HOĆE LI NAM KORONA I DALJE KROJITI ŽIVOT: Na izmaku druge godine otkako je virus "okovao" svet, niko još ne zna kada će svemu doći kraj

Optimisti kažu da smo u finalu pandemije. Njihove tvrdnje potkrepljuje činjenica da mnoge države ukidaju protivpandemijska pravila. Među onima koji tvrde da ćemo uskoro biti svedoci "kraha pandemije" vlada mišljenje da aktuelni, omikron soj ima potencijal da nas prokuži globalno i da je to upravo znak da je virus korona na izdisaju.

Međutim, i dalje pristižu vesti o novim varijantama i mutacijama virusa. Najnovija, sugeriše da su naučnici na tragu novom soju, koji su krstili - neokov. Kako navode, on može da se prenosi sa životinja na ljude i zato predstavlja potencijalnu pretnju po biološku bezbednost. Obeshrabrujuće zvuče i poslednje poruke iz SZO. Generalni direktor Tedros Adhanom Gebrejesus ističe da je jedini način da se pobedi pandemija "da se lideri zemalja postaraju da se postigne jednakost u vakcinaciji na globalnim nivou i da do sredine 2022. godine bude vakcinisano 70 odsto stanovništva na planeti". U suprotnom iz zemalja gde vakcine nisu dostupne šire se nove varijante korone.

Koliko smo onda blizu kraja, ako, recimo, na afričkom kontinentu zasad ima svega 11 odsto imunizovanih...?

I, zaista jesmo li na kraju pandemije ili će korona i dalje da nam diktira uslove života? Na ovo pitanje potražili smo odgovore od trojice naših eminentnih stručnjaka.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Prof. dr Tatjana Pekmezović, prof. epidemiologije i prodekan za nauku Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Sledi nam suživot sa virusom

OVO što se sada dešava sa kovid 19 bolešću nije neuobičajeno. Epidemije se po pravilu završavaju na jedan od dva načina: prekidanjem svih lanaca prenosa i snižavanjem broja obolelih do nule, ili bolest postaje endemska, odnosno stalno prisutna u populaciji, slično drugim zaraznim bolestima.

Ovako aktuelnu situaciju sa koronom objašnjava prof. dr Tatjana Pekmezović, profesorka epidemiologije i prodekan za nauku Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Prema njenim rečima, prelazak pandemije u endemiju podrazumeva niz događaja i promena:

- Ljudi će morati da se prilagode životu uz kovid 19, tako što će da budu prinuđeni da izaberu najefektivniji način za suživot. Istovremeni, javnozdravstveni pristup endemskoj bolesti kovid 19 zahteva razmatranje različitih, međusobno isprepletenih faktora. Prvo, moraće da se postigne konsenzus o tome šta je prihvatljivo opterećenje bolešću i da se u skladu s tim definiše "nova normalnost". Tada će nam biti potreban sveobuhvatan pristup da bismo pratili napredak u odnosu na ovaj standard, da bi se definisali novi protokoli za tretman kovida 19 kako bi se uspostavile prakse za usporavanje prenosa infekcije i ograničila smrtnost.

Kreiranje takvog sveobuhvatnog pristupa endemskoj bolesti kovid 19 je, kaže naša sagovornica, ogroman posao i zahtevaće akciju u svim segmentima društva, uključujući donosioce odluka, pružaoce zdravstvenih usluga, naučna istraživanja i širu javnost.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Profesor dr Vladimir Petrović, epidemiolog, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine

Ova zaraza svet drži na klackalici

U PROCENAMA kako će se pandemija razvijati sada dominiraju dva mišljenja. Jedno je da je virus krenuo u pravcu endemizacije, što znači da je stalno prisutan u populaciji, da se ljudi njime zaražavaju, ali ne dovodi do epidemijskih talasa i porasta smrtnosti. Drugo mišljenje je da nema razloga za opuštanje i da bi trebalo da se bude na oprezu zbog pojave novih sojeva.

Govori ovako epidemolog, prof. dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine, naglašavajući da je činjenica da omikron daje znatno lakšu kliničku sliku:

- Međutim, to nije olakšavajuća okolnost, jer je broj obolelih i dalje izuzetno visok. Tako da i onaj mali procenat zaraženih koji imaju težu kliničku sliku, ispod jedan odsto na globalnom nivou, kada se prevede u apsolutan broj, predstavlja ogromno opterećenje za zdravstvene sisteme širom sveta.

Epidemiolog Petrović napominje da najnoviji podaci ukazuju da bi širenje omikrona moglo znatno da se uspori pod uslovom da se postigne stepen vakcinacije od 95 odsto.

- To u ovom trenutku ne može da postigne nijedna država. Tako da smo i dalje na klackalici. Ima razloga da budemo optimisti i da verujemo da je kraj, ali - nema mesta opuštanju!

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Profesor dr Radivoj Kocić, endokrinolog, koordinator kovid-bolnice UKC Niš

Biće uskoro kovid kao grip

U TREĆOJ godini pandemije bićemo svedoci slabljenja virusa. Očekujem da će biti na nivou sezonskog gripa.

Ukazuje ovo prof. dr Radivoj Kocić, koordinator kovid-bolnice Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu, dodajući, ipak da još nije vreme vreme za opuštanje.

- Virus je tu i njegova zaraznost je velika. Ali evidentno je da se smanjuje potreba za bolničkim lečenjem i da je hospitalizacija u ovom trenutku neophodna za svega pet odsto pozitivnih. Pri tome, čak i oni koje bolnički zbrinemo nemaju tešku kliničku sliku, ali imaju prateće bolesti, najčešće infarkt ili moždani udar, pa su zbog predostrožnosti pod stalnim nadzorom lekara.

Profesor Kocić, koji pored višegodišnjeg iskustva jednog od vodećih endokrinologa u zemlji, od septembra prošle godine rukovodi kovid-bolnicom u Nišu, kaže da se trenutno u ovoj ustanovi na lečenju nalazi oko sedamdesetak pacijenata, od kojih su njih 10 deca.

- Smrtnost od omikrona najmanja je od svih dosadašnjih epidemijskih talasa, a na bolničkom lečenju zbog ovog soja uglavnom završavaju oni koji su se sami lečili kod kuće desetak i više dana - napominje profesor. - Kod takvih pacijenata smrt može da nastupi vrlo brzo, i zato apelujem da se i omikron, ipak, ozbiljno shvati, jer može da bude nepredvidiv. Dakle, nema razloga za odlaganje odlaska lekaru, jer sada imamo lekove na koje većina pacijenata odlično reaguje.