VIRUS KAO URAGAN, VAKCINU NIKO NEĆE: Uprkos riziku, veliki deo građana gluv je na apele da prime cepivo, epidemija ispisuje rekorde

Prvu dozu cepiva sada dnevno primi svega 300, najviše do 1.000 građana! Iako obaramo sve dosadašnje rekorde po broju inficiranih, interesovanje za imunizaciju se ne povećava.

U Nacionalnom komitetu za imunizaciju razmišljaju o uvođenju četvrte doze. Iako krenemo tim putem to neće značajno uticati na kolektivni imunitet. Izrael, Mađarska, Španija, Danska i još neke zemlje, već daju drugi buster starijima od 60 godina. Panel izraelskih zdravstvenih stručnjaka je u utorak preporučio da se četvrta doza u toj zemlji ponudi i svim starijima od 18 godina.

Naš problem je što je obuhvat vakcinacijom stao na 58,8 vakcinisanog punoletnog stanovništva, ali je u međuvremenu, mnogima od njih je istekao rok važenja vakcine, odnosno - ostali su bez imuniteta. Četvrta doza mogla bi da pojača zaštitu samo onih koji su primili treću dozu, a njih je 1,8 miliona.

- Vakcinacija je usporena: dnevno se u celoj Srbiji aplikuje od 1.600 do najviše 6.500 doza - kaže, za "Novosti", dr Zoran Bekić, koordinator vakcinalnog punkta na Beogradskom sajmu. - U "udarnim" danima prošle godine u februaru i martu davali smo i po 82.000 doza, a toliko nismo dali od početka ove godine.

Doktor Bekić kaže da se dnevno daje između 400 i 1.800 drugih doza, a najviše trećih - do 4.500.

- Buster do sada je primilo 33 odsto punoletnih, a u starosnoj grupi od 12 do 17 godina, u kojoj je ukupno 414.000 stanovnika, vakcinisano je tek 3,8 odsto, što je oko 15.000 mladih.

Na Beogradskom sajmu, najvećem vakcinalnom punktu u zemlji, gde je od 19. januara prošle godine, kada je počela masovna vakcinacija, dato više od pola miliona doza, slika je ista kao i na punktovima u domovima zdravlja.

- Aplikujemo 280 do 350 vakcina dnevno - kaže dr Bekić. - U danu kada smo dali 322 doze, prvih je bilo 135, a trećih 141.

Oni koji računaju na to da omikron soj izaziva blaže kliničke slike, i da im vakcina i ne treba, nemaju utemeljenje za takav stav ni u nauci, ni u praksi. Iako blaži, i omikron izaziva i teške kliničke slike, a u cirkulaciji je još i delta soj. Procene su da je ovu "staru" varijantu virusa zakačilo oko 20 odsto novoinficiranih, a u utorak ih je bio rekordan broj - čak 19.901.

- Oko petine obolelih od kovida 19 zaražena je delta sojem, tako da bolest ni danas nikako ne treba potcenjivati - rekao je Zoran Perišić, direktor Kliničkog centra u Nišu.

Na kovid-odeljenju na Klinici za ginekologiju u ovom UKC trenutno imaju 10 porodilja i trudnica, dok se četvoro dece leči u okviru dečjih klinika tog centra.

- U većini slučajeva ne primamo pacijente "zbog kovida", već "sa kovidom". To su pacijenti sa povredama ili drugim oboljenjima, imaju hirurško ili internističko oboljenje, kod kojih se usput otkriva prisustvo korone. Nisu sve kliničke slike blage. Činjenica je da na 750 novozaraženih, koliko je u utorak bilo u Nišu, imamo veoma mali broj prijema u odnosu na prethodne periode, ali bolest nije za potcenjivanje.

OMIKRON SAD PUNI I BOLNICE

OMIKRON je u utorak pokazao koliko brzo može da se raširi, i nije za brigu samo to što je svaki drugi od 39.282 testiranih zaražen, nego što se i bolnice polako pune. Juče je prvi put od od 12. decembra, kada smo se spustili ispod 3.000 hospitalizovanih, ta cifra ponovo premašena. Od 3.114 obolelih na bolničkom lečenju, 131 pacijent je na respiratorima. Broj onih koji ne mogu da dišu bez mašine za 24 sata, i pored 34 smrtna ishoda, povećao se za 12 u odnosu na ponedeljak.