DUH SVETOG SAVE I SADA LEBDI: Na prvom grobu oca srpske nacije u Velikom Trnovu, staroj bugarskoj prestonici (VIDEO)

Uzbuđeno je vikala kroz plastičnu barijeru protiv virusa:

- Pre korone dolazili su puni autobusi poklonika Srba, Bugara i Rusa, a već dve godine gotovo da nikoga nema! Ne pamtim kada sam videla srpskog poklonika, a vi dolazite na praznik! Rasplakaću se!

Usplahirena žena, istovremeno ključar i kustos, istrčala je da nam otvori tešku kapiju u manastirskim zidinama i ukrašene dveri crkve gde je 1236. prvi put sahranjen Sveti Sava. O njegovom živom kultu svedoči kapelica gde se pale sveće i u kojoj je jedan ogromni svećnjak namenjen samo Savi, a drugi svim ostalim svetiteljima. Dobrodošlica nam je grejala srce, ali ne i udove ukočene od putovanja i mraza. Kako li se osećao Sava u januaru 1236. kada je posle 7.000 kilometara puta preko mora i užarenog Bliskog istoka, stigao u ledenu klisuru reke Jantre, između brda Carevca i Trapezice, na kojima se prostirala zidinama opasana prestonica Drugog bugarskog carstva.

Prosvetitelj i zakonodavac, čiji je Nomokanon osnova srpskog, ruskog i bugarskog crkvenog prava, smatran je živim svecem posle najvećeg pokloničkog puta u hrišćanskoj istoriji.

Na njega je krenuo u proleće 1234. iz srpskog Pomorja i posle oko mesec i po doplovio u Akru, glavnu luku krstaškog Jerusalimskog kraljevstva u Svetoj zemlji. Obišao je srpski Manastir Svetog Đorđa koji je osnovao 1229. na prvom putovanju na Istok i nastavio za Jerusalim, gde ga je jerusalimski patrijarh primio kao prijatelja i sebi ravnog arhijereja. U svom Manastiru Svetog apostola Jovana na Sionu je preboleo ozbiljnu bolest, a zatim pustinjskom magistralom nastavio u Egipat, odakle je opasnim putevima Sinajskog poluostrva stigao u Manastir Svete Katarine i na Sinajsku goru gde je Mojsije od Boga primio tablice zakona. U proleće 1235. se preko pustinja vratio u Jerusalim i nastavio u Antiohiju i dalje.

- Prvi srpski arhiepiskop ce, prema Domentijanovom kazivanju, u oblast malojermenske kraljevine u Kilikiji dospeo čak do turskih strana, teritorije Ikonijskog sultanata, radi sakupljanja moštiju. Po obilasku ovih krajeva, Sava lađom kreće u Anatoliju, u Nikejsko carstvo, odakle kopnom stiže u Carigrad - navodi dr Bojan Miljković iz Vizantološkog instituta SANU.

- Na putu iz latinskog Carigrada u Bugarsku, Sava ce najpre obreo u Nesebaru. Pošto je sačekao pratnju koju mu je uputio car Jovan Asen, krenuo je sa njom put bugarske prestonice. U Trnovo je stigao uoči praznika Bogojavljenja, 6. januara 1236. Vremešnog srpskog arhijereja domaćin je smestio u odaje svoje carske palate. Teško ce razbolevši, prvi srpski arhiepiskop je preminuo sredinom januara. Po želji samog cara, Sava je sahranjen u carskom manastiru.

Njegov grob je postao glavno kultno mesto Trnova i car je odbijao da Savine mošti preda Srbima. Tek posle više godina teških pregovora, uz malo preduzimljivog lukavstva kralj Vladislav ih je preneo u Srbiju. Stanovnici Trnova, beleži letopisac, u žalosti su vikali:

- Zašto se obezumismo otpustivši takav svetilnik od našeg grada?

Umirili su se brzo, jer su čuda nastavila da se dešavaju i na praznom Savinom grobu, koji je car pokrio purpurom i osvetlio brojnim svećnjacima i kandilima. Osmanlije su u 14. veku uništile manastir, ali ne i Savin kult. Arheolozi su njegov grob otkrili u 19. veku, ispod mesta na ruševinama gde se narod vekovima molio.

Prošli smo stazom između ostataka drevnih konaka carskog manastira i prošli kroz crkvene dveri. Senzori su uključili svetla i pojanje iz nevidljivih zvučnika. Kroz visoke stubove videle su se raskošne kamene ploče grobova bugarskih vladara. Hram zaista izgleda kao muzejska postavka, sve dok se ne uđe u pripratu gde stoji mermerni stub sa Savinim monogramom. Na njemu je mala ikona i na njoj novčići koji svedoče da njegovo prvo grobno mesto posećuju narod, vernici i poklonici.

Na podu, ispod velike ikone sa poznatim nemanjićkim likom stoji mermerni poklopac sarkofaga sa natpisom "SV. SAVA ARHIEPISKOP SRBSKI 1236". Bezbrojne ruke poklonika ostavile su traga i na ovom tvrdom kamenu. Oni ne mare što moštiju u grobu ovde nema, jer Savin duh lebdi i sada nad svetinjom kraj Jantre. Na Savin grob se ne hodočasti samo na Savindan, rekli su nam u manstiru-muzeju:

- Mnogo ljudi dolazi na Bogojavljenje, kada je po predanju Sava u carskom manastiru održao liturgiju i ušao u ledenu Jantru da je blagoslovi, jer mu je bila potrebna reka da blagosilja narod koji se okupio zbog njega. Tada se prehladio i zbog toga umro.

Legenda se podudara sa Domentijanovim zapisom da je Sava osećao da mu se bliži poslednji čas i poželeo da služi liturgiju u "navečerje Bogojavljenja" kada je "prosvetio cara prosvećenjem krštenja Gospodnjeg" i "osvetio sav sabor njegova naroda".

Trnovska bogojavljenska legenda podseća na novozavetni događaj kada je Jovan Preteča u vodama Jordana krstio Isusa, nimalo slučajno. Bugarska crkva se vratila pravoslavlju posle 30 godina unije sa Rimom, neposredno pre Savinog dolaska u Trnovo, a po mišljenju mnogih istoričara pod njegovim uticajem. On je jedini na Balkanu, u vremenima straha od Rima i latinskih krstaša, održao svoj narod i crkvu u pravoslavnoj veri. To ga je u narodnoj mašti učinilo stubom pravoslavlja, "novim Krstiteljem", baš kao što je govorio veliki vizantolog Dimitrije Obolenski:

- Sava je ličnost čiji se posmrtni kult proširio po celom Balkanskom poluostrvu tako da ga je kasnije prihvatilo čak i tursko stanovništvo u tom delu sveta! Svetac zaštitnik Srba bez premca. Njegova mitopejska moć bez sumnje je jedinstvena u celoj Istočnoj Evropi!

KULT ŽIVI

KOLIKO se poštuje poklonjenje Savinom grobu otkrili smo na bugarskoj granici, gde nas je službenik začuđeno upitao kuda idemo kad korona hara. Kada smo pomenuli Savu i Veliko Trnovo s poštovanjem je poželeo srećan put. U povratku srpski carinik nas je sumnjičavo i strogo upitao gde smo bili. Kada je čuo da smo hodočastili na Savin grob uzviknuo je:

- Tako treba! Svaka čast!