STRANCI KOJI SU ZADUŽILI SRBIJU: Samson Černov - Ratne slike, saga o srpskom junaštvu

Fotografija koja je obišla svet, Oko sokolovo, vojnik Dragutin Matić, izviđač. Uhvaćen je u kadar negde na Drini, gde je dobio zadatak da osmatra pokrete austrougarske vojske koja nadire, a srpska se povlači, opkoljena sa svih strana. Ono što Dragutin osmotri može značiti život ili smrt ne samo za njega, nego za sve umorne i ranjene saborce kojima je još jedino ostalo povlačenje kao rešenje da se izvuku živi i, negde u tuđini, oporave za povratak i osvajanje slobode.

Ova fotografija, i još mnoge druge, pričaju svojim jezikom ratnu epopeju balkanskih i Prvog svetskog rata. Ako jedna slika ima snagu hiljadu reči, onda su slike Samsona Černova višetomna saga o srpskom junaštvu, patnji, izdržljivosti, o epopeji koja je zadivila svet a nama odnela više od polovine muškog življa. Da nije tih slika, bili bismo uskraćeni za jedno veliko i autentično svedočanstvo o strahotama sa kojima se naš narod suočio u tri rata koja su ga zadesila, gotovo bez prekida.

Černov je došao u Srbiju 1912, kao mladi fotograf, izveštač ruskih listova "Novoe vremja" i "Rusko slovo", za koje je izveštavao iz Pariza.

Njegova kamera je sve beležila i ostavila vredno svedočanstvo koje je on složio u priču o herojstvu Srba kroz balkanske ratove. Černov nije imao samo oštro oko i umetničku ruku, imao je dar da slikama napiše priču. Prateći te slike i komentare ispod njih, onaj ko je gledao imao je jasnu predstavu šta se i kako odigravalo u ratovima koji su Srbiju oslobodili od turskog i bugarskog neprijatelja. Sa tim slikama je napravio izložbu u Oficirskom domu u Beogradu, 1913, ali su neke od tih slika prvo videli London i Pariz.

Tada je Evropa bila upoznata sa stradanjem koje je mala balkanska zemlja morala da podnese da bi sakupila delove svoje teritorije, neke koje su vekovima držali osmanlijski osvajači.

Imao je nameru da se posveti slikanju, ali je početak Prvog svetskog rata to osujetio.

Tako je Samson Černov odložio karijeru slikara i došao u Srbiju neposredno posle atentata.

On aparatom beleži svaki detalj kome je bio svedok. Slike kolone izmorene vojske, zaprežnih kola sa narodom koji se vozi, pešači, posrće sa zavežljajima u kojima je ceo njihov život, sav jad koji je prethodio onom još gorem – prelasku preko albanskih planina u kojima je na svakom koraku vrebala smrt od hladnoće, bolesti, gladi, albanskih kačaka.

Sve je to zabeležio aparat ovog ruskog Jevrejina koji je patnju tuđeg naroda doživeo lično, ne samo profesionalno kao fotograf. Ako ste nekada videli, a verovatno jeste, one tužne slike gole obale Drača na kojoj stoje smrznute prilike vojnika koji su nekada bili srpska vojska, to je snimio Černov.

Sa srpskom vojskom se ukrcao na lađu, zajedno su strahovali od nemačkih sumarena, životi su im svima visili o koncu dok nisu ugledali obale Krfa. Tamo je kamera zabeležila senke od ljudi, odraslog muškarca, seljaka, koji teži manje od 30 kilograma. Potresne slike onih koji se svakim dahom bore da ih ne proguta morska dubina, jer nema više mesta za sahranjivanje.

Deleći sa Srbima najteže trenutke, isti strah, koru hleba, videvši sve što je narod, koji je silom prilika postao vojska, podneo, ovaj, po službenoj dužnosti izveštač, a po srcu veliki srpski prijatelj, zauvek se vezao za narod koji je upoznao kroz njegovu najveću patnju i stradanje. Iako nije bio vojnik, obukao je uniformu kapetana srpske vojske i u njoj je otišao u Njujork, da u Grand Central palasu organizuje izložbu o ratovima koje je prošla Srbija. Bilo je to marta 1918, i izložba je postigla veliki uspeh. Držao je govore, davao intervjue, uvek ističući herojstvo onih koje je snimao, a ne sebe kao snimatelja. Iako nije bio vojnik, osvetlao je uniformu koju je nosio kao da je bio u borbi.

Jer borba za istinu je važna koliko i za oslobođenje.