REHABILITACIJA ČEKA I NEDIĆEVOG PRVOG "POLICAJCA"? Među 93 predmeta, pred sudom i slučaj Milana Aćimovića

Kako "Novosti" saznaju, očekuje se da sud ove godine zakaže ročište, a zahtev su podnela dva Aćimovićeva naslednika.

Milan Aćimović je bio kriminolog po profesiji, a pre Drugog svetskog rata i šef beogradske policije. Krajem 1938. postaje ministar unutrašnjih poslova u vladi Milana Stojadinovića. Bio je žestoki antikomunista i pronemački orijentisan. Na čelo Komesarske uprave postavljen je samo 12 dana po kapitulaciji, 1. maja 1941, i na toj funkciji ostaje do formiranja Vlade Milana Nedića, 29. avgusta. U Nedićevoj vladi, sve do novembra 1942. godine, bio je ministar policije, a od samog početka okupacije sarađivao je sa četničkim pokretom Dragoljuba Draže Mihailovića. Posle smenjivanja s mesta "prvog policajca" bio je veza između Mihailovića i Nedića. Poginuo je na Zelengori, u maju 1945.

Postupci rehabilitacije počeli su 1. januara 2010. godine i od tada su se promenila dva zakona. Građani i udruženja mogli su da predaju nove zahteve sve do 2016. i o njima se i dalje odlučuje. Najviše predmeta u radu ima Viši sud u Beogradu.

- U periodu od 1. januara 2010. do 4. februara ove godine, ukupno su pravnosnažno okončana pred Višim sudom 2.753 predmeta - kaže za "Novosti" Tatjana Matić, koordinator za medije tog suda. - U odnosu na 1.983 osobe pravnosnažno je usvojen zahtev, dok je 190 zahteva odbijeno. Ostala su nerešena 93 predmeta.

Kako podseća Matić, Vrhovni kasacioni sud odbacio je reviziju u jednom od predmeta koji je pobuđivao veliku pažnju javnosti - u slučaju Milana Nedića. Prethodno je Viši sud odbio da ga rehabilituje, a kako kaže advokat Zoran Živanović, slučaj se od 2019. nalazi pred Ustavnim sudom.

U međuvremenu, Živanović je zastupao predlagače u još nekoliko slučajeva koji su okončani "ispod radara" javnosti. Tako su građanska prava vraćena Miloradu Ratku Živadinoviću, novinaru i uredniku "Obnove" i visokopozicioniranom ljotićevcu, koji je vozio kola u kojima je poginuo Dimitrije Ljotić, kod Ajdovščine, 23. aprila 1945. Ljotić i Živadinović su išli da se nađu sa patrijarhom Gavrilom Dožićem i vladikom Nikolajem Velimirovićem, kada je automobil udario u dopola srušen most, posle savezničkog bombardovanja.

Sud je utvrdio da Živadinović, koga je Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača proglasila izdajnikom naroda i saradnikom okupatora, nije počinio nikakav ratni zločin. Odluka je postala pravosnažna 2019.

Iste godine isti sud je rehabilitovao i Radoslava Rada Radića, člana Centralnog komiteta Ravnogorskog pokreta, koji je osuđen u istom postupku kada i Draža Mihailović, i streljan 17. jula 1946. Godinu kasnije rehabilitovan je i pukovnik Dragutin Keserović, komandant Rasinskog korpusa JVuO, streljan 1945, čije naslednike je takođe zastupao Živanović.