ISTORIJSKI DODATAK - ERUPCIJA RADOSTI I ZADOVOLJSTVA: Na Brionskom plenumu 1966. godine unapred se znao pobednik

Sednica je imala sledeći dnevni red:

a) Aktuelni problemi u vezi sa štetnim delovanjem nekih organa bezbednosti i štetne posledice tog delovanja na razvoj sistema i na rad Centralnog komiteta;

b) O reorganizaciji i daljem radu Saveza komunista Jugoslavije;

c) O nekim kadrovskim promenama;

d) Razno

UVODNU REČ o prvoj tački dnevnog reda podneo je Josip Broz Tito, rekavši pored ostalog:

"Osmi kongres, privredne reforme - to su krupne akcije našeg društva radi poboljšanja celokupnog našeg života i bržeg kretanja naprijed. I ako razmatramo izvjesne deformacije, onda ne možemo govoriti o pojedincima kao o nekom slučaju. Ja, drugovi, mislim da se tu radi, ne mogu to da tvrdim, ali to je moje mišljenje, ne samo o pojedincima, i ti pojedinci ne moraju biti ni ti koji su tu uglavnom odgovorni - ali tu se radi o jednoj frakcijskoj grupaškoj borbi, borbi za vlast. Jer, kako bi se te stvari poslije 1962. godine, kada smo ih pretresali, mogle sada ponovo da pojave u još žešćem i težem vidu, da se o tome ne radi. Mislim da dalja istraga mora da krene u tom pravcu da to vidimo jer je to opasnost za jedinstvo našeg naroda, opasnost za Savez komunista i njegovo jedinstvo, jednom rečju za naš socijalistički razvitak.

... Na ovom Plenumu, drugovi, radi se o jednom krupnom pitanju - o ozdravljenju naše Partije, odvajanju unutrašnje bezbjednosti od Partije, a ne kao što je do sada bilo da se to pobrkalo da je unutrašnja bezbjednost prejašila Partiju. O tome je sada riječ..."

POSLE UVODNE reči Krste Crvenkovski, predsednik Komisije Izvršnog komiteta Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, pročitao je njen izveštaj ali pre nego što je prešao na čitanje Izveštaja Krste Crvenkovski dao je neka usmena objašnjenja:

"Posle skoro dvonedeljnog rada, našli smo da je materijal koga je prikupila Komisija dovoljan za jednu ozbiljnu političku analizu i za određene političke ocene koje u našem sistemu, u našem društvu, treba da da Centralni komitet... Hteo bih još da dodam to da mi nismo ulazili u razmatranje problema koji su vezani sa radom pojedinih drugova, pre svega druga Rankovića, a koji se odnose na druge domene, domen njegovog rukovođenja u samom Centralnom komitetu. Komisija je samo, razmatrajući zloupotrebe, stanje i metode rukovođenja u organima državne bezbednosti, došla do određenih indikacija da su se ti metodi prenosili i u sam Centralni komitet SKJ, kojim je već praktično rukovodio godinama drug Ranković, a posebno u domenu kadrovske politike..."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Krah slomljenog čoveka

POSLE ČITANjA Izveštaja Komisije, za reč se prvi javio Aleksandar Ranković. Govorio je o iznetim podacima o prisluškivanju razgovora u stanovima i kabinetima pojedinih funkicionera i između ostalog rekao:

"Podsetio bih vas, drugovi, da smo tako postupali i kada je izbio slučaj Đilasa i Dedijera, i kada smo na sastanku Sekretarijata Izvršnog komiteta odlučivali da se prema njima primene sva sredstva praćenja u cilju otkrivanja njihovih veza sa inostranstvom i sprečavanju eventualnog bekstva... Pored toga, znamo da su partijski kvorumi i državni organi tražili i još uvek veoma često traže od državne bezbednosti proveru podataka o pojedinim članovima Partije, nižim državnim funkcionerima i službenicima. Ako se sve to danas podvrgava politici, onda treba odlučiti o ukidanju takve prakse, jer ona postoji u jednoj službi više u drugoj manje...

... Koristio sam svaku datu priliku za konsultovanje sa odgovornim drugovima po svim važnijim problemima i zadacima. Doduše, mogućnosti za to nisu uvek bile podjednake. Moram istaći da nije teško sada i ovde iznositi svoje osećanje, govoriti o sebi i svom verovanju u nešto što uvek smatram neprikosnovenim u toku pune tri decenije, o mom tridesetogodišnjem radu i odnosu prema drugu Titu; oprostite, drugovi, ako ovde kažem da neću prihvatiti nikakva podozrenja i sumnjičenja, i baš zato je malo reći da sam bio zaprepašćen i poražen kada sam na sednici Izvršnog komiteta čuo podatke o ozvučavanju stanova i radnih prostorija druga Tita i Kardelja.

NISAM NIKAD dobio niti čitao obaveštajni ili sličan tekst organa bezbednosti koji bi bio uperen protiv bilo koga druga s kojim radim u rukovodstvu. To bi bilo nespojivo s mojim shvatanjima o čovekovom moralu. Kada sam kroz moj partijski rad ili kroz razne informacije nailazio na klevete protiv rukovodećih drugova, na malograđanske intrige i kombinatorike, naročito na šovinističko i nacionalističko ubacivanje u cilju suprotstavljanja jednih protiv drugih, redovno sam tražio oštre mere, a u teškim slučajevima čak i isključenje iz Saveza komunista, pa i sudsko gonjenje. To znaju posebno drugovi u Gradskom komitetu i Centralnom komitetu Srbije.

Teško je, drugovi, govoriti o svemu ovom. U svakom rukovodstvu je potrebno neokrnjeno uzajamno poverenje, jer je ono preduslov i garancija za efikasan rad i rukovođenje. Još jedanput, drugovi, želim da naglasim da za ovakav rad i ovakve postupke organa bezbednosti ne snosim nikakvu drugu odgovornost, sem moralnu odgovornost koja proizlazi iz toga što je trebalo da pokažem više budnosti, kako ranije kada sam neposredno rukovodio ovom ustanovom, tako i kroz svoj rad u Centralnom komitetu. S obzirom na to smatram da sam dužan da ovom forumu, vama drugovi, stavim na raspoloženje sve svoje funkcije. Ništa ne može biti važnije od poverenja među ljudima. Uvek sam smatrao i smatram da mi moramo razvijati i gajiti poverenje u ljude, u čoveka, jer je sve drugo tuđe mom shvatanju partijskog rada i rukovođenja poslovima u izgradnji socijalističkih društvenih demokratskih odnosa.

Ja se izvinjavam ako na neka pitanja nisam odgovorio. Ja sam ovu reč spremio pre dolaska na Brione. Primam Izveštaj i reč koju je ovde dao drug Tito."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Trijumf u završnoj reči

U RASPRAVI KOJA je potom usledila, dileme nije bilo, svi do jednoga su podržali optužbe navedene u Izveštaju Komisije Izvršnog komiteta, izuzev Aleksandra Rankovića i Svetislava Stefanovića koji su pokušali da političkim ocenama Plenuma o njihovoj odgovornosti daju drugi smisao.

Nije bilo nikakve neizvesnosti ni sumnje, Ranković i Stefanović su konačno osuđeni, a trebalo je samo da usledi formalna odluka o tome. To se da videti iz diskusija koje su bile jednodušne u osudi optuženih, a i po ponašanju članova CK prema optuženima. "Ako su ih ujutro i pre podne izbegavali i oprezno se uklanjali, za vreme prekida za ručak, neki su ih zlurado i likujući gledali, neki okretali glave, a većina se i dalje držala uzbuđeno i uplašeno..."

VOJIN LUKIĆ atmosferu na Plenumu iskazao sledećim rečima: "Za vreme dok je čitan tekst odluke, pre njenog stavljanja na glasanje, ja sam grozničavo razmišljao kako da glasam. Nisam bio odlučio ni kad je glasanje počelo. Kad sam video da svi glasaju za predloženu odluku, i ja sam podigao ruku i glasao za predlog odluke. Postupio sam protiv svoje savesti i suprotno svome uverenju. Sada mi je to jasno, ali onda mi je izgledalo da bi moje glasanje protiv predloga bila izazivačka drskost a za tako nešto ja, budući zbunjen i poražen svime onim što se odigravalo i što sam ja u tako kratkom vremenu preživljavao, nisam bio sposoban ni spreman.

Završna reč Josipa Broza je meni izgledala kao iskrena erupcija radosti i zadovoljstva što je posao tako dobro i, preko očekivanja, obavljen. On je otvoreno pohvalio Plenum za poslušnost i ispoljeno poverenje. Ne znam da li su se svi osećali srećnim zbog te pohvale, a neki su to očevidno i zaista bili.

Nije izostalo u toj završnoj reči ni trijumfa, kada je odao priznanje Rankoviću za njegovo 'dobro držanje' i izrazio nadu da se takvo držanje, 'čak i pomoć' od njega očekuje i ubuduće."

U ORIGINALNE AUTORIZOVANE stenografske beleške nisu unete odluke Četvrtog plenuma. U tekstu beleški nalazi se predlog Krste Crvenkovskog da se formira komisija koja će u vezi sa prvom tačkom pripremiti zaključke. (Ako se analiziraju odluke Četvrtog plenuma i V sednice CK SK Srbije, iz sastava SKJ isključeno je svega tri člana, a politički je gonjen jedan broj partijskih i državnih funkcionera. Međutim, izuzev Aleksandra Rankovića, koji je bio jedan od ključnih ljudi jugoslovenskog političkog vrha, ostala lica su imala visoke političke i državne funkcije, niko od njih nije imao neku ključnu političku funkciju. Masovan obračun sa pripadnicima organa državne bezbednosti je izvršen jer su oni većinom bili jugoslovenski orijentisani. Obračun u Državnom sekretarijatu za unutrašnje poslove i Državnom sekretarijatu za inostrane poslove izvršen je uglavnom sa licima srpske i crnogorske nacionalnosti. Poenta Četvrtog plenuma nije obračun sa pripadnicima Službe državne bezbednosti, koja je bila "prekoračila svoja ovlašćenja", već politički obračun sa nosiocima jugoslovenstva i postojanja jake federalne države za čijeg je idejnog nosioca proglašen bio Aleksandar Ranković. Iz tih razloga Četvrti plenum CK SKJ je neka vrsta završnice političkog obračuna sa nosiocima jugoslovenske opcije koja je kreirana odranije.)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ćeća jednoglasno izbačen iz partije

TEKST ODLUKE Četvrte sednice Centralnog komiteta objavljen je u okviru posebne brošure, i neposredno pre završetka sednice. Odluke su bile:

1. Preporučuje da se odmah priđe reorganizaciji organa državne bezbednosti kako bi se prilagodili nastalim promenama u našem društvu i razvijenom sistemu samoupravljanja. Potrebno je da predstavnička tela i njihovi izvršni organi obezbede faktički društvenu kontrolu nad radom državne bezbednosti na bazi ustavnih normi i zakonskih propisa. Takođe se preporučuje odgovarajućim organima da se u cilju kadrovskog pojačanja i olakšanja sprovođenja reorganizacije na dužnosti rukovodilaca organa unutrašnjih poslova biraju i politički funkcioneri i pre konačne reorganizacije državne bezbednosti.

2. Preporučuje se Saveznom izvršnom veću da posebno formirana komisija nastavi istragu, kako bi razotkrila sve materijalne činjenice, prave namere i smisao pojedinih poduhvata i zloupotreba položaja i vlasti, kao i da se krivci pozovu na odgovomost.

3. Da se drug Svetislav Stefanović Ćeća kao neposredno odgovoran za rad organa državne bezbednosti u čitavom ovom periodu kada su se pojavile istaknute deformacije i ozbiljne zloupotrebe kao i zbog njegovog neiskrenog držanja pred komisijom i na sednici Centralnog komiteta, a to znači prema Savezu komunista Jugoslavije, onemogućavanja rada komisije i akcija koje je u tom pravcu vodio kod drugih u samom toku rada, isključi iz Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i iz Saveza komunista Jugoslavije. Centralni komitet SKJ takođe preporučuje Saveznoj skupštini da ga razreši dužnosti člana Saveznog izvršnog veća.

4. Prihvata se ostavka koju je drug Aleksandar Ranković podneo na funkciju člana CK SKJ i Izvršnog komiteta Centralnog komiteta i prihvata se da podnese ostavku Saveznoj skupštini na funkciju potpredsednika Republike, jer je njegova politička odgovornost za rad organa državne bezbednosti takva da na ovim funkcijama više ne može ostati.

5. Donoseći ove odluke Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije obraća se svim komunistima i radnim ljudima Jugoslavije da ulože maksimalne napore u daljem razvoju samoupravljanja i neposredne demokratije i ostvarenja ustavnih prava, učvršćujući na taj način poverenje u demokratske institucije našeg društva. Samo u ovim institucijama mogu se donositi političke odluke i u njima radni čovek treba da ostvaruje pravo na punu kontrolu svih društvenih organizama. Kadrovsku politiku u društvu treba osloboditi svakog subjektivizma i monopolizma i ostarivati je uz puni uticaj javnosti u za to stvorenim institucijama.

Bezbednost demokratskog sistema treba da leži na javnim institucijama, a služba državne bezbednosti da bude organ protiv delovanja klasnog neprijatelja i spoljne opasnosti. Svaki protivzakoniti postupak nužno mora da povlači javne sankcije.

Centralni komitet SKJ posebno poziva komuniste u službi državne bezbednosti da se najaktivnije založe za ostvarenje ovih odluka, raščišćavanja negativnih pojava i da doprinesu da se rad ove službe uskladi sa našim celokupnim društvenim razvojem i da služi interesima socijalizma i ciljevima za koje se bori Savez komunista Jugoslavije.

Sastavni deo stenografskih beleški je i tzv. dokumentacioni materijal koji je deljen pre početka sednice CK SKJ.

Ovaj dokumentacioni materijal koji je uz izveštaj pripremila Komisija Izvršnog komiteta Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije koja je imala zadatak da ispita stanje, metode rada i rukovodjenja u organima državne bezbednosti, čine četiri dela: 1. Neki podaci o prisluškivanjima i ozvučenjima, 2. Neki podaci o stanju, metodu rada i rukovodjenju u organima državne bezbednosti, 3. Delokrug rada i 4. Položaj - status. U prilogu 1 i 2 ovog materijala nalaze se kao dokazni materijal dva zapisnika sa sastanka Komisije Izvršnog komiteta Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije održanih 18. i 21. juna 1966. godine u Beogradu sa Svetislavom Stefanovićem. Dokumentacioni materijal sa prilogom 1 i 2 čini sastavni deo Izveštaja.

U nastavku rada Četvrte sednice Centralnog komiteta SKJ usvojeno je "Obrazloženje o reorganizaciji i daljem razvoju Saveza komunista Jugoslavije" koje je podneo sekretar Centralnog komiteta SKJ Veljko Vlahović, u okviru druge tačke dnevnog reda.

Na kraju sednice Mijalko Todorović izabran je umesto Aleksandra Rankovića za sekretara Centralnog komiteta SKJ, a za člana Izvršnog komiteta CKSKJ izabran je Milentije Popović, a u Centralni komitet SKJ kooptiran je Dobrivoje Radosavljević.

Autor teksta je bio direktor Arhiva Jugoslavije