šefova država ili vlada, ministara, sekretara i drugih funkcionera partija. Iz pomenutih biltena može se videti da su socijalističke zemlje, odnosno članovi najužeg rukovodstva, u početku bili veoma uzdržani u svojoj oceni događaja vezanih za Četvrti plenum CKSKJ.

U kontaktima sa ličnostima čehoslovačkog javnog i političkog života izražavalo se veliko iznenađenje, naročito zbog političke odgovornosti Rankovića i njegove ostavke na sve funkcije. Koucki, sekretar Centralnog komiteta KP Čehoslovačke izneo je da im nije jasno da je Ranković došao u poziciju nosioca konzervativnih otpora i frakcijske borbe, jer je on za sve vreme bio ličnost za koju su smatrali da predstavlja najrevolucionarnije krilo savremenih kretanja u Jugoslaviji. On je vodio delegaciju SKJ na XXIII kongresu KPSS, što je upućivalo da se s njim računa kao sa najznačajnijom figurom posle predsednika Tita.

Interesantan je komentar Ambasade SFRJ u NR Bugarskoj da "konzervativno-dogmatski elementi u ovoj zemlji" svoju ocenu zasnivaju na navodnoj konfrontaciji prozapadne i prosovjetske struje u našem rukovodstvu (Kardelj - Ranković). Ti krugovi, kao i oni bliski sovjetskoj ambasadi iz toga izvlače zaključak o ponovnom zahlađivanju odnosa između SFRJ i SSSR i drugih socijalističkih zemalja.

U DALjIM reagovanjima na odluke Četvrtog plenuma vredi zabeležiti izjavu predstavnika Odeljenja za štampu u CK KP SS koji je izneo urednicima listova da i pored pobede koncepcije o daljoj decentralizaciji nije potpuno jasna osnovna linija, naime funkcija države će dalje opasti i da to omogućava stalna lokalistička trvenja kojima je zahvaćeno i rukovodstvo, pa je dalji razvoj teško prognozirati.

Među novinarima iz unutrašnjosti Sovjetskog Saveza bilo je pojava identifikacije odluka Četvrtog plenuma sa uklanjanjem Berije i iz toga su izvlačeni zaključci da Jugoslavija na planu odnosa partija - bezbednost zaostaje za Sovjetskim Savezom.

Interesantna su reagovanja u Poljskoj, odnosno u partijskom i državnom aparatu, gde se primećuju razlike u ocenama Plenuma. "...U krugovima kultnih radnika na Plenum se gleda sa simpatijama i ukazuje na njega značaj i za druge socijalističke zemlje. Međutim, u rukovodstvu PURP postoji mišljenje da se okrivljivanjem službe bezbednosti zbog kočenja demokratije i samoupravljanja, u stvari, nastoje prikriti nedostaci i promašaji u privrednoj reformi. I pored suprotnih ocena u poljskom rukovodstvu se ocenjuje da preispitivanje mesta i uloge SKJ znači krupan korak u daljoj izgradnji specifičnog jugoslovenskog puta u socijalizam, ali zbog neizvesnosti daljeg razvoja Poljaci upravo i ispoljavaju uzdržanost i određene rezerve. Tako na primer, prilikom boravka Edvarda Kardelja u NR Poljskoj na prijemu organizovanom u njegovu čast, 29. jula 1966, nije bio prisutan ni jedan član Politbiroa poljske komunističke partije.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Vašington iznenađen odlukama plenuma

ZAPADNE zemlje i njihovi predstavnici bili su krajnje suzdržani u komentarisanju odluka Četvrtog plenuma, ne krijući iznenađenje. Suzdržanost i iznenađenje pokazale su i zemlje Afrike i Bliskog istoka.

U Sjedinjenim Državama, u Stejt departmentu su bili iznenađeni odlukama Plenuma. Ne nameravaju da se o njima izjašnjavaju, jer smatraju da su to unutrašnje stvari druge države. Međutim, u nezvaničnim kontaktima iznose da je Plenum pozitivan ako se radi o obračunu sa onima koji su se suprotstavljali reformi. Ali reforma i stvarne političke razlike oko pravca kretanja, ako takve postoje, bile su relativno manje pominjane u diskusiji, a više se naglašavala borba za vlast i uzurpacija položaja od strane nekih organa bezbednosti. Pažljivo prate indikacije za odnose između nacija. Ne dovode u pitanje suštinsku stabilnost poretka, iako ima i drugih mišljenja.

Moris Šuman, predsednik spoljnopolitičkog odbora francuske Narodne skupštine, u razgovoru sa našim ambasadorom istakao je da smatra da se radi o daljim merama za demokratizaciju, u socijalističkom, a ne u zapadnom smislu i da je Jugoslavija spremna da ide dalje tim putem. Savetnik francuske ambasade u Beogradu Amanrik, ocenio je da se radi o vrlo značajnom koraku u pravcu dalje istinske društvene demokratizacije. Smatra da ostele zemlje neće pozitivno primiti odluke Plenuma.

Načelnik Ministarstva spoljnih poslova SR Nemačke Nojman, uzgred se interesovao da li će odluke Plenuma imati negativne posledice na dalju jugoslovensku spoljnu politiku. Smatra da je ugled predsednika Tita u porastu i da će ojačati mlađe liberalne snage koje nisu opterećene ratom i sa drugačijim gledanjima na značaj i probleme Evrope.

ZANIMLjIVO je da navedemo i mišljenje vatikanskih krugova. "...U jezuitskom centru smatraju da će posledice odluka Četvrtog plenuma zahvatiti široka područja jugoslovenskog političkog života i mnoge ustanove. Prema prvim procenama, 'likvidacija' Rankovića (kojega su jugoslovenski biskupi osuđivali zbog progona Katoličke crkve) odraz je internih teškoća u svim oblastima jugoslovenskog društva i dokaz da Jugoslavija prolazi jednu od svojih najtežih kriza. Vatikan je i ranije imao informacije o sukobima između 'demokratskije' (Kardelj) i 'totalitarnije' (Ranković) i stanju u Jugoslaviji. Poraz Rankovića je odmah u početku ocenjen kao razultat saveza Tito - Kardelj. Smatra se da stvari neće proći bez daljih posledica, posebno od strane srpskih krugova."

Informacije iz afričkih i zemalja Bliskog istoka ukazivale su da su one uzdržane u davanju sopstvenih ocena, iako postoji znatan interes za odluke Plenuma. Dobar deo kontaktiranih sagovornika smatra da je to čisto unutrašnja stvar Jugoslavije. Neki su isticali, nakon objašnjenja, da su mislili da se radi o dramatičnijim događajima (predsednik Senata Kenije), drugi su podvlačili da na promene gledaju blagonaklono i interesovali su se da li će one uticati na naše odnose sa socijalističkim zemljama, uz napomenu da se može očekivati sličan proces i kod njih (Amone, glavni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Gane). Predsednik Naser preko ambasadora Abuzeida direktno je tražio objašnjenje u vezi odluka Plenuma. Ima se utisak da je najveći broj kontaktiranih zvaničnih predstavnika shvatio donete odluke, smatrajući ih celishodnim. Neki su odluke ocenjivali i kao dokaz snage SKJ i da se na tako nešto ne bi usudila nijedna druga komunistička partija (Hazan, visoki funkcioner Izraela).

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ranković smenjen zbog popularnosti

VELIKI deo američke štampe postavljao se rezervisano u tumačenju suština odluka Plenuma. U tome je prednjačio New York Times u komentarima beogradskog dopisnika Bindera gde se Plenumu prilazilo kao događaju, prema kome uticajni američki krugovi pokazuju jasnu rezervu. Jugoslavija je tretirana kao "država jednog čoveka", a SKJ kao "manjinska partija koja se nametnula silom oružja". Komentari navode zaključak o nestabilnosti naše unutrašnje situacije, jačanju međunacionalnih protivurečnosti, da Jugoslavijom "vlada jedan čovek", iako su date izvesne slobode građanima. Kao razlog za smenjivanje Rankovića navodi njegovu "popularnost" i spekuliše "da je prošle godine mogao biti i zaveden od Tita", jer je i on navodno bio protiv reforme...

..."Vašington post", u sukobu Tito - Ranković vidi sukob politike decentralizacije sa tendencijom birokratizma, povezujući sa privrednom reformom. Ipak smatra da će proći dosta godina "dok se ne dobije odgovor na dalekosežna i uzbuđujuća pitanja koja je Jugoslavija sebi postavila ..."

Austrijska štampa "... Izbor Koče Popovića kvalifikuje kao izbor 'novog prestolonaslednika' ..."

Britanska agencije "Asošijeted pres" u dužem komentaru rezimira glavne etape razvitka SFRJ, povezano za stavove i ličnost predsednika. Svi važniji i drugi britanski listovi daju Plenumu veliki publicitet. Zajednička je ocena da je u pitanju sukob između "liberalnih" i "konzervativnih" snaga, da se SFRJ nalazi daleko ispred ostalih socijalističkih zemalja. Londonski listovi plediraju i na neophodnosti demokratije zapadnog tipa - "zbog isključive vlasti jedne partije", pa u tom sklopu pominju i Đilasa. List "Dejli ekspres" predviđa da će uslediti velika "čistka" i u Armiji, tvrdeći da su "brojni oficiri umešani u antititovsku zaveru".

U ITALIJI se ne pamti publicitet o SFRJ kakav je dat Plenumu. Mnogi listovi slali su specijalne dopisnike i prezentirali odluke Plenuma veoma ozbiljno i u širokim aspektima. Tretirana su osnovna ekonomsko-društvena pitanja u smislu rešavanja kontradikcija našeg razvitka. Neki zaključuju da će posledice Plenuma biti "stvaranje novog tipa države koji do sada nije postojao, da će to imati uticaja kako na razvitak socijalističkih zemalja, tako i na eventualno slabljenje zapadno-evropske integracije".

Štampa SR Nemačke takođe opširno i sa velikom pažnjom prati događaje oko Plenuma, ali koristi svaaku priliku da spomene Srbe u negativnom kontestu. Pod naslovom "Vazduh je očišćen kao posle oluje", poluzvanični i veoma ugledni "Frankfurter Algemajne", u članku beogradskog dopisnika Rossa konstatuje "da je nastalo olakšanje posle smenjivanja i Brionskog Plenuma". Pravi pretpostavke koliko je čišćenje aparata išlo na štetu "vlastitoljublja među Srbima". Zaključuje da je u Hrvatskoj i Sloveniji nastalo oduševljenje zbog Plenuma i citira reči Mihe Marinka da u Sloveniji Udba nije imala mogućnosti zloupotreba. Na kraju autor iznosi tezu o navodnoj dilemi da li će sada preovladati samoupravljanje ili kontrola partije, jer smatra da "jedno drugo isključuje".

Većina francuske štampe od početka ozbiljno piše o Plenumu i u njemu vidi krupan doprinos demokratizaciji društva. Iako se nekoliko listova zadržava na nacionalnom momentu, ipak izvode zaključak da se odluke Plenuma neće ozbiljnije odraziti na ovom planu. Komentari nekih listova predviđaju približavanje Jugoslavije Zapadu.

Ozbiljna grčka štampa nastavlja sa opsežnim, vrlo pozitivnim i prijateljskim pisanjem o Plenumu, tumačeći da se radi o merama daljeg progresivnog i demokratskog razvitka. Posebnu pažnju ova štampa poklanja izboru Koče Popovića za potpredsednika Republike. Vladin "Katimerini", po ugledu na anglosaksonsku štampu, smatra nepomirljivim pojam demokratije sa "diktaturom jedne partije".

BREŽNjEV I ČAUŠESKU PODRŽALI PLENUM

POSEBNO mesto je informacijama iz socijalističkih država ima razgovor našeg ambasadora u Moskvi sa Leonidom Brežnjevim i dijalog koje je Krste Crvenkovski imao sa Nikolaem Čaušeskuom u Bukureštu.

Nakon izlaganja našeg ambasadora, Brežnjev je izneo da mu je slika događaja sada jasnija. Podvlači da se odnosi sa punim poverenjem prema onome što je na Plenumu rečeno. Radi se o unutrašnjoj stvari SKJ, a kurs je zdrav pošto partija stala principijelno iznad ličnih interesa koji su nedopustivi i u SSSR. Partija i Tito su iznad svega. Plenum je, prema Brežnjevu, pokazao da su u SKJ zdrave prilike, da je SKJ snažna partija, da je pokazala punu zrelost i sve to je vrlo pozitivno. U toku razgovora Brežnjev je smatrao za potrebom da se ogradi od mogućnosti da mu se Ranković lično poveravao i da istakne da su odnosi SSSR sa našom zemljom bili i ostali dobri, naročito od njegovog (Brežnjeva) dolaska na Brione. Uveravao je da do njegove posete Jugoslaviji nije došlo samo iz čisto objektivnih razloga, kao i želje da se nikome ne pruži prilika da vrši pretpostavke o razlogu njegovog dolaska u danima kada je SKJ razmatrala probleme koji su tretirani na Plenumu.

I Nikolae Čaušesku je informaciju Krste Crvenkovskog o Plenumu primio sa razumevanjem. Ne ulazeći u direktno komentarisanje odluka Plenuma, Čaušesku je izneo da su i oni imali diskusija o radu njihove državne bezbednosti i da su preduzimali mere da spreče nametanje te službe nad partijom.