STARE SELE IZ LESKOVCA U SUBOTICU: Država ukinula dotirani smeštaj u privatnim gerontološkim centrima, stanarima nove adrese

Dešava se da korisnici koji su godinama živeli u Leskovcu, sada dobijaju novu adresu u Subotici, ili ih iz Uba sele na jug zemlje. Trenutno na ovakvom vidu smeštaja gotovo da više nema nijednog korisnika kod privatnika.

Sve ovo se događa, kako navodi predsednik Udruženja privatnih domova za stare Radoslav Milovanović, jer nije potpisan novi okvirni sporazum o subvencijama za smeštaj u privatnom sektoru sa Ministarstvom za rad, a stari je istekao.

- Pošto mnogi od ovih stanara imaju starateljsku zaštitu i to uglavnom centara za socijalni rad, oni se protiv svoje volje premeštaju sa jednog na drugi kraj države, a saglasnost za taj potez potpisuje službenik Centra - objašnjava naš sagovornik.

- Tom prilikom se ne vodi računa o potrebama i željama korisnika koji su se već adaptirali na prostor i sa godinama koje imaju teško im je da menjaju sredinu.

Milovanović tvrdi da od početka pandemije ima dosta slobodnih mesta u državnim domovima, pa se zato, pod pritiskom pojedinaca iz Ministarstva, ljudi preseljavaju.

Da je bilo selidbe potvrdio nam je i Predrag Momčilović, direktor Centra za socijalni rad u Leskovcu, ali nije mogao da nam kaže koliko je takvih slučajeva bilo od početka godine.

- Centar je samo deo sistema i mi smo posrednik između Ministarstva i privatnika sa kojima postoji potpisan sporazum - navodi naš sagovornik.

- Utvrđena je lista domova koji su prihvatili boravak korisnika uz dotaciju države. Kada dobijemo zahtev, naše službe smeste korisnika prema uputstvu nadležnih. I to je celokupno naše angažovanje.

Prvi ugovori o subvencionisanom smeštaju u privatnim, kada nema mesta u državnim ustanovama, potpisani su pre tri godine. Sada kada oni ističu, ne produžavaju se i stanarima se ne daje opcija ostanka.

- Centri nas i dalje zovu i mole za hitan smeštaj, ali ne postoji način da sprovedemo proceduru - objašnjava naš sagovornik.

Ovo nije jedini problem sa kojim se suočavaju privatni domovi. Mnogi vlasnici se žale na proces licenciranja i produžetka dozvola za rad, koji se ne sprovodi uvek u skladu sa važećim propisima.

- Rok za predaju zahteva i ispunjenje uslova za dobijanje licence za državne domove nije postojao ili se nije sprovodio, pa je veliki broj istih nelicenciran i dan-danas. S druge strane, za privatnike su postojali drugi aršini - tvrdi Milovanović.

- Većina državnih radi a da nema licencu, a kada bi stvarno ispunili uslove, imali bi manji broj mesta.

PROCEDURE KAMEN SPOTICANjA

ZA smeštaj starih i iznemoglih, koji nemaju bližu rodbinu, a pritom su i socijalno ugroženi, iz državne kase je izdvajano 20 miliona dinara godišnje. Tim novcem se subvencionisao njihov boravak u privatnim domovima za stare, kako ne bi predugo čekali na krevet u državnoj ustanovi. Na taj način trebalo je rešiti problem nedovoljnog broja mesta u državnim ustanovama i predugih lista čekanja. Projekat su, međutim, često kočile brojne procedure. Od odobrenih sredstava potrošeno je svega 10 odsto.

Dotacije

PREMA računici Ministarstva za rad, za potrebe socijalne zaštite materijalno ugroženih planirano je pojedinačno u proseku od 42.000 do 52.000 dinara. Ako bi korisnik imao penziju, recimo 20.000, država bi dotirala ostali deo do cene smeštaja.