ISTORIJSKI DODATAK - NACIONALNOST KRIVCA VAŽNIJA OD KRIVICE: Odjeci Brionskog plenuma u Jugoslaviji i svetu
U PRVOJ polovini šezdesetih godina prošlog veka rezolucijama Osmog kongresa Saveza komunista i privrednom reformom najavljivane su temljne promene u političkom i privrednom životu građana Jugoslavije.
Ranković i Tito
Umesto realizacije gromoglasnih obećanja usledila je stagnacija celokupne privrede za preko tri puta. To je odmah podrazumevalo porast cena i porast troškova života koji su porasli za trideset i pet odsto.
Broj nezaposlenih prelazio je brojku od tri stotine hiljada. Ove pojave su ubrzavale socijalne razlike, a to je dovodilo do pojave ekonomske emigracije. U tim godinama preko četiri stotine hiljada radnika napustilo je zemlju i uhlebljelje nalazilo po nemačkim, francuskim, švedskim i austrijskim fabrikama gradilištima.
Jugoslavija se našla u procepu, ekonomska moć federalne države je radikalno smanjena a prelazak na tržišnu privredu je izostao. Koncepcijske podele, prisutne gotovo jednu deceniju u partijskom vrhu definitivno su odagnale iluziju da Savez komunista vodi „jedinstvenu politiku”.
Sve to je eskaliralo 1966. godine i pretvorilo se u bespoštedan obračun.
NA UDARU je bila Uprava za državnu bezbednost (Udba) optužena da se „stavila iznad SKJ i izvan demokratskog sistema”.
Ipak, suština sukoba nije bila u brojnim deformacijama te službe, niti u personalizaciji krivaca, već u nepomirljivim pogledima na društvene promene, reformu federacije, strategiju privrednog razvoja, transformaciju partije.
Demontaža Savezne Udbe, u kojoj je pedeset odsto kadrova odstranjeno, uglavnom Srba i Crnogoraca, na neko vreme je zauzdala mešanje te službe u društveni i politički život.
Paralelno sa slabljenjem uticaja federalne Službe bezbednosti dolazilo je do osamostaljivanja njenih republičkih „filijala”, bez smanjivanja i kontrole njihovih nadležnosti.
To je direktno dovodilo do slabljenja Jugoslavije kao celine, pojavi anarhije, pojavi separatističkih ideja u republikama i pokrajinama. Proces decentralizacije pretvorio se u dezintegraciju države, tanjenje političkih, privrednih i kulturnih veza među članicama zajedničke države i naroda koji u njoj žive. Posledice koje su iz toga proizašle još su nam u svežem sećanju.