DA SE STARE SORTE VRATE I NA TRPEZE: Projekat u Paštriću kod Mionice o osnivanju lokalnih banaka semena
EKOLOŠKI pokret "Okvir života" sa sedištem u Paštriću kod Mionice, raspisao je konkurs za osnivanje lokalnih banaka semena u Srbiji, kako bi se očuvale stare sorte voća, povrća i žitarica.
U toku godine biće organizovana obuka 12 koordinatora banaka semena, s ciljem da se svima koji žele da gaje i čuvaju stare sorte pruže proverene informacije i saveti, po najvišim standardima struke.
U ovom mioničkom selu, prva u Srbiji i na Balkanu, svojevremeno je osnovana lokalna banka gena i semena starih sorti "Zrno", među kojima su i čuvene jabuke kolačarke, budimke, kožuarke, krstovače, crne streknje, lepocvetke, šumatovke, zelenike, bedrice ili petrovače, te kruške karamanke, lubeničarke i kaluđerke, dunje jeličke, leskovačke i vranjske, šljive ranke, graha poljaka, kukuruza osmaka, bosančića i moravca, pšenice garulje, rumske crvenke, šišulje, ili novosadske crvenke, krompira mesečara... U pitanju su sorte koje su potisnute novim, hibridnim, koje daju više prinosa, pa im je zbog toga pretilo da nestanu sa ovih prostora.
- Širom Srbije postoje ljudi koji žele da gaje i čuvaju stare sorte, pa je potrebno da se udružimo i na toj misiji zajedno radimo - kaže biolog Ivana Petrović, koordinator banke semena.
- Već dugo se bavimo očuvanjem starih sorti i želimo svoje znanje da podelimo. Budući koordinatori banaka semena radiće voloterski, bez novčane naknade, a njihovu obuku podržali su USAID, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i ORCA, kao deo projekta "Tvoje mesto u Srbiji". Naša misija je vraćanje starih, autohtonih sorti na naše pijace, trpeze i u tanjire.
Uz očuvanje autohtonih sorti voća, povrća i žitarica, ciljevi banke semena su razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane. Uz sakupljanje i skladištenje semena i baze podataka, zadatak je i razmena biljnog materijala, identifikacija i stručna karakterizacija sorti, obuka kako da se gaje i budu sačuvane.
- Poželjno je da kandidati za buduće koordinatore banaka semena imaju obrazovanje iz oblasti poljoprivrednih nauka - kaže Ivana.
- Posebno ohrabrujemo srednje poljoprivredne škole i stručne službe, da se prijave na naš konkurs. Nakon pregleda prijava, biće organizovano mesec dana onlajn obuke za koordinatore lokalnih banaka semena.
OTPORNE NA SUŠU
- SAMO u prošlom veku u svetu je nestalo čak 75 odsto starih sorti biljaka - kaže Ivana.
- U Srbiji ne postoje podaci koje smo sve sorte voća, povrća i žitarica nepovratno izgubili. Te sorte su veoma značajne, jer su otporne na sušu, ekstremne uslove. Srećom, u Srbiji, ipak, svako domaćinstvo ima u dvorištu barem jedno stablo stare voćke. Jedna od najperspektivnijih starih sorti je jabuka lepocvetka, koja uspeva od zapadne Srbije do Stare planine. Ima specifičnu aromu, u kojoj ima tragova mirisa dunje, prelepu žutu koru, grane koje se formiraju nadole. Odlično se čuva, ima predivan ukus i ružičast, nežan cvet, po čemu je i nazvana. Interesantna je i kruška kaluđerka, ili vodenjaka, koja je veoma sočna i otporna, obilno rađa.
ZASADI U BAŠTAMA
- Ključno je da stare sorte žive, da budu gajene u baštama, kako bi ostvarile svoj pun potencijal i kvalitet - kaže Ivana.
- Naša banka danas čuva semena više od 150 starih sorti povrća i žitarica, te 170 sorti voća. Nema područja u Srbiji gde nismo delili semena, organizovali smo sadnje voćnjaka u više regiona. Sada predstoji da ceo sistem banaka semena i njihove razmene dignemo na viši nivo, kako bi lokalne zajednice još bolje čuvale stare sorte.