VAMPIRI IZ MEDVEĐE ZAVRŠILI I NA FILMU: Zašto su pre 290 godina Austrijanci obducirali 17 pokojnika u selu kod Trstenika

Tela je pregledao komesar hirurg Johanes Flikinger, a kao svedoke navodi oficire Isaka Zigela i J. F. Baumgertnera, potpukovnika Butnera i J. H. fon Lindefelsa. Oni su pozvani na tadašnju tursko-srpsku granicu da utvrde šta je uzrok smrtnih slučajeva koji su se masovno pojavili u trsteničkom selu. U prva tri meseca 1732. godine, javnost je bila okupirana vestima iz male Medveđe.

- Sada znamo da je epidemija neke čudne bolesti počela godinu dana ranije i verovatno da je u pitanju bio crni prišt - priča za "Novosti" profesor istorije i neumorni hroničar ovog fenomena Ivan Nešić iz Medveđe. - Pod neobičnim okolnostima tada su preminule dve žene, a potom i još 15 meštana. Selo se prvo za pomoć obratilo dr Martinu Glaseru, epidemiologu iz karantinske stanice u Paraćinu. Dr Glaser je iz Medveđe poneo grozničave utiske, koje unosi u urgentni izveštaj (original je u "Hofhamer arhivu", Beč).

Nakon pregleda preminulih, dr Glaser navodi "da se na njima vidi uticaj posta i zapisuje da su tela pokojnice Milice (60) i Stane (20) u neraspadnutom stanju", iako je od njihove smrti proteklo više nedelja. Budući da nije imao ingerencije da "dozvoli Srbima da se sa vampirskim stanjima obračunaju na tradicionalan način", komandi savetuje slanje stručne komisije.Potom je stigla komisija na čelu sa dr Johanesom Flikingerom i tela su ekshumirana.

Tada se otkriva i da je pet godina pre toga Medveđu pogodila slična bolest i da se prvi razboleo izvesni Arnaut Pavle, hajduk, koji je pričao da će se povampiriti posle smrti.

- Dvadeset ili trideset dana nakon njegove smrti, neki ljudi su se žalili da ih progoni taj isti Pavle i da je zapravo kriv za smrt četvoro ljudi - stoji u izveštaju "Visum et repertum" u koji su "Novosti" imale uvid.

Austrijski obducenti su ekshumirali tela 17 ljudi i potanko opisali "vampirsko stanje" kod izvesne Ruže, Joanikija, Miloja, Stančeta, Stanojke i drugih. Sa takvim bizarnim elementima, izveštaj "Visum et repertum" već 11. marta 1732. postaje predmet zasedanja Kraljevskog učenog društva u Berlinu.

Priču o misteriznim događajima je na neki način lane aktuelizovao poznati glumac Branko Tomović, autor prvog srpskog art-horor filma "Vampir". U Tomovićevoj stvaralačkoj viziji, lik Arnauta, koga igra reditelj, figurira u modernom dobu: dolazi iz Londona, gde je prisustvovao zločinu, u skrajnuto srpsko selo, na poziv meštanke Vesne i tu postaje čuvar groblja.

- Želja mi je bila da prikažem misterioznu stranu zemlje -rekao je Branko Tomović na premijeri u bioskopu Doma kulture Narodnog univerziteta u Trsteniku. - Oduvek sam želeo da radim nešto u Srbiji, ovo je bila najbolja prilika. Inspiracija su mi bili stariji incidenti iz 18. veka, fascinirale su me priče o vampirima, koje sam slušao kao dete.

U međuvremenu, u Trsteniku su prezadovoljni što je "njihov" vampir dospeo i u žižu filmske javnosti.

- Za nas je i značajno što je Arnaut na filmu i zbog istorijskog konteksta našeg kraja, budući da se negde provlači priča o njemu, istoriji i ratovima koji su vođeni na trsteničkim prostorima - kaže za "Novosti" Danilo Vuković, direktor NU u Trsteniku.

KOLAC, PA SPALjIVANjE

PREMA medicinskim izveštajima, sudbina "vampira" Pavla Arnauta iz Medveđe je poznata: da bi iskorenili zlo, meštani su iskopali telo nesrećnika i otkrili da je bio neraspadnut, da mu je sveža krv curila iz očiju, nosa, usta i ušiju.

Kako su na osnovu toga zaključili da je pravi vampir, srce su mu probili kocem, telo spalili, a pepeo bacili u grob.