ISTORIJSKI DODATAK - OTERAŠE JOŠ JEDNOG SRBINA: Reagovanja u Srbiji posle Četvrte sednice CK Saveza komunista Jugoslavije

U Centralnom komitetu SKJ formirana je Političko-operativna grupa, čiji su članovi dobili zadatak da krenu po zemlji i ubeđuju članstvo Saveza komunista u ispravnost odluka najvišeg partijskog rukovodstva na Četvrtoj sednici CK SKJ. Grupa je brojala pet članova i svi su bili članovi CK SKJ - Miloš Minić, Velimir Stojnić, Risto Antunović, Boško Šiljegović i Ivan Laća. Nešto kasnije priključen je u Dušan Popović. O svom radu Komisija je vodila zabeleške, koje je pedantno sačinio Jelko Žagar.

Od 6. do 20. jula 1966. sastali su se sedam puta. Okupljali su se uglavnom u kabinetu Miloša Minića. Pošto su izveštaji sreskih i opštinskim komiteta iz cele zemlje stizali tokom celog dana prihvaćeno je kao neminovno da se u CK SKJ uvede dežurstvo u poslepodnevnim časovima i u nedelju. Dežurstvo je bilo tako organizovano da bi po jedan član CK SKJ u to vreme bio u Beogradu i u svakom momentu raspoloživ za slučaj potrebe, dok bi po jedan politički radnik sedeo u zgradi CK SKJ.

Već na prvom sastanku je konstatovano da je "... u prvim reagovanjima ... preovladao emotivni ton, manifestativni karakter sastanaka i izjašnjavanje. Treba očekivati i težiti da se pređe na najnormalniji način sagledavanja zadataka i s tim u vezi intenzivno produbljavanje diskusije o procesima koji treba da još jače istaknu i unaprede procese demokratizacije i afirmacije samoupravljanja. Istaknuto je da je neprijatelj već pokušao da iskoristi šansu za povećanu aktivnost (komentari nekih inostranih stanica, kao na primer u Zapadnoj Nemačkoj i Trstu o navodnom pripremanju puča u Jugoslaviji i zbacivanju druga Tita)...."

U KAMPANjU su se uključila i sredstva informisanja, odnosno komunisti u njima, prenoseći izraze podrške iz svih delova zemlje, uz apologetiku neslućenih razmera. U zemlju je došao veliki broj inostranih novinara, delimično veoma zapaženih saradnika svetske štampe, koji su pokazivali, najveće interesovanje za tematiku Četvrtog plenuma. Prema pisanju inostrane štampe vidi se da su neki od njih već razgovarali sa istaknutim političkim ličnostima (Kardelj, Bakarić, Tripalo), ali je u celini karakteristično da do sada nisu imali veći broj kontakata sa viđenijim političkim ljudima. Predlaže se veće da predusretljivosti i prema inostranim dopisnicima. Do sada mnogi rukovodioci objektivno nisu ni bili u mogućnosti da ih primaju, a bilo je i odbijanja. Usvojeno je mišljenje da bi trebalo da im se ukaže veća predusretljivost. To bi bilo za nas korisno, jer bi se kroz te razgovore mogle otkloniti razne zabune, a kod dobrog dela štampe (buržoaske i komunističke sa Zapada).

Poslednja sačuvana zabeleška sa sastanka Političko-operativne grupe u CK SKJ datira od 20. jula 1966. godine. Pored tekućih pitanja iz delokruga rada Grupe, u tač. 7. navedene Zabeleške konstatuje se ".... U poslednje vreme CK SKJ u povećanom broju pristižu pisma, delimično i anonimna, o deformacijama u redovima funkcionera SKJ. Odlučeno je da Komisija za informisanje obezbedi jednu informaciju sa sistematizacijom tipičnih pojava na koje ukazuju pisci tih pisama, kao i da se sa Kontrolnom komisijom SKJ postigne dogovor o daljem radu, tj. o postupku prilikom rešavanja tih pisama..."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ne da Jozo da Vlah bude gospodar

POLITIČKO-operativna grupa imala je i zadatak da rezimira izveštaje iz republičkih centralnih komiteta Saveza komunista o odjeku Četvrtog plenuma CK SKJ. Na osnovu ovih rezimea Komisija CK SKJ za informisanje u SKJ sačinila je odgovarajuće "Informacije o aktivnosti SK i reagovanjima u vezi sa Četvrtom sednicom CK SKJ", "Odjek Četvrte sednice CK SKJ" i "Posle Četvrte sednice CK SKJ".

Informacije - prikazi su se odnosile na kratki vremenski period, i to od 7. do 21. jula 1966. godine i bile su rađene prema aktuelnim informacijama republičkih centralnih komiteta. Prikazi se razlikuju, kako po sadržaju informacije tako i po broju i obimu informacija.

U ovim informacijama pored pune podrške odlukama CK i osude "štetnih pojava u Službi bezbednosti", ima i drugih tonova. Tako se, na primer, u Informaciji o odjeku Četvrte sednice CK SKJ na teritoriji SR Srbije navodi "... Jedan radnik u 'Trepči' kaže da je Ranković mnogo voleo Službu bezbednosti pa se zbog toga nije solidarisao sa IK u vezi sa ocenama njenog rada." Jedan seljak je rekao: "Imali smo jednog čoveka koji se borio protiv Albanije i vodio borbu da Kosmet ne pripadne njoj. Postavljam pitanje - ko će da nas brani od Albanije? ...." U valjevskom sreskom komitetu bilo je i ovakvih pitanja: "... Da li je samo Ranković kriv za to kako se radilo u CK?." Zabeležena su reagovanja na tzv. nacionalističkoj osnovi "... Eto, jednog Srbina imamo i njega sada oteraše .... i tako redom idu jedan po jedan. To je obračun u CK ..." (komentari sa Kosova).

U Informaciji CK SK Bosne i Hercegovine od 6. jula 1966. godine o aktivnostima organizacija i rukovodstava SK konstatuje se da je ".... ovo krupan korak u daljoj afirmaciji samoupravljanja i decentralizaciji, jačanju i razvoju SKJ...", ali se pored toga parafraziraju pitanja koja su postavljali članovi SK: "... Zašto se Plenum drži na Brionima, da nije drug Tito bolestan?... Zašto na Plenumu nije bilo još diskutanata, zašto nije diskutovao drug Stambolić, šta je sa drugom Kočom Popovićem?..." Jedan radnik, Hrvat u Bosanskom Brodu na javnom mestu je govorio: "Eto šta je Vlah hteo da učini, ali ne da mu Jozo, i dok je Jozo neće ići tako..."

U INFORMACIJI o odjecima Četvrte sednice CK SKJ i aktivnosti SK Srbije, od 15. jula 1966. iznose se izvodi sa sastanaka osnovnih organizacija SK širom Srbije. Zaključuje se ".... da su odluke i duh Četvrtog plenuma snažno uticali na podizanje političke svesti i budućnosti, da su mnogim komunistima stvari postale sada jasne, da sa mnogo više kritičnosti prilaze problemima, otvoreno iznose greške i slabosti, ne samo u sopstvenoj sredini već šire..."

U ovoj Informaciji prikazana su i ona "druga" reagovanja, reagovanja "sa pozicije nacionalizma": "... U opštini Stari grad je rečeno: Pojave šovinizma nisu svojstvene našem čoveku - radniku i komunistima, već onima koji misle na kombinacije sa interesima radnog čoveka, u lične svrhe i ambicije..." U opštini Smederevska Palanka bilo je glasova da je sve posledica sukoba između Rankovića i Kardelja, da će se umešati armija i studenti, da se Plenum održava u vreme odsutnosti studenata, da je već bilo demonstracija u znak solidarnosti sa Rankovićem i da su studenti na Avalskom drumu napisali "Hoćemo Marka, nećemo Crvenkovskog"....

Komunisti u Saveznom sekretarijatu unutrašnjih poslova, u Jugoslovenskoj narodnoj armiji i na Beogradskom univerzitetu su vodili opširne i duge diskusije koje su trebalo da otklone sve sumnje u (ne)opravdanost odluka Brionskog plenuma, ali i da se obavi "diferencijacija" tamo gde je to potrebno. U Saveznom sekretarijatu, na primer, danonoćno su trajali sastanci radi "raskrinkavanja" pojedinaca i grupa, koji su se međusobno optuživali, da je ono što su do Plenuma radili bilo ispravno, a da je sada neispravno.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Na Kosovu traže da se UDBA likvidira

U ŠAPCU se čulo i ovakvo mišljenje: "ovim stvarima je neko sa strane kumovao". U Krupnju se čulo drugo mišljenje: "Ranković i Stefanović su uzeli neke velike pare, pa su ih zbog toga smenili". U ovom gradu zabeležena je još jedna interesantna izjava: "ceo svet zna za Rankovićeve sposobnosti. Interpol bi za njega dao zlato. Da je hteo mogao je Titu smaći glavu. Ja mislim da je ovo neka podvala i nameštaljka, samo da se skinu naši rukovodioci da nas ne bi imao ko zastupati".

Na čitavom području valjevskog sreza, kako se ističe u informaciji Sreskog komiteta SKS, prisutni su komentari sa šovinističkim i nacionalističkim prizvukom a koji se svode na ovo: "Odoše Srbi", "Ovo je čišćenje Srba". Pri tome se misli na penzionisanje Miloja Milojevića i Radivoja Jovanovića Bradonje. Među studentima u Valjevu proneta je, prema informaciji Sreskog komiteta SKS, vest da je "i pokojni Krcun pogrešio i da mu je nameštena smrt".

Međutim, na području zaječarskog sreza čula su se i ovakva mišljenja usamljenih pojedinaca:

Sada ima da se čuje svašta kada su se komunisti posvađali; Ovo će biti povod drugim državama za propagandu protiv nas. Do juče smo govorili da je kod nas dobro, a sad odjednom ne valja; Došlo je rđavo vreme. Komunisti su se zavadili. Ne znam da li su ispravni i ovi što su ostali na vlasti. Dobar, obično, strada. U Trgovištu (Leskovac) na proširenom sastanku OKSKS jedan učesnik je tražio da se razjasni: "kakvi su bili ciljevi ove frakcionaške grupe?".

NA PODRUČJU AP Vojvodine, u pojedinim opštinama zabeleženi su pojedinačni slučajevi komentarisanja odluka Četvrte sednice sa nacionalističkim, šovinističkim ili pseudojugoslovenskim prizvukom, kao na primer:..

Zašto se kažnjavaju samo Srbi? (Vrbas);

Srbi su pogođeni ovim odlukama (Bajmok);

Pogrešno je što na našim novčanicama stoje ispisani nazivi republika. Treba samo da stoji naziv SFRJ (Temerin);

Radi se o napadu na srpske rukovodioce (Novi Sad);

"Ključevi" su uzrok nacionalističkim shvatanjima (Novi Sad);

Nacije treba brisati (Novi Sad)

Na istim pozicijama mogle su se čuti pojedinačne izjave i na području AP Kosova i Metohije, valjevskog i smederevskog sreza:

Uklanjanje rukovodioca iz Srbije je atak na srpski narod. Ima li šovonizma u drugim republikama? (Smederevo);

Da li se ne radi o prevlasti Kardelja i Rankovića? (Smederevo);

Neka se hapsi Tito i Partija, ja sam za Rankovića - Šumadinca (Gnjilane);

Katolici nam oduzeše vlast (Peć);

Sve je ovo Rankoviću namestio Kardelj, jer se oni poodavno ne trpe (Bogatić).

PREMA informacijama iz jednog broja opština Kosovo-metohijske pokrajine, na sastancima rukovodstva i osnovnih organizacija Saveza komunista koji su održani posle Plenuma došla je, prema informacijama Pokrajinskog komiteta, čula su se mišljenja da "UDB-u treba likvidirati".

Među građanima u Beogradu ima pojedinačnih komentara neprijateljskog karaktera, na nacionalističkoj i drugim osnovama. U informacijama opštine Savski venac ističe se da su zabeleženi i ovakvi komentari pojedinih građana: Kada je Ranković ovakav, kakvi su ostali; sada je Kardelj na redu; ode Marko, kome ćemo sada da se žalimo; Srbi ipak češće dolaze na red, itd.

Na sastanku OK SK i sekretara osnovnih organizacija Mašinske industrije u Nišu čula su se reagovanja da su odluke IV plenuma "atak na srpske kadrove i da je ovo Kardeljevo maslo". Ponegde se čuje da je "najbolje ćutati jer iskustvo sa IB-om i sa Đilasovim slučajem dovoljno je poučno" . Najbrojniji komentari kod građana su da je ovo udar po Srbima. Po gradu se pričalo da su Rankovića su srušili Makedonci. "To je zbog 18 milijardi za investicije koje su prebačene na Makedoniju sa sredstava za prugu Beograd-Bar."

Na sastanku Univerzitetskog komiteta u Nišu izneto je da među studentima ima i ovakvih komentara: "Zašto je to učinjeno tako naglo?", "Zašto Rankovića nisu pomerili na neko niže mesto, a ne odmah da ga smene", "Ko će dalje zastupati Srbiju". Među asistentima mogu se naći i ovakvi komentari: "Dali je ovo trenutak rehabilitacije Đilasa i obračun u vrhu SKJ", "A šta bi bilo da nije bilo druga Tita".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Tenkovska divizija u Topčideru

U IZVEŠTAJU iz opštine Bač, navodi se da je bilo pojedinačnih pričanja o tome da se radi o sukobu na nacionalističkoj osnovi, "jer je Ranković Srbin, a Tito Hrvat".

U selima opštine Rekovac (srez Kragujevac): Jedan diskutant je rekao: "Ovako bi trebalo u prosveti, zdravstvu, itd., ali neće - jer tamo na čelu nisu Srbi".

U opštini Krupanj zapažena su i ovakva nabrajanja: Žujović, Nešković, Ranković - otkud baš samo Srbi.

U komentarima odluka IV sednice CK SKJ u opštini Mala Krsna postavljena su pitanja: kako je moglo da dođe do toga da se raziđu dva bliska saradnika koji su decenijama radili zajedno; zašto nema više detalja sa sednice; zašto nije isterana stvar na čistinu još 1962. godine; šta da rade sa slikama Aleksandra Rankovića u službenim prostorijama.

Na sastanku grupe komunista iz naučnih i kulturnih ustanova u Beogradu; stavljene su primedbe da treba više objasniti: kako su osuđeni funkcioneri kočili privrednu reformu; da li će se arhive UDB-e sada otvoriti; treba više objasniti političku platformu Rankovića i Stefanovića, njihov politički koncept i u vezi s tim pitanje frakcionaštva; nešto bi više trebalo reći oko uloge i uticaja ovih ličnosti u pogledu međunacionalnog odnosa.

U nekim organizacijama i opštini Grocka postavljena su pitanja: zašto se čekalo da se toliko negativnosti nagomila; zašto se Ranković ne pozove na kongres, da se ove stvari na kongresu raščiste; zašto su "preksinoć u Topčideru na ulici bili tenkovi; da li će Komisija objaviti materijale do kojih kasnije bude došla; da li je slučaj Miloja Milojevića vezan za ovaj slučaj.

U POJEDINIM organizacijama SK u Subotici diskutuje se o ličnosti Rankovića i njegovim zaslugama, pri čemu se on ne osuđuje, već drug Stefanović. Posle radio i televizijskih vesti, 1. jula u centru Subotice, jedan građanin je uzviknuo: "Živeo drug Ranković". U neposrednoj blizini nalazila se grupa građana ali niko na to nije reagovao.

Bivši službenik Državne bezbednosti u Zrenjaninu uzviknuo je u napitom stanju u jednoj kafani: "Živeo drug Ranković". Posle toga je dodao da je svestan da će zbog ove izjave biti uhapšen.

Sreski komitet iz Valjeva dopunjava svoj izveštaj: pored podrške uočeni su komentari, pitanja i pojedinačna mišljenja: Zašto je Centralni komitet SKJ dozvolio da se tek sada tretira pitanje Službe bezbednosti i to na ovakav način; Neki traže veću odgovornost i drugih članova Centralnog komiteta; Ko garantuje da neće biti i dalje sličnih grešaka? Da li je samo Ranković kriv za to kako se radilo u CK? Kažu da je krivica celog Centralnog komiteta, ali da "sve puče po Lekinim i Ćećinim leđima".

Ima sumnje u rad Komisije, u smislu da je dala preoštar sud i ocenu, jer ne veruju da je Komisija mogla za ovako kratko vreme da ispita sve i da da pravilan izveštaj Centralnom komitetu. Ima i pitanja: da nije nešto drugo u pitanju?

U Riđakama, Vladimirci, neki ljudi ne mogu da zamisle sebe kao komuniste bez Leke. Ljudi se čude otkud baš Leka, kako je moglo tako nešto da se desi "gore". To je udar za našu Partiju i zemlju.

U Osečini i okolnim selima, kao i u Koceljevu u vezi slučaja Rankovića i Stefanovića izražava se iznenađenje; zar Stefanović nije mogao biti samo kažnjen a ne i isteran iz Saveza komunista. Izraženo je mišljenje da će za Rankovića ovo biti prva mera a da će kasnije biti i zatvoren i da to sada nije učinjeno zbog njegovog ugleda u Partiji i narodu. Stefanović je imao brata u Osečini pa ga ljudi poznaju i ustaju u njegovu odbranu. Kažu da je on principijelan, jer svoju familiju nije hteo pomoći da bi dobila stan. Neki komunisti ističu da Mika Tripalo nije mogao, zbog mladosti, da saslušava druga Rankovića.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Kakva je veza između smene Žukova i Rankovića

U PRVOJ polovini jula 1966. godine u Srbiji je bilo vrelo. Temperatura se često približavala tridesetom podeljku. Na raznoraznim sastancima širom republike, koji su održavni na svim nivoima, bilo je još vrelije. Partijski sekretari, sreskih i opštinskih komiteta, vrlo revnosno su izveštavali centralu u Beogradu o reakcijama na odluke Brionskog plenuma. Izdašnu pomoć u tome imali su od funkcionera UDB, koji su takoreći juče optuženi za svakojake transformacije i uzurpiranje vlasti. Njihovi operativci su beležili sve što je izgovarano na pijacama, u kafanama, na radnim mestima, u komšiluku uz kafu, na sastancima...

Tako su na području Niškog sreza, članovi Sreskog političkog aktiva uočili da ima pojedinaca koji mere Centralnog komiteta posmatraju sa aspekta nacionalističkih interesa, daju reč o obračunu sa srpskim kadrovima. U gradu na Nišavi se moglo čuti i ovo: "Smenjivanje Rankovića je Kardeljevo delo", "Četvrti plenum je nastavak likvidacije Srba u državnim i partijskim organima". U Nišu su na dva mesta 3. jula osvanule u Dušanovoj ulici i na vratima zgrade Narodne banke parole: "Živela Srbija, živeo Aleksandar Ranković, dole SKJ".

Specifični komentari zapažani su samo u opštinama Ćuprija, Svilajnac i Rekovac. Oni se odnose na slučaj generala Miloja Milojevića. Pojedinci oživljavaju diskusije o njemu i tvrde da postoji neka veza između kažnjavanja Milojevića i odluka Četvrtog plenuma (ovo se najčešće povezuje sa tvrđenjem da u pozadini ovih odluka stoje nacionalne pobude).

U ĆUPRIJI u Centru za obuku rezervnih oficira, gde je vođen razgovor sa oko 150 lica, jedan je kategorički izjavio: "Nikakvu frakciju Aleksandar Ranković nije organizaovao niti je u tome učestvovao i niko ne može u suprotno da me ubedi".

U Svetozarevu su zabeležena dva slučaja: u Fabrici kablova, grupa radnika koja je radila u drugoj smeni, na vest o odluci Četvrte sednice CK SKJ prekinula je rad i 10-15 minuta živo raspravljala, a za vreme sastanka Opštinskog komiteta pred zgradom je jedan radnik Fabrike kablova viknuo: "Živeo Ranković". (Sreski komitet SKS Kragujevac).

A Sreski komitet iz Smedereva javlja: U selu Mihajlovu, kod Male Krsne, na transformatoru i ogradi, noćas oko 23 časa, napisano je kredom: "Živeo Ranković sa njegovim saradnicima".

Jedan diskutant je izneo da je jedna grupa od pet radnika ovako reagovala: "Da već 20-30 godina nije bilo nikakvog prevrata, što je normalno što je sad ovo došlo". "Da je to obračun sa srpskim kadrovima". "Lako je ovima sa velikim platama". Drugi diskutant rekao je da poznaje ovu petoricu: jedan je bivši kulak, drugi četnik i sl. i ne čudi ga što oni tako govore, nego što do sada niko ništa nije preduzeo u vezi sa njima. (OK SKS Zemun).

NA SASTANKU, na Novom Beogradu, se čulo: "Strana štampa je već 15 dana ranije javila da će doći do promena u Vladi Jugoslavije. Znamo da je to moglo izaći samo iz CK ili SUP-a. Dakle, treba to ispitati. Drug Ranković je oboleo, nalazi se u depresivnom stanju. Tako se priča. Govori se takođe da će drug Koča Popović biti potpredsednika Republike. Treba videti kako to i odakle 'curi'. Mislim da pored unutarnjih trvenja postoji i izdaja."

Na sastanku Osnovne organizacije Saveza komunista IV teritorijalne organizacije u opštini Voždovac čula su se mišljenja da teško može da se prihvati tvrdnja da je Ranković zaista to uradio i da iz štampe ne može da se zaključi da su Ranković i Stefanović krivi. Neki službenici SUP-a u opštini Savski venac iznosili su mišljenje da je Stefanović bio iskreniji nego Ranković, da je bio dosledan i da se nije posipao pepelom kao Ranković.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pobeđen čovek kao pripadnik nacije

U JEDNOJ organizaciji u Mladenovcu bilo je i mišljenja da je drugu Rankoviću trebalo pomoći jer je priznao grešku, da u Partiji ima javašluka i da ne treba ovako sada naglo seći, da drug Tito nije smeo dozvoliti da UDB izmakne kontroli, itd. Takođe je u ovoj opštini bilo pričanja da u Beogradu nema milicije već vojska patrolira u kampanjolama, da ima nezadovoljnika, da će se buniti studenti, da su isključeni najbolji pa će tako i ostali, a kružila je i krilatica "Stradao kao Marko na Brionima".

Operativci UDB revnosno su beležili šta se priča po ovom gradu: "Nije još sve rečeno. Nešto se veliko kuva u vrhu; To je sukob nacija; Žukov je bio u Jugoslaviji - pa je posle toga skinut, sada je Ranković bio u SSSR-u - pa je po povratku odmah smenjen."

"Zašto je ovo sve potegnuto na praznik - Dan borca; zar može do ovoga doći posle toliko godina bliske saradnje Tita i Rankovića; zbunjen sam, sklon sam da verujem Titu i CK, ali mi sve nije dovoljno jasno" (jedan bivši službenik SUP-a, stari borac iz Minićeva).

Veća grupa zaposlenih u zrenjaninskom DOZ-u je komentarisala: "Ovo se sprema odavno. Ranije su se zakačili Ćeća i Lazar Koliševski. Ovi Makedonci su prvo nacionalisti pa tek onda komunisti. Lakše je izaći nakraj sa Hrvatima jer su oni kulturniji i mogu se potkupiti. Makedonci su sada pred usponom. Oni su konzervativniji ali su zato veliki Makedonci i zato misle na eventualnu veliku Makedoniju".

Sudija u penziji: "Žao mi je Rankovića, jer je on ipak pošten čovek i što je najglavnije Srbin" (Zrenjanin).

Bivši kapetan pristaništa: "Ovi Srbi otpadoše i odoše kod Đilasa" (Zrenjanin).

Jedan advokat, izraziti prozapadnjak: "Nije mi žao što se oni svađaju. Samo izgleda da se sve to lomi preko srpskih glava. Možda je u pitanju borba za vlast ali bi bilo pravo da Srbin bude predsednik Republike" (Zrenjanin).

POJEDINAČNO se komentariše da su u pitanju odnosi na nacionalnoj osnovi. Čuju se i ovi komentari: "Ovo je obračun sa Srbijom. Srbe likvidiraju - Stepince ostavljaju. Srbija je najviše dala u Prvom i Drugom ustanku, u Prvom i Drugom svetskom ratu. Uklonjeni su sa rukovodećih položaja, poginuo je Slobodan Penezić, sada se uklanja Ranković - najbliži Titov saradnik" (Niš).

Grupa zemljoradnika iz Ćuprije izražava strah da ne dođe do "potresa u odnosima među republikama".

Izgleda da su u Komisiji preovladala mišljenja Hrvata i Slovenaca (Ćuprija).

Ima tamo gore više drugih nego Srba (Koceljevo). Odoše naši Srbi (Koceljeva), jer ovo zbog jadranske pruge (Mionica).

Šta je sa generalima Milojem Milojevićem i Radivojem Jovanovićem - Bradonjom? (Šabac, Lazarevac).

Miloje i Leka bili su odlični drugovi, prvo je skinut Miloje a sada i Leka, ovo je pomeranje Srba (Knić, Vladimirci).

Jačaju Hrvati (Mionica).

Ko zna šta ovo znači. Možda je ovo neka nameštaljka koju su Hrvati namestili Srbima (službenik Opštinske skupštine u Varvarinu).

Zašto nije smenjen Kardelj koji ima manje zasluga od Rankovića a koji je u dosadašnjem radu grešio (Irig).

U informaciji iz Leskovca se navodi primer radnika iz Bosilegrada koji je izjavio: "Nigde se nije radilo nezakonito kao u našoj zemlji. Ako bude samo ovo, to je sjajno, jer ja se bojim da ne bude nešto gore".

Na jednom broju sastanaka je ukazivano na neke glasove da se radi o likvidaciji srpskih kadrova, kao i na potrebu da se takvim shvatanjima suprotstave principijelnost, demokratičnost i druge karakteristične crte odluka i stavova Centralnog komiteta. U Visokoj školi političkih nauka u Beogradu je rečeno da i ako se radi o ljudima iz Srbije, Srbija nije nacionalistički delovala. Ovde je, rečeno je dalje, čovek pobeđen kao pripadnik nacije, njega prožima želja za slobodom i samoupravljanjem.

Sa Kosova su stizale sasvim drugojačije poruke. Recimo u Kačaniku se postavio zahtev da se preispita rad UDB-e. Jedan prosvetni radnik je izneo da su ljudi iz UDB-e tražili da prisustvuju nastavi u školama kako bi "proveravali idejnost u nastavi". Na ovom skupu je izraženo mišljenje da je akcija prikupljanja oružja bila delo UDB-e.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Manipulisanje neobaveštenim narodom

NEPOSREDNO posle Brionskog plenuma na adresu Centralnog komiteta SKJ, Josipa Broza Tita i još ponekih funkcionera počeli su da pristižu telegrami i pisma, različitog sadržaja, od podrške odlukama Četvrte sednice do onih koja su bila krajnje negativna o radu rukovodstva partije. Od završetka plenarne sednice do do 11. jula stiglo 418 poruka: iz Hrvatske - 266, iz Srbije - 67, iz Bosne i Hercegovine - 40, iz Makedonije - 20, iz Slovenije - 19, iz Crne Gore - 4 i iz inostranstva - 2. Pisma i telegrame su poslali: osnovne organizacije SKJ - 186, radni kolektivi - 114, osnovne organizacije SKJ i jedinice JNA - 40, opštinske organizacije SKJ - 19, zborovi građana - 18, kolektivi SUP-a - 14, opštinski komiteti SKJ - 13, boračke organizacije - 3, Savez omladine - 3, ostale društvene organizacije - 6 i kolektivi naših ambasada - 2 pisma. Zaključno sa 17. julom na ove adrese pristigla je 1.421 pošiljka.

U ovim pismima i telegramima, kao i u onim koja su direktno slata Titu, organizacije SKJ i druge društvene i društveno-političke organizacije, radni koletivi i zborovi građana pružaju punu podršku odlukama, zaključcima i stavovima Četvrte sednice CK SKJ i preuzimaju na sebe obavezu da se, s puno optimizma i maksimalnog društveno-političkog angažovanja bore protivu svih deformacija, kako birokratko-etatističlih, tako i liberalističkih i svih onih koje nameću klasni neprijatelj i konzervativne snage. Komunisti i ostali radni ljudi u odlukama IV sednice vide početak svestrane i organizovane borbe za stabilizovanje našeg društveno-političkog i ekonomskog sistema.

Ta poplava telegrama i pisama je otkrila i drugu stranu medalje, naime da se ne radi o spontanoj podršci, već da je u pitanju "dobro organizovana i iz glavnog i republičkih partijskih centara dirigovana kampanja". To su naslućivali i članovi Politiko-operativne grupe CK . Na sastanku, 9. jula, uočeno je "... da bi bilo potrebno i korisno da se Institut za društvene nauke, odnosno njegova služba za ispitivanje javnog mnjenja, u ovom momentu angažuje u tom smislu da izvrši jednu letimičnu anketu raspoloženja naše javnosti u vezi sa Četvrtim plenumom, njegovim odlukama i aktuelnoj političkoj aktivnosti. Dosadašnje informacije kojima raspolaže CK SKJ, a koje su bez sumnje verodostojne i predstavljaju objektivnu sliku situacije, ipak su pretežno okrenute članstvu SKJ, a manje najširim krugovima javnosti."

NA SASTANKU Grupe od 13. jula eksplicitno je postavljeno pitanje šta se krije iza te masovnosti, ali su takve suptilnije rasprave, kada bi ih i bilo, ostajale u uskim krugovima, daleko od javnosti.

I u porukama podrške bilo je i vrlo kritičkih tonova. Jedna od njih glasi: "Pozdravljamo odluke Brionskog penuma i tražimo da se ide do kraja u tjeranju gube iz torova, da se očiste šovinisti i razbijači bratstva i jedinstva iz državne uprave i to najhitnije - Ranković, Kardelj, Bakarić, Gošnjak, koji su svojim nacističkim stavom stvorili sjeme mržnje i razdora da će trebati mnogo vremena, a možda i krvi, da se ono iščisti." U potpisu su "Borci NOR-a i Omladina Jugoslavije". Ili kao što je bila ova:"Zahtevamo da se nemilosrdno očiste svi elementi iz svih rukovodstava, odozgo do dole, koji su izgubili svaku meru u ponašanju i koji su izgubili vezu s radnim ljudima naše lepe i ponosne zemlje. Ne stati na pola puta."

Tih dana samo je Josipu Brozu stiglo 11 anonimnih pisama "neprijateljske" sadržine: iz Srbije - 8, iz Slovenije - 1 (nije pisao Slovenac), iz Hrvatske - 1 i iz Pariza - 1. U njima se ističe da su Ranković i Stefanović degradirani samo zato što su Srbi i da je sve ovo hajka na Srbe i Srbiju. Ultimativno se zahteva poništavanje odluka Četvrte sednice CK SKJ da ne bi došlo do građanskog rata i revolucije. Pisma su drska i preteća. U jednom od njih se kaže: "Odlučili ste se na najteži potez otkako postoji nova Jugoslavija. Uz nas je narod, vojska i policija." Ističe se da je Ranković nepravedno oklevetan i da je sve u vezi s njim namerno inscenirano. "Vi ste dovedeni u zabludu. Zar ne vidite sastav Komisije. Nijedan Srbin! Znajte da je Srbija uvek bila na strani nevino napadnutih i lažno oklevetanih."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Srbija imala više crnih nego svetlih dana

IZ PISAMA, koja su u arhivu CK SKJ kvalifikovana kao neprijateljska, nacionalistička i šovinistička izdvajamo jedno anonimno, u kome se Ranković veliča kao najveći sin Srbije: "S ovim udarcem Srbija se neće pomiriti. Vi treba njegovu krivicu da iznesete u javnost. Vi ne možete Rankovića smeniti. Mi Srbi želimo javno glasanje: da li da ostane ili ne." Dalje se kaže da se forsiraju Hrvati, da se napadaju samo četnici, a ne i ustaše, da su Srbi prinuđeni da se iseljavaju iz Hrvatske i zato "ako srpska krv uzavri neće biti dobro, jer je Srbin u svako doba spreman da golom rukom uhvati za nož".

Polazeći od toga da se, tobože, s dve strane vodila borba za vlast, anonimni autori pitaju zašto je kažnjena samo jedna strana a ne i druga. Zamera se onim diskutantima na IV sednici koji su govorili o greškama Rankovića i Stefanovića, što o tim greškama nisu ranije govorili i zašto nisu govorili o greškama i drugih rukovodilaca. Navodno, 1962. godine Kardelj je hteo da otcepi Sloveniju od Jugoslavije, a da zbog toga nije kažnjen. "Ispada više važno kojoj naciji pripada krivac nego koliko je kriv.

To, u ovoj situaciji vodi bratoubilačkom, građanskom ratu, raspadu federacije." U pismu potpisanom sa "Muslimani grada Zagreba", daje se podrška Plenumu Centralnog komiteta SKJ zbog toga što se, po mišljenju autora, obračunala sa "srpskim elementima Rankovićem i Stefanovićem", jer se još od nazad desetak godina osećala velikosrpska politika u Bosni i Hercegovini. "Danas u Bosni i Hercegovini nema nijednog Muslimana ili Hrvata da je na položaju načelnika SUP-a". U različitim pismima ima istih misli i sličnih formulacija. Pisma, očigledno, pišu istomišljenici, inspirisani odlukama Centralnog komiteta, koje im podjednako ne odgovaraju.

NA ADRESU Veljka Vlahovića, jednog od sekretara Centralnog komiteta SKJ, 4. jula 1966. stiglo je pismo nepoznatih autora, zanimljive sadržine.

"Druže Vlahoviću, pišu anonimni građani, pišemo Vam povodom poslednjih događaja, koji su bili predmet raspravljanja na IV plenumu Centralnog komiteta SKJ.

Ovo što smo čuli svakako da ne služi na čast tako visokim funkcionerima državne uprave i Partije, ali da Vam najiskrenije kažemo ni ono što smo čuli od diskutanata ni to nije na svom mestu. Zar dojučerašnji drugovi i sledbenici u mnogo čemu da se odriču njih i da ih anatemišu! To je, praksa je to pokazala, stil jedino komunista, mada se komunisti busaju u grudi i čine sve u ime humanizma, teško nama i humanizmu. U svemu ipak dominira jedan akcenat.

To svi negiraju, ali činjenice govore u prilog našem uverenju da je to ipak upereno protiv tzv. srbizma. Da, u to nijednog od nas koji govori srpski jezik ne može razuveriti niko. Ispadosmo mi šovinisti, maltene ološ od naroda u svakom pogledu. Ali, druže Vlahoviću, Vama kao čoveku od časti i poštenja valja reći a to i Vi znate, da negiranje vrednosti (moralnih, političkih i dr.), podmetanje nogu i svi drugi oblici nečasne borbe protiv bilo koga mora da izazove otpor ugroženog. Istorija nas uči da je sve prolazno, da sve ima svoje trajanje. Tako će i snage koje su uzurpirale i nametnule svoju vlast neminovno nestati. Mi Srbi u svojoj istoriji imali smo više crnih nego svetlih dana. Imali smo i svojih slabosti, ali smo u trenucima velikih iskušenja nalazili snagu da se suprotstavimo svima i svakom.

To su naši ustanci, I svetski rat, 27. mart, borba protiv Nemaca u Drugom svetskom ratu. Kada narodu prekipi, onda ne pomažu ni puške ni topovi protiv njega. Setite se mađarske revolucije 1956. Mi inače živimo u materijalnom pogledu na granici mogućeg. Ovo je za sve nas gore od okupacije. Pa dokle mislite da čekamo svetliju budućnost? A uza sve to i političko obespravljivanje. Ima jedan vic koji skoro nije vic. On glasi u vidu oglasa: Nudimo jednu privrednu reformu za dve okupacije. Moguć svaki sporazum. Četiri Srbina Vaših 'poštovalaca'.

Jedna sveobuhvatna analiza prispelih depeša, pisama i poruka nesumnjivo bi dala dodatna objšnjenja kako se posle Brionskog plenuma, energičnom akcijom komunističkih organizacija na svim nivoima, manipulisalo uglavnom neobaveštenim narodom."