ISTORIJSKI DODATAK - BRIONSKA ANTISRPSKA ZAVERA: Šesta sednica CK Saveza komunista Srbije 14. i 15. septembra 1966. godine

Pored članova CK SKS, na sednici su, zbog njene posebne važnosti, pozvani i članovi CK SK Jugoslavije iz SR Srbije, sekretari sreskih, pokrajinskih i Gradskog komiteta Beograda koji nisu bili članovi CK, predsednici komisija CK, predsednik i sekretar Kontrolne komisije CK Srbije i predsednik Revizione komisije. Svi učesnici rasprave su prethodno dobili veoma opširne materijale “o zloupotrebama u Službi bezbednosti” i aktivnosti CK Srbije posle Brionskog plenuma. Šesta sednica CK SK Srbije imala je, u čitavoj tadašnjoj političkoj aktivnosti u zemlji, poseban značaj. I sam Tito ju je pratio sa velikim interesovanjem i detaljno se o njoj informisao. To je bilo i prirodno.

Sednicu je otvorio sekretar CK Jovan Veselinov koji je rekao da vreme između prethodne, Pete sednice i ove današnje predstavlja period izuzetno dinamične, intenzivne, otvorene i kritičke političke aktivnosti CK Srbije, podstaknute odlukom i duhom Četvrte sednice CK SKJ. Uvodni referat podneo je Dobrivoje Bobi Radosavljević.

Sve što je u toku ta dva dana rečeno, na kraju je pretočeno i izloženo u sedam poglavlja zaključaka Šestog plenuma CK SK Srbije, koji su više ličili na novo dokazivanje vernosti i odanosti srpskih komunista Partiji i njenom neprikosnovenom vođi, nego na program političke akcije.

DOBRICA ĆOSIĆ 16. septembra u svom dnevniku piše: Noćas, u jedan po ponoći, završio se Plenum CK Saveza komunista Srbije. Bio je to sudski proces srpskoj naciji, komunističkom pokretu, srpskim komunistima; bio je to proces i jednom braku, prijateljstvu, drugarstvu; bio je to proces generaciji koja je izvršila partizansku revoluciju... Taj proces vođen je staljinistički i balkanski. Nikad toliko brutalnosti i beskrupuloznosti u međuljudskim odnosima nisam video; nikad toliko primitivne i divlje strasti za vlašću, za očuvanje pozicije, za sticanje poena u ovoj smeni snaga u okviru birokratske oligarhije nisam tako zgusnuto i očigledno doživeo; nikad tolikog i takvog odsustva razboritosti, objektivnosti, spremnosti za traženje istine i napora za pravdu nisam doživeo u ljudskom kolektivu, kao danas na Plenumu CK Saveza komunista Srbije... Bez ikakvog ljudskog i građanskog dostojanstva, neozbiljno, neiskreno, prostački i ruljaški, ponašalo se rukovodstvo Saveza komunista Srbije, ta ‘kolektivna pamet’ nacije i Republike... Šiptarski komunisti su predvodili furiozpi napad na Rankovića i srpski nacionalizam na Kosmetu pod njegovim i Udbinim okriljem. Srbi, članovi CK sa Kosova i Metohije, nadmetali su se sa Šiptarima u osudi srpskog nacionalizma.

Juče je Srbija, njeno političko vođstvo, Kosovo i Metohiju politički predalo Albaniji. A ja sam, posramljen, ćutao i dizao ruku za odluke Izvršnog komiteta CK SK Srbije u kojima je osuđena antipartijska, zaverenička grupa Ranković - Stefanović... Izdao sam sebe.”

Mijalko Todorović je izjavio da se “divi državničkoj mudrosti druga Veli Deve”, a da ga je “sramota što je Srbin”.

Povodom druge tačke dnevnog reda raspravljalo se o političkoj odgovornosti Vojina Lukića i Srbe Savića. Kao osnova za raspravu o njihovoj odgovornosti poslužio je i Izveštaj Komisije Izvršnog komiteta Saveza komunista Srbije i uvodno izlaganje predsednika komisije, Danila Kekića. Na ovoj sednici Vojin Lukić i Srba Savić isključeni su iz članstva Saveza komunista.

NA PREDLOG Spasenije Cane Babović, Plenum CK Srbije odlučio je da predloži CK SKJ da Aleksandra Rankovića isključi iz CK. Sem ovog “predloga” ne postoji nikakva i ničija odluka o isključenju Aleksandra Rankovića iz CK. Takvu odluku Ranković nije nikada dobio, niti mu je ona ikada saopštena, a nigde nije ni objavljena...

Ali time “slučaj Ranković” nije okončan. Kampanja protiv “frakcionaške grupe oko Rankovića” nastavljena je istom žestinom. Na istraživanju i utvrđivanju krivice “zavereničke grupe” nije radila samo Državna komisija koju je, po sugestiji Brionskog plenuma, formiralo Savezno izvršno veće. Formirane su i mnoge druge istražne komisije i grupe na republičkom i gradskom nivou, a angažovane su i najviše savezne pravosudne institucije. Namera svega toga bila je da se dokaže krivična odgovornost Rankovića i drugih, koji su na Brionskom plenumu ne samo politički osuđeni, već i optuženi za protivustavne radnje, koje povlače tešku krivičnu odgovornost. Ta akcija je, uz obilatu pomoć masovnih medija, trajala nepunih šest meseci. I kad se, uprkos hapšenjima pojedinih ličnosti i raznim vrstama pritiska, ništa konkretno nije moglo utvrditi, pribeglo se donošenju pravnog akta poznatog kao abolicija.

NA BRIONSKOM plenumu, ni u zaključcima koji su na njemu usvojeni, nijednom rečju se nije pominjalo Kosovo i Metohija. Niti se ijednom rečju govorilo o tome da je proganjanjem šiptarskih separatista u ovoj srpskoj pokrajini UDB-a, navodno, terorisala celu šiptarsku zajednicu na Kosovu i Metohiji. A još manje da je taj teror jugoslovenske policije bio etnički motivisan. Uostalom, zahvaljujući pre svega Srbiji, proizvodnja u ovoj oblasti od 1956. do 1965. povećana je za 2,1 put, broj đaka čak za 7,3 puta, širom Kosmeta otvoreno je 63.000 radnih mesta i devet viših i visokih škola, a smrtnost novorođene dece gotovo je prepolovljena. Uprkos ovim pokazateljima, posle Brionskog plenuma će se sve više govoriti o navodnom teroru kome je šiptarsko stanovništvo na Kosmetu bilo izloženo. U političkoj i medijskoj taj greh će se pripisivati Aleksandru Rankoviću, a vremenom će sa sve više usmeravati prema Srbima. Glavni udar te kampanje odnosio se na akciju razoružavanja albanskih bandi na Kosovu i Metohiji. Svi su zaboravili da je upravo Tito izdao naređenje za oduzimanje oružja i lično izvršio smotru jedinice kojoj je poveren taj zadatak. Tako će seme mržnje, posejano još za vreme Turaka, ponovo pustiti koren širom Kosova i Metohije.

Tek četrdesetak godina kasnije, u Titovom arhivu u Beogradu otkrivena je pozadina ove kampanje. Na osnovu nekoliko poverljivih dokumenata i serija fotografija tad se saznalo za ono što je toliko dugo skrivano od javnosti: da se Tito šest dana pre Brionskog plenuma, u svojoj ličnoj rezidenciji na brionskom ostrvu Vanga, tajno sreo s delegacijom kosmetskih političara. Po svim dosadašnjim saznanjima ovaj sastanak je jedan od retkih na kome nisu vođene stenografske beleške.

Druge republike peru ruke

ODMAH posle sednice srpskog CK održani su svi republički plenumi centralnih komiteta Saveza komunista i svi su utvrdili i izjavili da njihove UDB-e i njihovi politički forumi nemaju ničeg zajedničkog sa frakcijskom grupom Ranković - Stefanović; da nisu učestvovali u “zaveri”; kod njih ne postoje policijske “deformacije”. Svi su, takođe, izrazili zadovoljstvo srpskim plenumom, njegovom odlučnošću u razračunavanju sa “zavereničkom”, “frakcijskom”, “velikosrpskom” koncepcijom i akcijom Aleksandra Rankovića i Svetislava Stefanovića. Svi su ispoljili i spremnost “da pomognu drugovima u Srbiji” i “progresivnim snagama Srbije” u razračunavanju sa snagama birokratije, nacionalizma, konzervativizma, kako bismo nesmetano nastavili progresivno kretanje i “dalje razvijanje društvenog samoupravljanja. Čak je i general Gošnjak, u ime Armije, izjavio da je “Armija čista od zloupotreba i deformacija obaveštajne službe”, i ostalog rankovićevskog zla i đubreta...”