ZNANJE ĆE "OSTAVITI" U SVOJOJ SRBIJI: Marija Ivanov, Snežana Papović i Tijana Šušterić, naše mlade naučnice baviće se istraživanjima u zemlji

Bave se ispitivanjem biološke aktivnosti prirodnih proizvoda koji bi bili alernativa dostupnim lekovima, unapređenjem performansi litijum jonskih baterija, kao i implementacijom algoritama veštačke inteligencije u borbi sa kovidom 19.

One su Marija Ivanov, Snežana Papović i Tijana Šušteršić, dobitnice nacionalnih stipendija "Žene u nauci". Ove izuzetne mlade naučnice su nagrađene za istraživački doprinos u oblasti bioloških, inženjerskih i hemijskih nauka.

Nacionalne stipendije "Za žene u nauci" predstavljaju vid podrške njihovom daljem profesionalnom usavršavanju i podsticaj da nastave da se bave naukom u Srbiji. Od pokretanja programa, pre 11 godina, do danas, na konkursu je učestvovalo više od 600 mladih naučnica, a dodeljene su 32 stipendije u iznosu od gotovo 20 miliona dinara.

Konkurs za 2022. je u toku i biće otvoren do 15. aprila. Iznos stipendije je po pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Uslov je, između ostalog, da imaju do 35 godina, završene ili upisane doktorske studije.

Mlade naučnice, u razgovoru za "Novosti", ističu da u Srbiji postoje dobri uslovi za naučno-istaživački rad, a da se nadaju još boljim.

* * * * * * *

DR MARIJA IVANOV

Biljke i kao antibiotici

ČESTO obolevanje od infektivnih bolesti širom sveta, uticalo je na naučnike da krenu "u potragu" za novim preparatima, baziranim na prirodnim agensima. Oni u laboratorijama traže čarobnu "formulu" za stavljanje "barikade" bakterijama i mikrobima, od kojih su mnogi postali otporni na postojeće medikamente.

Prema rečima dr Marije Ivanov, naučne saradnice u Mikološkoj laboratoriji IBISS, suština istraživanja je da se nađu novi proizvodi koji bi smanjili sposobnost patogenih bakterija i gljiva da dovedu do bolesti ljudi. Ispituju se različiti prirodni agensi, pojedina jedinjenja, ali i ekstrakti biljaka i makrogljiva, koji mogu da smanje virulentnost, odnosno sposobnost da dovedu do infekcije.

- Sve je veća učestalost mikroorganizama na koje lekovi ne deluju, odnosno mikroorganizmi su postali rezistentni - ističe dr Ivanov. - Stoga, neophodno nam je da nađemo neki alternativni pristup kako bismo uspeli da suzbijemo ove infekcije. Takođe, sada imamo detaljnije podatke o tome šta se dešava među patogenim mikroorganizmima tokom procesa infekcije i to možemo iskoristiti za razvoj savremene terapije i antimikrobnih agenasa sa novim mehanizmima delovanja. Uzevši u obzir visoku učestalost infektivnih bolesti širom sveta, ova istraživanja su od velikog značaja.

Pored različitih bilateralnih projekata, dr Ivanov je bila i na kraćim usavršavanjima na više evropskih instituta, poput Instituta za mikrobiologiju na Univerzitetu u Lozani, Švajcarska. To joj je pomoglo da uspešno zaokruži deo svog istraživanja, ali i da nešto od novih tehnika primeni kasnije u laboratoriji u Srbiji.

* * * * * * *

DR SNEŽANA PAPOVIĆ

Pravićemo baterije i bez litijuma

LITIJUM-jonske baterije su postavile temelje bežičnog društva na globalnom nivou sa uređajima koji su, danas sastavni deo svakodnevice (mobilni telefoni, laptop računari) i time napravile revoluciju u našim životima. Koliko su aktuelne, svedoči i to da je Nobelova nagrada za hemiju 2019. godine dodeljena iz oblasti razvoja litijum-jonskih baterija.

Međutim, kako ističe dr Snežana Papović, docent na Katedri za analitičku hemiju departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine PMF Univerziteta u Novom Sadu, postoje limitirajući faktori za njihovu dugoročnu masovnu primenu, kao što je mali kapacitet, pregrevanje, zapaljivost i posledična smanjena bezbednost.

- Kako je imperativ novog doba unapređenje bezbednosti baterija koje svi svakodnevno koristimo, upravo na tom polju vidim razvoj baziran na bezbednijim, alternativnim materijalima sa manjim uticajem na životnu sredinu - ističe dr Papović.

- Upotreba termički poboljšanih baterija će imati značaj u mobilnim telefonima, laptop računarima, dronovima, ručnim električnim alatima, kao i električnim automobilima.

Za strategiju njihove masovnije primene su potrebna dalja naučna istraživanja i razvoj održivih tehnologija.

Ona navodi da će budući rad biti usmeren ka modifikovanim i ekonomski isplativim elektrodnim materijalima za skladištenje energije u cilju postizanja većeg broja ciklusa punjenja i pražnjenja baterije i njihovog povećanog kapaciteta.

Naša sagovornica kaže da je rad u internacionalnim laboratorijama u Ljubljani i naučno-istraživačkim centrima u Lilu, doprineo umrežavanju sa eminentnim naučnim radnicima i razmeni ideja. Uspešno je ostvarena, a u toku je realizacija saradnje iz oblasti unapređenja baterija sa naučnicima iz Kine.

* * * * * * *

TIJANA ŠUŠTERŠIĆ

Brža dijagnoza uz pomoć programera

ANALIZA biomedicinskih signala, pre svega medicinskih slika, sa ciljem skraćenja vremena za dijagnostikovanje, uz naravno očuvanje visoke tačnosti i ponovljivosti rezultata, suština je istraživanja Tijane Šušteršić, studenta doktorskih studija na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.

Pored toga, ona radi i na primeni algoritama veštačke inteligencije u cilju razvoja epidemiološkog modela širenja bolesti kovid 19 na nivou populacije, kao i personalizovanog modela kliničke slike kod zaraženog pojedinca. Projekat je finansiran u okviru Srednjoevropske inicijative, a u konzorcijumu su bili univerziteti u Kragujevcu i Rijeci, Tehnički fakultet i Klinički bolnički centar Rijeka.

- Veštačka inteligencija ima sposobnost otkrivanja značajnih i skrivenih veza u skupu podataka i nalazi veliku primenu u kliničkoj dijagnostici, lečenju i predviđanju razvoja bolesti - kaže Šušteršićeva.

- Značaj se ogleda u direktnom skraćenju vremena dijagnostikovanja bolesti i analizi velikih količina podataka, s obzirom na to da je proces učenja koji koristi veštačku inteligenciju automatizovan, te se hiljade ili milioni slučajeva analiziraju brže i efikasnije, što ljudi - eksperti u oblasti, ipak ne mogu. Naravno, ne može se zameniti lekar, ali je cilj da se napravi sistem koji će brzo i efikasno da pomogne u donošenju konačne odluke.

Ona ističe da je saradnja sa partnerima iz drugih država konstantna i ogleda se u zajedničkom radu na jednom kompleksnom problemu, gde svaki od partnera svojim znanjem i pristupom rešava neki njegov deo.