MEĐU ŽRTVAMA I ISTINA ZAKOPANA: Pozadina avio-katastrofe u kojoj su pre 64 godine poginuli fudbaleri Mančester junajteda još nije rasvetljena

Da li je baš samo tako? Na spisku žrtava leta na maršruti Beograd-Minhen-Mančester nisu samo imena osmorice mladih sportista.

Poginulo je i osmoro novinara koji su izveštavali sa utakmice Crvene zvezde i Mančester junajteda, tri člana stručnog štaba kluba, po jedan navijač i organizator puta, kao i dva člana posade. Jedan od njih bio je pilot Kenet Rejment, odlikovani ratni heroj, as britanskog RAF, pa bi bilo očekivano da se bar ta činjenica više pominje.

Međutim, pažnja se od početka, kao po komandi, fokusirala na žaljenje za mladim fudbalerima, što je postao manir i u sledećih nekoliko decenija. Upadljiv je nedostatak očekivane polemike o uzrocima tragedije, umesto koje je bezbroj puta prepričavana dramatična utakmica Kupa evropskih šampiona na stadionu JNA. Posle vođstva Mančester junajteda od 3:0 u prvom poluvremenu, Zvezda je u drugom izjednačila furioznom igrom, ali pobeda u prvoj utakmici dala je Britancima prolaz u sledeće kolo takmičenja. Oni su to burno proslavljali cele noći, a veselje su nastavili u avionu koji je klub iznajmio.

Po vejavici su sleteli na pistu aerodroma u Minhenu pokrivenu snežno-ledenom "kašom", da bi dopunili gorivo. Putnici su otišli na osveženje u aerodromsku zgradu dok su se rezervoari punili. Kada su pozvani u avion, sneg je još jače padao. Od tog trenutka počinje prava drama, čija pozadina nije rasvetljena.

- Pred samo uzletanje buka motora se odjednom smanjila kao da su mašine izgubile snagu, došlo je do kočenja, klizanja i veoma mučnog zaustavljanja - svedočio je o prvom pokušaju uzletanja putnik, tadašnji jugoslovenski diplomata Nebojša Tomašević. - Pilot se izvinio i zamolio da se vratimo u restoran pristanišne zgrade.

Posle desetak minuta putnici su se ponovo ukrcali, ali su motori ponovo izgubili snagu pred uzletanje.

- Pilot je kočio, avion se klizao, zanosio i konačno stao pred sam kraj piste - sećao se Tomašević.

- Učinilo mi se da je svima laknulo kad je kapetan zamolio da se ponovo vratimo u zgradu dok kvar ne bude otklonjen. Treći poziv usledio je posle samo nekoliko minuta. Pomislio sam, kakav li je to kvar koji je tako brzo otklonjen.

Preživeli kapetan-pilot Džejms Tejn, veteran RAF, svedočio je da su on i kolega Rejment još prvi put primetili nepravilan rad motora i pozvali dežurnog inženjera da pregleda letelicu. Ovaj je probleme pripisao pisti, ali je predložio da putnici i posada prenoće u Minhenu da bi avion bio detaljno pregledan. Iz nekog razloga kapetan Džejms Tejn je prepustio komande kolegi Rejmentu, koji je insistirao da se put nastavi. Organizator puta nije mogao da svedoči da li je bilo pritisaka da se leti uprkos lošem vremenu, jer je i sam poginuo. Putnici su se ukrcali, avion je rulao sve brže, ali pred kraj piste motori su ponovo izgubili snagu. Letelica je probila ogradu i udarila krilom u kuću kraj aerodroma. Detonacija rezervoara sa gorivom je deo putnika lansirala iz olupine.

- Trudio sam se da ustanem, još sam bio vezan za sedište sa kojim me je eksplozija izbacila 150 metara napolje - svedočio je Tomašević. - Kada sam se uspravio, na meni nije bilo odeće, čak ni čvrsto ušniranih cipela!

Heroj tragedije bio je golman Hari Greg koji se izvukao iz olupine u plamenu, a kada je iz nje začuo dečji plač, jurnuo je nazad uprkos upozorenju Tejna koji je vikao "Beži, eksplodiraće". Greg je prokopao kroz krš do 22-mesečne Vesne Lukić i izneo je, a zatim se vratio po njenu majku Veru, trudnicu kojoj su obe noge bile polomljene. Izvlačio je fudbalere iz čijih su otvorenih preloma štrčale kosti. Spasao je najmanje osmoro ljudi, svedočio je novinar Frenk Tejlor, koga je Greg izneo iz smrskanog aviona.

- Bio sam nepokretan. Činilo mi se da mi je grudni koš zgnječen. Nikakvo čudo, devet rebara je bilo slomljeno. Pogledao sam u sivo nebo iz kojeg je sipila susnežica kao da plače za mrtvima. Bio sam uveren da umirem. Setio sam se šest ratnih godina u kojima nisam zadobio ni ogrebotinu. "Kakva glupa smrt!", šapnuo sam sam sebi - zabeležio je Frenk.

Posle godinu dana nemački istražitelji su za nesreću okrivili kapetana Džejmsa Tejna. On je odbijao njihove optužbe da je pokušao da uzleti iako su krila aviona bila pokrivena ledom, a u prilog su mu išla svedočenja očevidaca. Uzalud. Proglašen je krivim za tragediju i oduzeta mu je letačka dozvola. Tek posle deset godina njegove reči potvrdio je eksperiment NASA na identičnom tipu aviona u identičnim vremenskim uslovima.

Dokazano je da su mešavina raskvašenog snega i leda usporili avion zbog čega je došlo do tragedije. Utvrđeno je i da su fotografije krila aviona pokrivenih ledom koje su nemački istražitelji koristili kao ključni dokaz bile retuširane. Leda na originalnim negativima nije bilo. Sa Tejna je skinuta ljaga, ali dugotrajni stres je uzeo danak. Kao posredna, psihološka, žrtva avio-katastrofe u 55. godini umro je od srčanog udara.

Da je i pre izveštaja NASA među letačima bilo jasno šta je uzrok nesreće, svedoči podatak da su odmah posle minhenske nesreće aerodromi počeli vrlo pažljivo da prate stanje na pistama i da ih neprestano čiste u vreme padavina.

NOVAC ODLUČUJE

NEMAČKA komisija za istragu nesreće, uprkos dokazima iz NASA koji su skidali odgovornost sa pilota Tejna, odbila da promeni zaključke kojim ga je okrivila. Nove činjenice su odgovornost prebacivale na upravu minhenskog aerodroma koja je dala dozvolu na poletanje, iako nije očistila pistu. Pitanje odgovornosti je odlučivalo o tome ko treba da plati troškove lečenja i nadoknade povređenima i porodicama poginulih.