SA ŠPIJUNOM U MOSKVU STIŽE I MIT: Fenomen - inicijativa da se posmrtni ostaci čuvenog sovjetskog obaveštajca iz Tokija vrate u Rusiju

Na izjavu ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova da postoji inicijativa da se Zorge, čija je majka bila Ruskinja, "vrati" kući, japanske vlasti tvrde da nisu dobile nikakav pisani zahtev Moskve, pa je neizvesno šta će se dalje događati.

Činjenica je i da su rođaci treće, nevenčane Zorgeove supruge Hanako Isiji preneli pravo i obavezu da brine o njegovom grobu na rusku ambasadu u Tokiju. Zorgea su Japanci streljali zbog špijunaže 7. novembra 1944. godine.

Ni o jednom sovjetskom obaveštajcu ruski publicisti i novinari nisu objavili toliko kontradiktornih informacija kao o njemu. Jedni su ga veličali dok su drugi pisali da je dosta mitova o Zorgeu izmišljeno u vreme vladavine Hruščova, da bi se govorilo o Staljinovim greškama.

Na Zapadu je Zorge postao popularan kad su Amerikanci saopštili javnosti da su u japanskim arhivama pronašli "slučaj Zorge". Staljin nije priznavao da je Zorge bio sovjetski špijun, pa se zato sve do Hruščova o tom legendarnom obaveštajcu u SSSR nije govorilo ni pisalo.

Sovjetski lider saznao je o Zorgeu iz filma "Ko ste vi, doktor Zorge?" koji je snimio francuski režiser Iv Sijampi. Hruščov je bio oduševljen filmom o podvizima obaveštajca, pa je naredio da se utvrdi da li je stvarno postojao. Kad je dobio pozitivan odgovor, zatražio je proveru svih materijala. Vodeći partijski list "Pravda" je 4. septembra 1964. objavio da je Rihard Zorge prvi poslao informaciju o Hitlerovim planovima napada na SSSR 22. juna 1941, ali da Staljin u nju nije poverovao.

Zorge je 1964. godine bio posmrtno proglašen za heroja SSSR. Sovjeti su mu podigli spomenike, nazvali ulice po njemu. Taj nemački novinar, kasnije nemački diplomata i sovjetski obaveštajac, organizovao je špijunsku mrežu u Japanu. Njegovi pseudonomi bili su Ramzaj, Inson i Zonter.

Na okruglom stolu ruskog vojnog lista "Krasnaja zvezda" 2001. predstavnik Spoljne obaveštajne službe Rusije V. N. Karpov je objasnio da nije bila tačna priča iz vremena Hruščova kako je Zorge iz Tokija poslao tačan datum napada Nemaca na SSSR. Kao i nekoliko drugih obavštajaca, Zorge je javio nekoliko datuma, ali ni jedan nije bio tačan.

U tekstu nedeljnika "Argumenti i fakti" nedavno, negira se i priča iz vremena Hručova kako je jedan japanski visoki oficir u sovjetskom zatvoru ispričao da je Staljin odbio predlog Tokija da se Zorge razmeni za nekoliko Japanaca.

Zorge je rođen 4. oktobra 1895. u carskoj Rusiji u mestu Sabunči nedaleko od Bakua. Otac Gustav je tamo radio kao inženjer u naftnoj kompaniji. Rihardova majka Nina Semjonovna Kobeljeva je bila Ruskinja. Kad se porodica vratila u Nemačku, Zorge je učestvovao u Prvom svetskom ratu i bio teško ranjen. Studirao je ekonomiju u Berlinu, doktorirao je političke nauke u Hamburgu 1919. Kasnije je postao član Komunističke partije. Radeći kao novinar prikupljao je informacije koje su zanimale Moskvu. Zajedno sa suprugom Kristinom preselio se 1924. u Moskvu, gde je radio u Međunarodnom odeljenju Kominterne.

Po zadatku se vratio u Nemačku, gde je 1929. postao član nacističke partije. Kao vrlo obrazovan, brzo je postao urednik nemačke informativne agencije. Za vreme boravka u Šangaju 1930. Zorge se upoznao sa američkom novinarkom Agnesom Smedli i japanskim novinarom Hocumi Odzaki iz "Asahi Šimbuna" koga je uspeo da zavrbuje da radi za sovjete.

U Moskvi su odlučili da pošalju 1933. Zorgea u Japan da napravi špijunsku mrežu. Tamo je otišao kao nemački novinar. Rečeno mu je da ne kontaktira sa sovjetskom ambasadom već samo sa agentom Kominterne Brankom Vukelićem, koji je radio za francusku agenciju.

Zorge se sprijateljio i sa nemačkim vojnim atašeom u Tokiju generalom Eugenom Otom. Kad je Ot postao nemački ambasador u Japanu, on je svog prijatelja Zorgea postavio za pres sekretara. Od njega je Zorge saznao mnogo informacija koje je ambasador dobijao iz Berlina kao i one iz razgovora sa predstavnicima Japana. U ambasadi nisu sumnjali u Zorgea jer je on pripremao za nemački informativni biro informacije o japanskoj politici.

Zorge je javio Nemcima da Japan neće da naruši pakt o nenapadanju sa SSSR sve dok nemačka vojska ne uđe duboko u Rusiju. Tu istu informaciju prosledio je Rusima.

Zahvaljujući tome što su u Moskvi saznali da Japan ne namerava da napadne SSSR u jesen 1941. sovjetska armija je sibirske divizije sa istoka poslala na zapad zemlje da pojača odbranu od Nemaca.

O tome kako je uhapšen Zorge postoji više priča. Po jednoj od njih policiji ga je otkucala plesačica, koju su ucenili obećanjem da će joj pustiti mladića ako im pomogne. Pre toga je policija primetila da se sa jednog mesta šalju šifrovane poruke, ali nije mogla da ih protumači. Tek kad je uhapšen šifrant Maks Klauzen, Japanci su uvideli čime se bavio Zorge. On je zatvoren 18. oktobra 1941. Ambasada Nemačke je pokušavala da ga oslobodi, ali kad su im Japanci predočili dokaze, insistirali su da im se izdajnik izruči.

Zahvaljujući Klauzenu, Japanci su dešifrovali poruke Zorgea. Na suđenju je priznao da je bio komunista i da je iz ubeđenja radio za SSSR. Zorge i Hocumi Odzaki su osuđeni na smrt.

BRANKO UMRO OD HLADNOĆE

SOVJETSKI obaveštajac i saradnik Zorgea Branko Vukelić umro je od hladnoće u japanskom zatvoru na ostrvu Hokaido 13. januara 1945. On je bio sin austrougarskog oficira koji je od rane mladosti bio levičar. Završio je pravo na Sorboni, a kao svog obaveštajca Sovjeti su ga poslali 1933. u Japan odakle je bio dopisnik francuske agencije Avas i beogradske "Politike". Zbog znanja više jezika i odlične komunikativnosti Vukelić je prikupljao informacije u novinarskim i diplomatskim krugovima. Posle rata njegova supruga Jamasaki Esiko objavila je knjigu pisama svog muža.