LIČNI STAV - Zoran Ćirjaković: Nataša Bekvalac, građanistički prezir i političke tajne

Nažalost, oni koji veruju da su "posle Srebrenice" lažirana, filmska "Aida" i klečanje na livadi u Potočarima prava mera srpskog eskapizma ovde nisu jedini evrofili kojima bi pomoglo suočavanje sa opusom ove fatalne žene koja sada, iz stomaka, hrabro i neodoljivo feministički, peva "moje je prošlo" i poručuje partneru "uzmi ili ostavi".

Ne znam koliko je mračnih i sjajnih tajni skriveno u Nataši Bekvalac, mada verujem da tu nije potrebna pokvarena mašta kako nam sugerišu stihovi pesme "Tajne", koja nosi zavodljivu auru ispovesti. Ali čini mi se da se u "Tajnama" krije nešto od onoga s čim ne želi da se suoči trust zapadnoljubivih mozgova, koji se Srbiji i svetu obratio dva dana pre Nataše i zatražio "suočavanja sa nasleđem naprednjačke vladavine".

"Malo je reći da je srpsko društvo pred potpunim kolapsom... Moralno posrnuće, političko i prirodno zagađenje, upropašćavanje kulturnog nasleđa i veličanje neukusa manifestacije su društva duboko ogrezlog u sveopštoj korupciji", poručio je skup autističnih političkih dinosaurusa, koji veruju da njihovo u Srbiji nikad neće proći.

Pojavi se s vremena na vreme "neukus" u koji je lako učitati obične, svakodnevne snove i lamente generacija, pesma koja poveže zagubljene niti naših malih života, onih koje ne vodi misionarski kompleks. Posle mladosti, kada se namnože sede i nagomila iskustvo, ume da nam se osladi melanholija, koja priziva omamu sećanja i zaborava.

Bekvalac nam je isporučuje bez pardona i kalkulacija. Ali svaka moćna, opojna pesma, koliko god na prvo slušanje zvučala obično i nepretenciozno, nosi različite poruke. Nalik glavici luka, otkrivaće vam se onoliko koliko ste joj se posvetili, sloj po sloj. Parafraziraću jedan stih. Možda ne baš "sve ono što ne znaš" o Srbiji ali dosta toga važnog ume da se sakrije u pesmama koje su namrgođeni građanisti skloni da otpišu kao "neukus".

U "Tajnama", koje vešto flertuju sa patetikom i sudbinom zvezde na zalasku karijere, prosedi balkanski izabranik nije u stanju da uđe u Natašinu glavu i upozna njenu drugu stranu. Nažalost, naša otuđena, elitistička opozicija i njeni nestranački pastiri uporno odbijaju da uđu u glave Natašine publike i uvaže ljudsku, životnu stranu slabosti i strasti koje caruju unutra.

U ljubavi važi "istina je nekad gora i od laži", ali ne i u politici. Zato me ne čudi da sva strategija opozicije - za koju je teško reći da li je više rastrojena Aleksandrom Vučićem ili Srbima - staje u slogan koji bi mogao da glasi "Stani - Promeni". Bez ideja i nesuočeni sa Srbijom kojoj peva Nataša Bekvalac, nisam siguran da umeju išta bolje.