SOCIJALNA PENZIJA "ZABORAVLJENIMA": Treba li najstarijim siromašnim građanima davati 100 evra mesečno?
SVI stariji od 65 godina koji ne primaju nijedan vid socijalne pomoći, nisu u evidenciji Fonda PIO i nemaju imovinu, mogli bi, ukoliko bude prihvaćena inicijativa ministra Milana Krkobabića, da dobiju socijalnu, odnosno garantovanu penziju u iznosu od 100 evra.
Cilj inicijative je da zaštiti najugroženije u selima, Foto B. Subašić
I dok njegov predlog nailazi na podršku javnosti, u Ministarstvu za rad smatraju da je postojeći način zaštite minimalnog standarda starijeg stanovništva primeren našim uslovima. Oni naglašavaju da će u svakom slučaju "nastaviti da prate stanje u ovoj oblasti, ali da će bolji uvid dobiti tek kada bude zaživela socijalna karta". Pitanje uvođenje "socijalnih penzija", drugim rečima, biće ostavljeno za budućnost.
Suština Krkobabićeve ideje je da 100 evra mesečno primaju najstariji bez primanja i imovine, od kojih većini živi zaboravljena u napuštenim selima. Milan Krkobabić, Foto Tanjug
Da bi ovaj vid davanja zaživeo trebalo bi najpre doneti Zakon o socijalnoj karti kojim će se formirati jedinstveni registar podataka o građanima - šta i u kojoj meri poseduju, kolika su im primanja, kako pojedinačno, tako i porodično. Sa tim je saglasan i profesor Ljubodrag Savić, koji naglašava da bi ova primanja bila jako dobra u državi koja trenutno vodi jako lošu socijalnu politiku.
- To bi bila izuzetna mera, jer dok novca u budžetu ima za neke stvari koje nisu toliko potrebne, trebalo bi da ga bude i za socijalne penzije - smatra profesor.
- Ne bi trebalo, međutim, unapred određivati iznos, nego utvrditi koliko ima para u budžetu za te svrhe, pa dati onima sa dna liste.
Profesor Savić naglašava da bi trebalo gradirati nivo siromaštva i na osnovu toga deliti novac, jer nije isto kada neko živi na selu sa 70 godina i 15.000 dinara i u gradu u velikom stanu sa 40.000:
- Pomoć je onima na selu potrebnija, jer su im i mogućnosti za bilo kakav dodatni prihod nikakve. Primera radi, stari u gradu mogu da izdaju deo stana i dopune kućni budžet.
Socijalna penzija se, prema nekim najavama, ne bi odnosila na sve starije osobe koje su van penzijskog sistema, već samo na one koji nemaju uslove za penziju, što znači da su bili u PIO sistemu i uplaćivali doprinose, ali u periodu kraćem od 15 godina, što je neophodni uslov za ostvarenje prava.
Da ovakav sistem dobru ideju može da odvede u drugu krajnost, smatra Katarina Stanić iz Centra za liberalno-demokratske studije:
- Nije pošteno da neko ko je uplaćivao staž ima istu penziju kao neko ko nikada nije.
Poseban je problem što se uplata doprinosa poljoprivrednika mnogo teže kontroliše od zaposlenih radnika, što će značiti da ukoliko se ovaj vid penzije uvede više niko neće ni uplaćivati doprinose.
Garancija dohotka u starosti
SOCIJALNA penzija trenutno postoji u oko 100 država sveta kao osnovni mehanizam zaštite starijih osoba od siromaštva. Negde su one samo dopuna, dok u drugima služe kao obezbeđenje minimalnog dohotka u starosti. U našem okruženju, ovaj vid davanja postoji u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji.