NIJE SAMO ŠAMAR NASILJE, TO JE I SMRAD IZ KUPATILA: Zanimljiva iskustva petogodišnje sudske prakse primene propisa o zlostavljanju u porodici

Ovo su pokazala iskustva sudske prakse pet godina nakon stupanja na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od 2017, ali i odredbi Porodičnog zakona, koji je na snazi daleko duže. Praksa je takođe pokazala da je sud po pravilu blagonakloniji prema ženama nasilnicima, nego prema muškarcima.

Da u nasilje može spadati i nedolično ponašanje i šikaniranje, a ne samo premlaćivanje, primer su presude Apelacionog suda u Novom Sadu. Prema rečima advokata Petra Učajeva, predavača na Advokatskoj akademiji, jednom od tih presuda utvrđeno je da je izvesni tuženi nizom radnji prema žrtvi, u kojima je ispoljio drskost, bezobzirnost i zlonamernost, ugrozio njeno psihičko zdravlje i spokojstvo. U to je spadalo npr. zviždanje i lupanje. Nasilnik je, naime, svaki put kad bi dolazio kući, glasno zviždao ne bi li upozorio ženu na svoj dolazak i ne bi li ga sačekao ručak na stolu. Tako joj je perfidno i sistematski ulivao strah. Naravno, sve to je pratilo i fizičko nasilje, koje je na kraju rezultiralo povređivanjem.

- Tuženi je i na indirektan način, radnjama materijalnog karaktera usmerenim na onemogućavanje tužilje u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, kao što je recimo zavrtanje ventila za toplu vodu u kupatilu dok se ona tušira, uznemirio njeno spokojstvo i izazivao psihičku napetost i tenziju - kaže Učajev, i dodaje da se sud odlučio za "nultu toleranciju" na nasilje, što znači da pod njim podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda normalnog ophođenja.

Prema oceni Vrhovnog suda Srbije, u nasilje mogu spadati i takve radnje kao što su bacanje ličnih stvari žrtve ili zaključavanje prostorija.

- Kao primere imamo odnošenje garderobe tužilje iz ormana kako bi je tuženi bacio ili spalio, uzimanje ključa od sobe u kojoj spava, namerno zatvaranje umivaonika u kupatilu železnim čepom kako voda ne bi mogla da otiče, pa se zadržava i širi nesnosan zadah, baš kao i namerno ostavljanje vode posle brijanja dok se ne usmrdi. To je i pozivanje komšija da vide kako je tužilja prljava i neuredna, bacanje kroz prozor tanjira i šolja... Sve se to smatra ponašanjem kojim se ugrožava spokojstvo i duševno zdravlje žrtve - kaže Učajev.

U takvim situacijama sud obično izriče zaštitne mere, a najčešća je zabrana prilaska. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu jedan tuženi dobio je zabranu prilaska zbog pretnji, vređanja i omalovažavanja, ali i pošto je izduvao gume žrtvinog bicikla. Sud je to protumačio kao svojevrsno omalovažavanje.

- Presudom Apelacionog suda u Beogradu utvrđeno je da je nasilje u porodici svaki vid fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog zlostavljanja, koje vrši jedan član porodice prema drugom, bez obzira da li takvo ponašanje pravni propisi inkriminišu i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja - napominje Učajev. - Porodičnopravne mere zaštite (npr. zabrana prilaska) nemaju karakter sankcionisanja nasilništva. Njihova funkcija je prevencija potencijalnog nasilja u situacijama koje se pokažu kao rizične. Zabranom približavanja tužilji na udaljenosti manjoj od 30 metara i svakog njenog daljeg uznemiravanja, ona je pošteđena ne samo straha od tuženog, već se obezbeđuje i da se uznemirenost majke ne reflektuje na dete o kome se stara.

Po rečima Učajeva, novosadsko sudstvo pokazalo je najviše senzibiliteta, pa se tako izriče zabrana prilaska na 35 metara. Toliko je sudija izračunao da je potrebno rastojanje od ulaza, u kom živi žrtva, i kola, koja nasilnik parkira kad preuzima decu. U Beogradu ta razdaljina nikada nije manja od 100 metara, a u unutrašnjosti je praksa šarolika.

Pred novosadskom apelacijom našao se još jedan zanimljiv slučaj. U pitanju je majka koja se agresivno ponašala pred decom, udarala ih, vikala i psovala, davala im nož, pretila da će ubiti i muža i mališane, a njega je čak jednom prilikom udarila pesnicom po glavi, nazivajući ga pogrdnim imenima. Muž je uzvratio šamarom i pozvao policiju jer je žena bacala stvari po kući. Po dolasku patrole, ona je kolima Hitne pomoći prevezena na Kliniku za psihijatriju u Novom Sadu. Stručni tim je u izveštaju naveo da postoji visok rizik od nasilja i da bi mere zaštite bile opravdane. Muž je tužio i tražio zabranu prilaska.

Prvostepeni sud je takvu meru i doneo, ali je drugostepeni našao da je bračni odnos tuženog i tužilje nekoliko godina unazad poremećen, da se stalno svađaju i uzajamno maltretiraju. Apelacija je takođe zaključila da takvo ponašanje žene nema karakter ugrožavanja telesnog integriteta i duševnog zdravlja tužioca i dece.

- Ovakav pravni stav je održiv samo kada nasilje izvrši žena nad mužem i decom, jer teško da se može zamisliti slično obrazloženje Apelacionog suda kada se muškarac isto ili slično ponaša. Generalan, nepisan stav, naših sudova jeste: kakva je, takva je, majka je - konstatuje Učajev.

OSUĐENO 10.000 LjUDI

ZA samo četiri godine, od 2017. do 2020. godine, više od 10.000 ljudi osuđeno je zbog nasilja u porodici, tačnije njih 10.751. Najveći broj slučajeva presuđen je 2018 - 2.974 punoletnih ljudi dobilo je osuđujuću presudu. Prošle godine taj broj je bio 2.337. Najviše njih osuđeno je na uslovne kazne, sledi zatvor i kućni zatvor.