RADIMO NAJVIŠE U EVROPI: Podaci o angažovanju zaposlenih ruše stereotipe o našim radnim navikama

Evropski parlament je u svom nedavno objavljenom izveštaju utvrdio da su radnici u Srbiji zauzeli prvo mesto među 35 evropskih zemalja za koje su prikupljeni podaci. Najmanje se radilo u Holandiji, 31,2 sata, a prate je Norveška i Danska, dok u našem regionu radno vreme u Hrvatskoj i Sloveniji iznosi nešto manje od 40 sati nedeljno, a u Rumuniji i Bugarskoj nešto više od 40 sati.

Ranku Savić, predsednicu Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ovakvi podaci nisu iznenadili, jer oni već godinama upozoravaju da imamo najmanji broj neradnih dana.

- Često se govori o tome da mi praznujemo sve i svašta, a u poređenju sa, recimo Nemačkom i Francuskom, oni imaju mnogo više dana kada ne rade - kaže naša sagovornica. - Sve preko 40 sati je normalno za nerazvijene zemlje i počeo je, nažalost, da važi standard - što je manja zemlja, više se radi da bi se nadoknadila produktivnost.

Najgore od svega je, tvrdi Savićeva, da su i pored jednog posla naši ljudi zbog malih zarada često angažovani na nekoliko mesta kako bi obezbedili egzistenciju. Tako, navodi ona, mnogi posle redovnog posla odlaze na još jednu smenu na drugo radno mesto.

- To govori o standardu srpskog radnika i potpunom obezvređivanju radne snage - kaže Savićeva. - Više puta smo podnosili inicijativu za zabranu rada nedeljom u trgovini, ali je to sve odbijeno. Danas se prekovremeno radi u gotovo svim javnim komunalnim preduzećima, zdravstvu, socijali, pa čak i u državnoj upravi. Situacija se naročito pogoršala u vreme pandemije. A najgore od svega je što se podrazumeva da se nijedan prekovremeni sat uglavnom ne plaća.

Duško Vuković, iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, naglašava da su na ovaj način potpuno opovrgavaju tvrdnje da naši ljudi neće da rade, već naprotiv oni imaju daleko više radnih sati od ostalih.

- Kršenje zakona i radnih prava kod nas je postalo normalno, a normativi su mrtvo slovo na papiru - ističe Vuković. - Propisi dozvoljavaju radnu nedelju od 40 sati, što se kod nas ne poštuje gotovo ni u jednom sektoru. Primera radi, svaki trgovac na posao mora da dođe bar pola sata ranije, zbog primopredaje smene, a izlazi isto toliko kasnije zbog sumiranja radnog dana. Za prekovremeni rad mu sleduje uvećanje dnevnice od 26 odsto, ali to retko koja firma isplaćuje.

NA POSLU ŠEST SATI VIŠE OD EU

EVROPSKA analiza utvrdila je da su radnici u Srbiji u trećem kvartalu 2021. na poslu proveli najviše vremena - čak 43,5 sata nedeljno, što je 6,4 časa više od proseka EU, 3,9 nego u Hrvatskoj i Sloveniji, 8,7 nego u Nemačkoj i čak 13,3 sata više nego u Holandiji. Za 2021. godinu nisu prikupljeni podaci iz Turske i Crne Gore, a one su 2020. bile sa Srbijom na čelu liste država sa najvećim brojem radnih sati.