NEMA LIRSKE PENZIJE, ALI ČEK STIŽE REDOVNO: Mirjana Bulatović, pesnikinja koja mudrošću i radošću obasjava sve pesnike i penzionere
MNOGO je divnih, nezaboravnih životnih lekcija u stih utkala i kroz poeziju "ispredavala" malenim, i onim malo većim čitaocima pesnikinja Mirjana Bulatović, a sada je lepotom i plemenitošću svoje lirske duše obasjala, a svojom mudrošću i "mlade penzionerke" podučila.
Pre svega one sklone kukanju i nezadovoljstvu, kojima je pokazala da je moguće u sve što život nosi, pa i tu penziju, prihvatati sasvim drugačije. Sa zahvalnošću i radošću.
- Penzionisani pesnik? Pesnik u penziji? Je li to moguće? Pa nije, ne postoji lirski klimaks. Ali, odnedavno postoji penzija - lepa, mala, redovna... - navodi pesnikinja.
- Ne bojte se, samostalni umetnici, nije sigurno da ćete loše proći. Iza mene je 38 godina radnog staža, tri-četiri godine bila sam novinar i lektor, sve ostalo vreme - samostalni umetnik, sa tridesetak objavljenih knjiga. I, šta? Mislila sam da će mi penzija biti oko dvesta evra, a ona je čak trista. Taman. Da se ne pomamim i počnem da kupujem izlišne stvari. Ako se nekom čini da je ovo malo, pa bi me požalio, odmah da raščistimo: prvi put u životu osećam sigurnost redovnih primanja. Nisam strepela ni u periodima bez ikakvih prihoda, a sada treba da zadrhtim pred penzijom od trista evra? Meni odlično.
Mnogo je najrazličitijih komentara izazvao ovaj istup Bulatovićeve, te su neki zaista osetili potrebu da požale, ako ne nju a onda sebe same ili svoje roditelje koji su se u poznom dobu obreli sa sličnih par stotina evra mesečno. Ipak, većinu ljudi, bilo samostalnih umetnika bilo "običnih" penzionera, njena objava inspirisala i ponukala na iskrene čestitke. Kao da je reč o kakvoj nagradi, ili onoj takozvanoj nacionalnoj penziji a u stvari priznanju za doprinos kulturi - o kojoj Mirjana Bulatović i ne razmišlja, niti će, što ponovo jasno potcrtava:
- Za nacionalnu penziju ne bih konkurisala dok god je ne dobiju svi zaslužni koji su stariji od mene. To je - nikad. Mnogo joj znanih i neznanih već danima iskazuje zahvalnost na deljenju ovako lepog i za dušu okrepljujućeg stava, i poručuju joj da je "čarobnica, od koje treba učiti kako biti svoj i srećan".
- Penzija je za umetnika redovna dopuna računa - kaže za "Novosti" Mirjana, koja je na samom početku penzionerskog staža.
- Od 38 godina radnog staža, kao novinar i lektor radila sam oko tri godine. Dakle, oko tri i po decenije staža samostalnog umetnika. Prvu penziju, zajedno sa tri zaostale, dobila sam početkom januara. Kao penzioner se vodim od dana kad sam predala zahtev - 19. avgusta. Na taj dan imala sam 63 godine i dva meseca. Četiri meseca je trajala procedura penzionisanja. Rešenje mi je stiglo krajem godine.
Za one koji bi možda pomislili da će duge godine pred njom utuliti Mirjaninu radost i približiti je stavu večnih nezadovoljnika - vredi ponoviti da Mirjana nikada svoje delo, pasiju, strast, pa i profesiju pesničku, nije vrednovala kroz ma šta materijalno, niti je dopuštala drugima da to čine.
Knjige poklanja naveliko i naširoko, te joj primeraka nikad nije dosta, bez obzira na to što oni za nju nemaju cenu, a jedino joj je pitanje za izdavača ne ono "A koliki je moj honorar?" već "Koliko ću ja knjiga dobiti, da ih poklanjam?". Neretko njena plemenitost podstakne i druge, te nije retko da se o pokretačku energiju pesnikinje oslone energije drugih saradnika, koji svi zajedno "odrade" prave mobe - stvaraju zajedno, i poeziju i knjige, bez nadoknade, makar one novčane.
Monografija "Ršumdani", najkompletnija o našem velikom pesniku - okupila je oko pesničke posestrime Ljubivoja Ršumovića tridesetak ljudi, i svi su radili besplatno.
Bila je to prva "zvanična" Mirjanina "pesnička moba", što je princip koji živi i nastavlja da promoviše. To je, zaista, jedini način na koji Mirjana piše, objavljuje i daje pesme - poezije radi, sa višim ciljem, koji se nikako ne može izraziti u nekakvim apoenima.
Songovi za Salvetu i "Pužiće"
KAD god joj prijatelj Branko Milićević Kockica zatraži songove za predstave svog "Pužića", neretko u pet do dvanaest, ona ih baš uvek isporuči u dahu i preko noći - besplatno. Kada je skadarlijska glumica Ljiljana Jakšić poželela da goste boemske četvrti dočekuje i uveseljava upravo Mirjaninim stihovima - pesnikinja je samo za nju iz duše izlila i takođe preko noći ispisala ceo set pesama. I nikako, ali baš nikako nije dopustila da taj njen rad iko pokuša da vrednuje, ili obezvredi - honorarom! Zato popularna Salveta svaki put kada ugleda Bulatovićevu, prekida program i predstavlja je gostima.