VELIKO PRELO I ZVANIČNO NA BUNJEVAČKOM: Proslavili običaj prvi put otkako je njihov maternji jezik uveden u službenu upotrebu
DOK je Bunjevaca biće i prela, a dok je prela biće i Bunjevaca.
Veliko bunjevačko prelo, Foto J. Lemajić
Jedan od najlepših običaja Bunjevaca, veliko prelo, obeležilo je u nedelju 143 godine od prvog javnog održavanja. Ovogodišnja svečanost, ostaće upamćena i po tome što je ono održano prvi put otkako je bunjevački jezik, 2021. godine u Subotici, zvanično u službenoj upotrebi.
Na Marindan, snegom okovane 1879. godine, Bunjevci su prvi put javno priredili prelo.
Pučka kasina, tek osnovana kao prvo bunjevačko udruženje, odlučila je da joj organizacija Velikog prela u hotelu "Hungarija" bude prva aktivnost. Tada je utemeljen običaj da se izabere najlepša preljska pesma. Te godine to je bila pesma "Kolo igra, tamburica svira", katoličkog sveštenika Nikole Kujundžića, koja se peva i danas. Cilj prvog prela bio je da se bunjevačka zajednica oficijelno predstavi svom gradu i da se suprotstavi austrougarskoj vlasti i postojećem režimu, da prikaže kompaktnost zajednice, želju za očuvanjem i insistiranje na svojim pravima.
- Prelo je naš stari običaj, koji smo doneli u ove krajeve pre više od tri i po veka. Prvo javno Veliko prelo održano je 1879. godine, a prvi put smo ga ovako javno proslavili u Subotici, u varoši u kojoj je bunjevački jezik u službenoj upotrebi. Slavlje je time veće i svečanije, i proglašenje bunjevačkog kao službenog jezika je prekretnica u svemu što radimo - istakla je dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine.
Uz prisnac, kokice, kropiraču fanke, ni ove godine nije izostao izbor za najlepšu preljsku pesmu i najlepše prelje. Za najbolju pesmu o prelu izabrana je "Preljska pisma" Geze Babijanovića, a među devet devojaka u staroj bunjevačkoj nošnji najlepša je bila Dunja Babić. Prva pratilja joj je Jovana Francišković, a druga Milica Anđelković.
Ponosni smo što imaju sva prava
MEĐU gostima prela bio je i poslanik u Narodnoj skupštini Srbije Milimir Vujadinović, predsednik Odbora za dijasporu. On je istakao da su Bunjevci za Suboticu i Srbiju jednako značajni kao sve druge nacionalne zajednice.
- O tome govore i postupci koje smo sproveli prilikom proglašavanja bunjevačkog jezika za službeni u Subotici. Ponosni smo što Bunjevci danas imaju sva prava kao i svi drugi narodi - poručio je Vujadinović.