KAMEN UKUSU DAJE RAZLIKU: Manastirska vodenica u selu Izvor više od sedam decenija melje brašno

Kroz njen kameni mlin prolaze žitarice, najviše pred Božić i druge velike pravoslavne praznike.

- Vodenica radi više od 70 godina. Dolaze ljudi sa svih strana. Nikada se niko nije požalio na kvalitet i uvek se vraćaju da ga kupe. Znaju da je brašno samleveno od manastirskog kukuruza koji se uzgaja na manastirskom imanju, a s obzirom na to da nije prskan i hemijski tretiran, veoma je zdrav. Vole ga i zato što se melje na kamenu - kaže vodeničarka Sanja Blagojević, rodom iz Izvora.

Ispričala nam je i da kupci tvrde da je brašno slatko. A, to je, kako objašnjava, zato što ga melje kameni vodenični točak, dok brašno koje se melje u električnim mlinovima, često može da bude gorko ili ustajalo.

Mati Anisija, koja je u manastiru Sveta Petka već 30 godina, i takođe radi u vodenici, priča da je vodenica posle Drugog rata proizvodila i električnu energiju za manastir, ali i za Dom pri ovoj svetinji čije su štićenice, isključivo devojčice i žene, sa psihičkim i fizičkim smetnjama. Sanja i mati Anisija same održavaju i čiste vodenicu i melju brašno. Jedino im kamen otkovava majstor.