NA UDARU ZAKONA I LOŠE OBLAČENJE DECE: Gde je granica između nebrige i nehotičnog propuštanja roditelja?

Ovoga puta priču je pokrenula smrt trogodišnjaka iz Niša, koji je podlegao opekotinama od vrele vode budući da ga majka i baka, kako su preneli mediji, nisu odvele kod lekara, već same lečile.

Javnost je pre godinu i po bila šokirana i slučajem dvoje dece iz Bogatića, brata i sestre od 5,5 i 2,5 godine, koji su sa majkom živeli u hladnoj, zapuštenoj kući, i sa prljavim šerpama, pelenama, ulošcima, žiletima i dečjim izmetom po podovima.

Za zanemarivanje je bila optužena i negovateljica iz Zvečanske, 2019. godine, čiji je snimak kako grubo spušta bebu u krevetac obišao internet. Novosadsko tužilaštvo je zbog zanemarivanja gonilo i majku dvanaestogodišnjaka koji je 2016, na ulicama ovog grada, zapalio beskućnika.

Ali, zbog ovog krivičnog dela gonjena je i jedna majka, izbegla iz BiH, koja nije imala dokumenta, pa shodno tome nije mogla da upiše u školu maloletnu decu, ni da im obezbedi adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Na udaru zakona neretko se nađu izuzetno siromašne porodice.

Ipak, većini i dalje nije jasno gde je tanka granica između zanemarivanja i nehotičnog propusta roditelja da nešto učini, ili pak pogrešnog roditeljskog činjenja s verom da je za svoje dete uradio najbolje. U najvećem broju slučajeva, kada se roditelji nađu na udaru zakona, na sudiji je težak zadatak, a uz pomoć veštaka, da razluči šta je šta. To će verovatno biti i u slučaju majke trogodišnjaka iz Niša. Naravno, ukoliko joj se na teret ne stavi nešto drugo.

Samo u Beogradu, prema podacima Gradskog centra za socijalni rad za 2020. godinu, na evidenciji je bilo 4.609 dece žrtava nasilja i zanemarivanja (podaci za 2021. godinu se još obrađuju). Iz Izveštaja o radu centara u celoj državi vidi se da je 6,7 odsto od ukupnog broja dece korisnika usluga bilo žrtva nasilja i zanemarivanja, a 3,2 odsto njih neadekvatnog roditeljskog staranja. Inače, te godine je 187.626 dece do 17 godina bilo na evidenciji centara, što znači da je oko 12.500 bilo žrtva nasilja i zanemarivanja, a oko 6.000 neadekvatnog roditeljskog staranja!

- Situacije zanemarivanja su one kada roditelj zlostavlja dete, grubo ga zanemaruje i napusti, ne stara se o njemu, izrabljuje ga, podstiče na kriminal ili loše navike, kada ga navikava na alkohol, ne vodi računa o njegovim zdravstvenim i razvojnim potrebama, kada deca žive u nebezbednom okruženju. Npr. ostavljanje deteta bez nadzora, higijenska zapuštenost, vidne fizičke povrede, garderoba koja nije u skladu sa vremenskim uslovima, zdravstveno zanemarivanje, nebriga o dečjim potrebama, neuhranjenost, prisustvo opasnih predmeta u domašaju dece - objašnjavaju u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu.

Kako kažu, osnovne mere za zaštitu deteta sprovode se kroz nadzor nad vršenjem roditeljskog prava, čija je primena neophodna onda kada roditelji neadekvatno obavljaju dužnosti i ugrožavaju razvoj i interese svojih mališana. Prema Porodičnom zakonu, organ starateljstva može da reaguje primenom dve vrste mera nad vršenjem roditeljskog prava: preventivnog i korektivnog nadzora.

- Preventivnim se omogućava roditeljima da vrše roditeljsko pravo: određivanje ličnog imena, promena ličnog imena, raspolaganje imovinom maloletnog štićenika. Tokom 2020. godine doneto je 113 rešenja za 125 dece prema čijim roditeljima je određena ova mera.

Korektivnim nadzorom se roditelj upozorava na nedostatke u vršenju roditeljskog prava, porodica se obavezuje koje radnje bu trebalo da preduzme kako bi unapredili roditeljstvo i korigovali dotadašnje ponašanje. U skladu sa procenom i potrebama porodice, Centar ima mogućnost da podrži takve porodice kako u smislu materijalne, tako i psiho-socijalne pomoći. Ako ni nakon korektivnog nadzora nema poboljšanja, pokreće se sudski postupak za lišenje roditeljskog prava. U 2020. godini doneto je 33 rešenja za 41 dete prema čijim roditeljima je doneta mera korektivnog nadzora - kažu u Gradskom centru.

Za merom hitnog izdvajanja mališana iz porodice centar poseže onda kada je dete životno ugroženo ili kada se opravdano veruje da bi bilo izloženo daljem ozbiljnom ugrožavanju ako ostane s majkom i ocem. Posle procene stručnjaka da je ugroženo i da je izdvajanje u datim okolnostima najbolje, deca se izmeštaju po hitnom postupku. U ostalim situacijama njihovo pravo da žive sa roditeljima može biti ograničeno samo sudskom odlukom, kada je to u najboljem interesu mališana.

U praksi je, ipak, vrlo teško oduzeti roditeljsko pravo čak i u situacijama koje predviđa zakon, tvrdi advokat Petar Učajev, predavač iz oblasti porodičnog i naslednog prava na Advokatskoj akademiji. Za 15 godina on je to uspeo samo jednom, u slučaju oca koji je fizički zlostavljao dete i tragovi su bili vidni.

- Porodični zakon poznaje zloupotrebu roditeljskog prava, kao što je npr. teranje deteta na prosjačenje, i grubo zanemarivanje roditeljske dužnosti, u šta, između ostalog, spada i onemogućavanje jednog od roditelja da viđa dete - objašnjava Učajev.

- U praksi sam imao slučaj majke koja je osam godina skrivala sina od oca, čak ga je preselila u drugo mesto. U prvom stepenu je osuđena i lišena roditeljskog prava, da bi drugi stepen oborio presudu, uz obrazloženje da je teško uvesti oca kao staratelja u život deteta posle osam godina.

Uprkos tome što je zakon bio na strani oca, i Vrhovni kasacioni sud zauzeo je taj stav.

Da bi se majci oduzelo roditeljsko pravo, u praksi, prema našem sagovorniku, ona mora da bude u sukobu sa zakonom, da se bavi prostitucijom, ili zloupotrebljava droge i alkohol. S druge strane, ima i tako apsurdnih situacija kao što je slučaj jedne majke petogodišnjaka, koja je iz kupatila izletela umotana u peškir i protrčala pored sina.

Snimile su je kamere koje je postavio bivši muž i na volšeban način njoj je oduzeto starateljstvo.

- Roditeljsko pravo je teško oduzeti osim ako takav predlog ne daju centar za socijalni rad i veštaci, a dešava se da njihovi predlozi nisu valjano potkrepljeni. Roditelj tada ima pravo na drugu komisiju veštaka, ali to mnogo košta, pa je mnogima nedostupno - zaključuje Učajev.

PORODICA POD LUPOM

DA bi oduzeto dete bilo vraćeno u porodicu, neophodno je da roditelji ispune određene uslove, unaprede svoje roditeljstvo i koriguju ponašanje. Ukoliko se dete vrati, organ starateljstva je obavezan da prati porodicu i, u skladu sa procenom i potrebama dece i porodice, primenjuje mere iz svoje nadležnosti, kažu u GCSR.

U BEOGRADU "UZETO" 100 MALIŠANA

U 2020. godini 100 dece je izdvojeno iz biološke porodice na teritoriji Beograda. O ovoj meri isključivo odlučuje sud, a organ starateljstva pokreće postupak, dostavlja nalaz i mišljenje i privremenu starateljsku zaštitu deteta u postupku. U 2020. GCSR je na zahtev suda dostavio 79 nalaza i stručnih mišljenja za postupak lišenja roditeljskog prava.