MAĐAR DUŠAN ZBOG ĆIRILICE BRIŠE GRANICE: Trinaestogodišnji dečak iz grada Tompa svakodnevno putuje iz Mađarske u školu u Suboticu

To i ne bi bilo toliko čudno da ovaj dečak svakog dana u školu ne putuje iz mađarskog mesta Tompa i da pre nastavnika i školskih drugara ne mora da se sretne najpre sa mađarskim, a potom i sa srpskim graničnim službenicima.

- U kući i sa rođacima pričamo mađarski, a kako je tata rodom iz Subotice, on govori srpski. Zato sam i ja želeo da ga naučim, pa sam najpre u drugom razredu krenuo u OŠ "Sečenji Ištvan" na Kelebiji kod Subotice i pohađao je do četvrtog razreda - priča nam Dušan, tečno i tačno, kao da su mu prve izgovorene reči bile na našem jeziku.

- Ne mogu da kažem da je bilo lako da učim na srpskom. Ali malo pomalo, naučio sam da čitam, pišem ćirilicu i sve dalje što ide. Sada je sve mnogo lakše. Mnogo volim matematiku i u "Kizur Ištvan" sam dolazio na okružno takmičenje iz matematike i baš mi se ta škola svidela. Tako da sam školovanje na srpskom nastavio u njoj.

I nije se pokajao.

- Ovde su nastavnici tako topli, drugari su me super prihvatili, jako je dobra atmosfera.

Kada god mi treba pomoć, uvek mi neko pomogne, objasni. Svi smo kao jedna velika porodica i stvarno jedva čekam da dođem u školu, pa mi čekanje na granici i put ne padaju teško - dalje će elokventni i šarmantni dečak.

Iako je Tompa udaljena samo dvadesetak kilometara, Dušan sa roditeljima Kornelijom i Atilom od kuće kreće vrlo rano, često i sat i po ranije, jer nikada ne znaju šta će zateći na granici. A gužve na prelazima su vrlo često u isto vreme kad i kraj polugodišta i školske godine, kada je svaki minut važan.

- Desi se da duže čekamo. Ali carinici i policija me već poznaju, kažu da sam porastao pred njihovim očima. Kada su veće gužve ili upadnemo u smenu na granici, uzmem i radim domaći ili čitam. Jednom mi je carinik otvorio i prelistao knjige, nije verovao da idem u školu - nastavlja vredni dečak.

Uz nastavu u Srbiji, vanredno pohađa i osnovnu školu u Kelebiji, ali onu u Mađarskoj. I u obe škole je odlikaš i dete za primer.

- Nekada se nešto prvo uči ovde, nekada u Mađarskoj - ozbiljno će dečak, čija je velika želja da postane mađarski ambasador u Srbiji.

- Najteža mi je gramatika, a uz nju i istorija, jer se neke činjenice drugačije tumače u Srbiji i Mađarskoj. Sada govorim mađarski, srpski i engleski, a voleo bih da naučim i španski i francuski.

REČI HVALE

DUŠANA su u školi "Kizur Ištvan" svi odmah zavoleli i nastavnici imaju samo reči hvale za njegovo trud i zalaganje u nastavi i vannastavnim aktivnostima.

- Veoma je inteligentan, otvoren, ništa mu nije teško i uvek učestvuje u vannastavnim aktivnostima, od humanitarnog vašara do školskog hora. Za primer je drugoj deci - kaže direktor Dejan Anđelković.

STVARNO JE DUŠA OD DETETA

BUDUĆI da je tata Atila rodom iz Subotice, kada je pre 13 godina dobio sina želeo je da mu da ime koje će na neki način biti uspomena na Srbiju, zemlju iz koje potiče.

- Izbor je pao na ime Dušan, jer nam je bilo lepo, a i svi koje znam da se tako zovu su dobri ljudi. Ispostavilo se da smo baš pogodili jer je Dušan stvarno duša od deteta. Mnogo je osećajan, dobar, mio... I, s ponosom nosi ovo staro srpsko ime - kaže nam Atila.