MARIJA NA SRETENJE U SVOM STANU U PRIŠTINI: Kosovska agencija za imovinu vraća Srpkinji nekretninu, koju su joj Albanci uzurpirali

Taj stan, u kojem je Marija odrasla i živela sa roditeljima sve do juna 1999, kada su izbegli u centralnu Srbiju, uzurpirala je i u njemu gotovo 23 godine bespravno boravila jedna albanska porodica.

Marijina borba za povratak stana trajala je više od deceniju i po. Još 2005, tadašnja Agencija UN za imovinu na Kosovu, Habitat, donela je rešenje kojim joj se vraća vlasništvo nad stanom, administracija privremenih organa u Prištini na sve načine je odugovlačila izvršenje odluke. Ali, hrabra Marija nije odustajala. Poslednjih meseci se, boraveći sa majkom u Lapljem Selu, intenzivno borila da ostvari svoje pravo i povrati stan u koji planira da se useli odmah po preuzimanju ključeva.

- Srećna sam. Presrećna. A, prvo što sam uradila kada su mi iz Kosovske agencije za imovinu javili da će mi dati ključeve od stana, otišla sam u manastir Gračanicu i zahvalila se Bogu. Ma, nisam čitave noći od uzbuđenja mogla da zaspim. I moj suprug i sinovi su presrećni što sam uspela u svojoj nameri i oni će mi se pridružiti kada se konačno uselim u stan - ne skrivajući uzbuđenje - kazala je juče Marija za "Novosti".

Da je njena želja za povratkom iskrena i velika pokazuje i želja da ostvari pravo i na radno angažovanje u Predškolskoj ustanovi "Đurđevak" iz Prištine izmeštenoj u Gračanicu, gde je i radila do 1999.

- Iako su iz Agencije za imovinu pomerali rokove i odlagali da isele Albanca koji je proteklih godina bespravno živeo u mom stanu, bila sam uporna. U tome mi je pomagala Gordana Đorić, predsednica Udruženja poslovnih žena "Avenija" iz Lapljeg Sela. Kod nje sam boravila sve ovo vreme dok sam iščekivala da čujem povoljne vesti da se mogu konačno vratiti u svoj stan - rekla nam je Marija koja je juče ujutru iz Lapljeg Sela otputovala za Beograd da radosnu vest proslavi sa suprugom i dvojicom sinova.

I dok nam priča da je od saznanja da je istrajala i pobedila, neprestano zovu rođaci i prijatelji da joj čestitaju što je ostvarila svoj plan, Marija kaže, da su mnogi u neverici jer je uspela da se izbori sa kosovskom birokratijom i da legalnim putem natera uzurpatora da napusti njen stan.

- Konačno ću se vratiti u svoj stan gde sam provela detinjstvo i najlepši deo života. Ovde sam rođena, provela detinjstvo i mladost, radila u "Đurđevku" pa se udala, rodila starijeg sina, a onda je usledilo izbeglištvo... Prištinu sam napustila krajem juna 1999. sa majkom, sprugom i tada petogodišnjim sinom - veli majka Stevana (26) i Lazara (18) rođenog u raseljeništvu.

Pre NATO agresije u Prištini je živelo više od 40.000 Srba dok ih je sada svega 20, uglavnom starijih.

PONUDE

KADA su u Agenciji za imovinu shvatili da je Marija uporna i da zaista želi da se vrati u svoj stan, počeli su da stižu pozivi, kako njoj tako i meni, sa ponudama da proda stan. Ne samo što su nas svakodnevno zvali Albanci već su to u njihovo ime, nažalost, činili i Srbi - kaže nam Gordana Đorić, iz Udruženja "Avenija" u Lapljem Selu, koja je prethodnih meseci pružala Mariji sve vidove podrške.

POMOĆ KANCELARIJE ZA KiM

MARIJA je zahvalna i Kancelariji za KiM koja joj je uplatila novac kako bi joj pomogli dok se borila u ostvarivanju svojih prava.

- Tih 60.000 dinara koje su mi uplatili iz Kancelarije, nisam podizala jer je boravila kod gospođe Gordane Đorić, a svakako će mi mnogo koristiti kada se budem vratila u stan - kaže Marija.