MANJE NAS JE ZA ČETIRI ODSTO: Šta će doneti popis stanovništva u Srbiji, najavljen za oktobar - ovo su procene

Ono što su procene Republičkog zavoda za statistiku već pokazale jeste prirodni priraštaj koji je u 2020. dostigao neslavni rekord od - 55.158, što je bio do tada najveći negativni priraštaj od kada se vodi statistika. U 2020. rodilo se prvi put manje od 62.000 beba (61.693), a istovremeno smo imali povećanu smrtnost od 114.954 ljudi, nasuprot uobičajenom godišnjem proseku od 102.000 - 103.000.

Prošle godine je, kaže vitalna statistika, rođeno 369 beba više nego u godini pre toga, ali je preminulo 20.947 ljudi više. To znači da je negativni priraštaj bio još veći i iznosio je -73.839. Stopa nataliteta prošle godine bila oko 1,5, dok je za prostu reprodukciju potrebno 2,15.

Ključna godina u kojoj je broj umrlih premašio broj rođenih, bila je 1992. Posle tzv. kompenzacionog perioda posle rata, kada se rodilo mnogo beba (tzv. bejbi bum generacija), od 1956. broj rođenja na godišnjem nivou opada. Sa svakom generacijom sve je manje onih koji ulaze u radni i fertilni kontingent.

Na poslednjem popisu, 2011. godine, Srbija je imala 7.186.862. žitelja. Procenjen broj stanovnika u 2020. godini, kako je prošlog leta objavio Republički zavod za statistiku, iznosio je 6.899.126. Znači, manje nas je za nešto više od 287.000, odnosno za oko četiri odsto.

Veruje se da će slične brojke pokazati i oktobarski popis. Međutim, ono što ni tada nećemo pouzdano znati biće broj naših ljudi koji radi u drugim zemljama i u kojim koliko.

- One koji rade u inostranstvu duže od godinu dana, prema međunarodnim normama, popisuju zemlje u kojima rade, a ne mi, bez obzira na to što su naši državljani - objašnjava Ljiljana Đorđević, načelnik Odeljenja za popis Republičkog zavoda za statistiku. - Ukoliko je neko otišao na rad kraći od godinu dana, podatke o njemu daju članovi porodice, ako su u zemlji. Mi pak prikupljamo podatke o strancima koji žive kod nas duže od godinu dana.

Rečju, Srbija zna koliko je stranaca steklo prebivalište kod nas, ali ne i koliko je naših ljudi steklo prebivalište negde drugde.

Kako objašnjava Gordana Bjelobrk, šef Odseka za demografiju pri RZZS, po zakonu, svako ko menja mesto boravka na duže od tri meseca trebalo bi da se prijavi MUP-u. To su registrovane migracije.

- Ljudi masovno ne prijavljuju ni kada odlaze, ni kada se vraćaju, a jedna osoba u toku godine može tri puta da ode na po tri meseca - pojašnjava Bjelobrkova, i dodaje da je prethodni popis, iz 2011. godine, pokazao da oko 300.000 naših ljudi radi van zemlje. Međutim veruje se da su realne brojke mnogo veće.

Pritom, čak ni razmena podataka sa zemljama u kojima srpski državljani rade ne bi dala kompletnu sliku, jer je mnogo onih koji su otišli na primer na rad u Nemačku sa hrvatskim pasošem, budući da je Hrvatska članica EU, a da oni imaju i naše i njihove dokumente. Takođe, mnogi Albanci iz naše južne pokrajine, iako se uglas zalažu za nezavisnu državu, u inostranstvu rade sa pasošima države u kojoj žive - Srbije.

HRVATI "IZGUBILI" 10 PROCENATA

NEDAVNI popis u susednoj Hrvatskoj pokazao je da ova zemlja ima gotovo 10 odsto manje građana u odnosu na period pre jednu deceniju. Po osnovu negativnog prirodnog priraštaja, odnosno razlike između broja rođenih i umrlih, manje je oko 165.000 duša, registrovanih iseljenika u druge zemlje ima oko 110.000 i neregistrovanih oko 120.000.

KASNIJE RAĐANjE

U ODNOSU na početak sedamdesetih godina prošlog veka, žena u periodu pogodnom za rađanje manje je za pola miliona i sve se kasnije odlučuju za prvo dete.