NARODNI UČITELJ: Vasa Pelagić bio je trn u oku crkvi i vlastima, u narodu ostao omiljen i žaljen zbog teških stradanja

Pelagić je jedan od prvih pobornika ideje socijalizma u Srbiji i na Balkanu. Bio je plodan i popularan pisac, a radovi objavljeni za njegovog života štampani su u 250.000 primeraka. Njegovo najpoznatije i najprodavanije delo je "Narodni učitelj", i smatra se jednom od najznačajnijih knjiga medicine koje su izdate na prostorima bivše Jugoslavije.

U svom čuvenom delu objavio je mnogo saveta o lečenju prirodnim putem, o zdravom životu, kao i druge pouke o duševnom i telesnom zdravlju. Knjiga “Narodni učitelj” je pisana za široke narodne mase.

Mnogi su živeli po njegovim savetima, a i on sam voleo je i poštovao zdrav život.

Rođen je 1833. godine u bosanskom mestu Žabaru, kod Brčkog, kao Vasilije Stefanović (po ocu Stefanu) Pelagić. Đak Bogoslovije u Beogradu postao je 1857. godine. Usledio je povratak u zavičaj, kada je 1860. godine kao svršeni bogoslov postao učitelj srpske osnovne škole u Brčkom, gde je osnovao srpsku čitaonicu, jednu od prvih u Bosni. Odatle preko Beograda je krenuo u Rusiju. Na Moskovskom univerzitetu je slušao predavanja iz političke medicine i istorije medicine. Pre povratka u Banja Luku, proputovao je srpske krajeve da bi sagledao stanje narodno.

Posle dve godine boravka u Rusiji, vratio se u Banjaluku i postao je 1866. godine upravnik tada osnovane Srpsko pravoslavne bogoslovije, koja je bila i prva srednja škola u Bosni.  Februara 1869. godine biva uhapšen pa prognan u Malu Aziju, pod optužbom da kritikuje turski režim u Bosni. Iz progonstva se spasao 1871. godine uz pomoć Rusije i preko Carigrada je došao u Srbiju. Učestvuje u radu Ujedinjene omladine srpske i predsedava njenoj skupštini u Vršcu. Odatle odlazi na Cetinje i učestvuje u pokretu Družine za oslobođenje srpstva. Dolazi u sukob sa knjazom Nikolom i 1872. godine odlazi u Novi Sad. Godine 1873. boravi u Gracu, Pragu, Trstu i Cirihu. Tada se odriče verske službe. 

Zbog brošure "Novi grobari Srbije" bio je opet proteran. Bio je, međutim, u narodu omiljen i žaljen zbog stradanja. 

Vaso 1888. godine sarađuje u socijalističkom listu Srpski zanatlija. Učestvuje na skupštini Zanatlijskog udruženja u Vranju 1892. godine i nastoji da se osnuje Socijalistička partija Srbije. Izdaje niz brošura i knjiga o socijalizmu i sarađuje u listovima Zanatlijski savez i Socijal-demokrat kojima je bio i jedan od osnivača. Članke objavljuje i u bugarskoj socijalističkoj štampi, a radovi se prevode i na bugarski.

Vaso se sam "raščinio" kaluđerskog čina i napustio jerarhiju 1873. godine. Učinio je to javno i prvokativno. Zbog toga, a i kasnijih istupa, o njemu je loše pisala crkvena štampa, ružeći ga zbog "bezbožničkog" delovanja i pisanja. Kada je umro u zatvoru, karlovački "Srpski Sion" kaže za njega "socijalistu": "da je manje pisao, manje bi zla počinio".

Zbog svog slobodnog stava bio je trn u oku režimu u Srbiji. Javno je raščinjen, zatvaran u ludnicu i posle osuđivan na zatvor. Preminuo je u požarevačkom kaznenom zatvoru Zabela 25. januara 1899. godine. Tajno je sahranjen noću na zatvorskom groblju. Kasnije je ponovo sahranjen na Starom groblju u Požarevcu.

Svojim idejama koje je objavio u svojim knjigama, brošurama i novinskim člancima, je puno uticao na radničke i seljačke mase na području Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Bugarske. Postojali su mnogobrojni "Odbori pelagićevaca", koje su osnivali njegovi sledbenici po mnogim mestima, krajem 19. veka. U Banjaluci je između dva svetska rata delovalo "Radničko-prosvetno društvo Pelagić".

Po njemu su nazvane OŠ „Vasa Pelagić” Beograd i OŠ „Vasa Pelagić” Leskovac, kao i SSŠ „Vasa Pelagić”, Kovin.

BONUS VIDEO: 

Izložba o Ivi Andriću