PRIVLAČE IH TAJNE ĐURĐEVOG GRADA: Tvrđava u Smederevu, uprkos pandemiji, poslednjih nekoliko godina mami sve veći broj turista
SMEDEREVSKA tvrđava sve je atraktivnija za turiste. Broj poseta prošle godine povećan je za četvrtinu, a tek od ovog proleća očekuje se da još veći broj gostiju zaviri u tajne srpske srednjovekovne prestonice.
U drevnu tvrđavu na obali Dunava prošle godine došlo je 31.899 turista. Iako je rekordan broj poseta zabeležen pre pet godina, kada je bilo 40.000 posetilaca, epidemija korone ostavila je posledice i na drevnu lepoticu.
Ipak, posle zahuktavanja u 2021, sva je prilika, da bi ova sezona mogla doneti nove rekorde, a ujedno i prihode od turizma.
Najbolja pozivnica gostima jeste činjenica da je Mali grad, dvor srednjovekovnog vladara Srbije despota Đurađa Brankovića, jedan je od malobrojnih sačuvanih srednjovekovnih dvorova. Privlači monumentalnošću i lepotom, zanimljivim, pa čak iako neverovatnim - ipak istinitim pričama.
Jedna od takvih je i ona da je Smederevo imalo dvorskog kompozitora 200 godina pre ostatka Evrope. To je bio kir Stefan Srbin koji je na prestonom dvoru u 15. veku komponovao dela kao liturgijski kompozitor, ali i muziku za potrebe dočeka gostiju dvora.
Turisti ovde imaju jedinstvenu priliku da zavire čak i u riznicu srpskog vladara. Srbija je u to vreme bila jedna od vodećih proizvođača srebra i zlata u Evropi, a jedna od kovnica i riznica novca, visoke čistote zlata, bila je baš u dvoru u Smederevu. Ostaci riznice mogu se i danas videti u podu dvorske palate.
Samo na dva mesta u srednjovekovnim građevinama Evrope mogu se videti ostaci toaleta!
To su dvorac Karla Četvrtog - Karlštajn kod Praga i dvorac Brankovića u Smederevu. Pri vrhu kamenih stepenica, na delu koji vodi iz pravca privatnih odaja Đurđa i Jerine, može se i danas videti niša, koja je zapravo bila toalet. Toaleti se, takođe vide u delu pridvorne palate i na drugom nivou drvenih stepeništa.
"PUTOVANjE" KROZ VREME
U SMEDEREVSKOJ tvrđavi, moguće je i "putovati" kroz vreme.Posetioci koji na leto budu došli, zakoračiće u budućnost, tačnije u 7530. godinu. Svedočanstvo tome može se pročitati na Krstastoj kuli dvora gde piše: "Hristu Bogu blagoverni despot Đurađ gospodar Srblja i Pomorja zetskog po volji njegovoj sagradi ovaj grad u leto 6938." Reč je o starom srpskom kalendaru, po mnogima najstarijem i najtačnijem poznatom istoriji. Razlika između tog i tadašnjeg kalendara je 5508. godina.