SLOBODE SE DOMOGLO 105 LOGORAŠA: Pre 80 godina u Nišu se dogodio prvi proboj nacističkog logora u Evropi (FOTO)

Bilo je to bekstvo iz koncentracionog logora na Crvenom krstu u Nišu, osnovanog samo pet meseci ranije. Zato je ovaj proboj postao simbol prkosa, sloge, jedinstva, ali i velikog stradanja.

Tog dana, gotovo 150 zatočenika iz sobe broj 12 počelo je proboj, a predvodili su ih Branko Bjegović i Dušan Tomović, koji su i uspeli da uspešno pobegnu. Taj proboj logoraša, prvi u Evropi, dao je ovom stratištu posebno mesto na zlokobnoj mapi nacističkih logora, uprkos činjenici da je u njemu za vreme Drugog svetskog rata bilo zatočeno oko 35.000 ljudi, a više od 10.000 je streljano. Koncentracioni logor na Crvenom krstu u Nišu formiran je krajem septembra 1941, i u njemu je bio zatočen veliki broj Srba, Jevreja, Roma, zarobljenih partizana i simpatizera Narodnooslobodilačke borbe, koje su nacisti zatvorili kao taoce i u znak odmazde dnevno odvodili i streljali na Bubnju.

Od 1967. godine logor na niškom Crvenom krstu, postao je Memorijalni kompleks "12. februar" i do danas verno prikazuje delove naše prošlosti iz Drugog svetskog rata.

Slama na betonu gde su spavali logoraši, probor za jelo, kravate, pohabana odeća, urezana imena na zidovima, dečje igračke, ali i pletene popkice Želimira Žilnika, jednog od najvećih i najnagrađivanijih srpskih i jugoslovenskih reditelja koji je rođen upravo u ovom logoru, samo su deo postavke koja se i danas može videti.
Proboj logora na Crvenom krstu u Nišu je veliki i značajan događaj u srpskoj istoriografiji, ali ujedno i najveći propust nemačke vojske za vreme okupacije budući da je organizovano veliko bekstvo.

Kako objašnjava istoričar Nebojša Ozimić, kustos Narodnog muzeja u Nišu, u celokupnoj zaplenjenoj nemačkoj dokumentaciji, koja se danas nalazi u Srbiji, postoji samo jedan delić o tom događaju, kao i nepotpuni izveštaj iz marta 1942. godine.

- Kasnije se bežalo i iz drugih logora, iste godine još jedno je bekstvo bilo ovde na Crvenom krstu, ali ono prvo se zauvek pamti. Po tom prvom i bulevar u Nišu poneo je ime "12. februar", ali i veći deo naselja se zove po herojima logora u kojem je rođen i reditelj Želimir Žilnik. Prošle godine je bio u poseti logoru, posle dužeg vremena.

Kao mladić je dolazio često, onda ga neko vreme nije bilo, da bi nas prošle godine ponovo posetio - priča nam Ozimić.

Žilnikova majka Milica Šuvaković, filozof i aktivistkinja Komunističke partije Jugoslavije, bila je zarobljenica sobe broj 7 u niškom logoru Crveni krst. Streljana je na Bubnju brzo nakon što je u zatvorskoj bolnici 8. septembra na svet donela zdravog dečaka.

Tog 12. februara 1942. godine na Bubnju je sve bilo "spremno" za logoraše u Nišu koji su čekali da budu streljani zbog stradanja desetina nemačkih vojnika kod Leskovca, jer je u to vreme važilo pravilo "sto Srba za jednog nemačkog vojnika". Onima čija su se imena našla na spisku smrti preostalo je jedino da preko bodljikave žice pobegnu.

Ozimić objašnjava i da je prvobitni plan bio da pobegnu kroz kapiju, ali su Nemci za to saznali, pa su postavili mitraljeze.

- Kada su izašli u noćnu šetnju, logoraši su videli da su Nemci provalili plan. Branko Bjegović, student prava, iz zatvora je dao komandu da se ide preko žičane ograde. Iz memoara preživelih logoraša znamo da je prva grupa koja je došla do samih žica, tu i ostala, oni su najviše izginuli. Branko je uspeo da pobegne i da se domogne partizanskog odreda, tamo je saznao da su neki logoraši ostali ranjeni u snegu pa se vratio da ih potraži. Na putu je naleteo na patrolu i ona ga je ubila. Od 147 logoraša, njih 105 je pobeglo - priča Ozimić.

Minulih decenija Memorijalni kompleks u Nišu posetile su mnogobrojne poznate ličnosti poput Ive Andrića i ambasadora Rusije, Velike Britanije, Australije...

NAUČNI SKUP I KOMEMORACIJA

POVODOM sećanja na hrabre logoraše, nizom akcija, niški Narodni muzej ove godine obeležava osam decenija od ovog velikog događaja.

- Bekstva iz niškog logora odigrala su se februara i decembra 1942, pa će Narodni muzej tokom cele ove godine, nizom akcija, obeležavati sećanje na hrabre logoraše. Juče smo, uz veliku pomoć prijatelja iz Ruskog doma, organizovali Međunarodni naučni skup o bekstvima iz nacističkih logora.

Učesnici su istoričari iz Norveške, Rusije, Izraela i Rusije. A, danas, osim tradicionalne komemoracije, delićemo knjige "80 godina memorijalnog kompleksa 12. februar" učenicima i njihovim nastavnicima koji su se iskazali svojom aktivnošću. To je još jedan način da stimulišemo mlade i razvijemo im interesovanje na taj vid kulture sećanja - kaže Nebojša Ozimić (na slici).

"RUTINA" MUČENjA

PREMA istorijskim podacima, u logoru je svakog dana posle doručka sprovođeno maltretiranje ratnih zarobljenika. Terali su ih da trče i da obavljaju beskorisne poslove. Jedni su prevozili pesak i kamen, istovarali ga, a drugi su isti materijal istog momenta vraćali na mesto odakle je uzet. Kopali su jame, rake i razne rupe, pa ih odmah zatrpavali. Danima se isti posao ponavljao.