NA BEOGRADSKOM SAJMU NAPRAVIĆE KOVID-AMBULANTU? Lokalne vlasti i DZ podržavaju predlog predsednika o komfornijem čekanju na pregled

Gužve nisu svuda podjednake, ali tamo gde se redovi formiraju od ranog jutra, a lekarske ekipe ne mogu da ubrzaju tempo, jer ozbiljan pregled zahteva vreme, građanima bi dobro došlo makar da se negde zaklone. Iz tog razloga i predsednik Aleksandar Vučić predložio je da se na Beogradskom sajmu oformi velika kovid-ambulanta, a pred domovima zdravlja postave šatori sa grejačima.

Predsednikovu inicajativu podržavaju na svim nivoima - od lokalnih samouprava, do primarnog nivoa zdravstvene zaštite, pa se očekuje da će ona ubrzo biti pretočena i u formalnu odluku.

Za poslednja 24 sata u nekom od redova bilo je čak 33.163 ljudi koji su testirani na kovid.

S obzirom na brzinu kojom se omikron širi, taj broj bi narednih dana mogao dodatno da se uvećava, pa će i pritisak na primarnu zdravstvenu zaštitu, koja je trenutno pod najvećim teretom kovida, možda, biti i jači.

- Grad Beograd pozdravlja ideju predsednika Aleksandra Vučića da se u prestonici, u zatvorenom prostoru na Sajmu, formira kovid-ambulanta, i žao nam je što ona ranije nije realizovana - kaže za "Novosti" Goran Vesić, zamenik gradonačelnika.

- Spremni smo da u roku od 24 sata opremimo kako kovid-punkt na sajmu, tako i šatore ispred ambulanti domova zdravlja, ukoliko nam nadležne službe daju nalog. Podsećam da je grad već formirao i održava sve vakcinalne punktove van domova zdravlja.

Otvaranje velikog punkta za kovid u zatvorenom prostoru nije samo pitanje komfora, iako ni to nije nevažno, jer inficiranima sigurno ne prija da po hladnoći čekaju napolju ispred ambulanti. Vesić otkriva za "Novosti" da je ideja zapravo šira - da se na jednom mestu, uz pregled, dijagnostiku i propisivanje terapije, obolelima omogući i završavanje administrativnih obaveza, kao što je otvaranje bolovanja.

- Trenutno imamo sedam kovid-ambulanti, i na pregled se ne čeka duže od 30 minuta - kaže za "Novosti" dr Zoran Bekić, direktor Doma zdravlja "Savski venac" i koordinator vakcinalnog punkta na Beogradskom sajmu.

- Pritisak na primarnu zdravstvenu zaštitu je ogroman, nevakcinisani građani su prvi na udaru infekcije. Mi smo krajem decembra imali 120 do 150 pregleda dnevno, a sada i više od 550. U kovid-ambulantama na Savskom vencu radi 15 doktora i 22 sestre. Siguran sam da se i u drugim domovima trude, zavisno od kadra i prostora, da se na preglede ne čeka dugo. Zasad uspevamo da sve primimo unutar doma zdravlja, a ako bude doneta odluka o formiranju kovid-ambulante na Sajmu, sigurno da će to biti organizovano kao i sve do sada, na dobrobit građana.

Doktor Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja "Palilula", kaže da je dodao još jednu ekipu, čime je čekanje u kovid-ambulantama svedeno na manje od pola sata.
Iako je ovo najjači udar virusa od početka epidemije, epidemiolozi kažu da još nismo došli do vrha petog talasa i očekuju dalji porast broja novoinficiranih. Danas zaseda Krizni štab, pa će i na ovom telu biti razmatrana dalja strategija i organizacija borbe protiv kovida.

Zasad ne raste pritisak na bolnice, bar ne značajno, ali iako su simptomi omikrona zasad lakši nego što su bili nakon infekcije delta varijantom virusa, još je rano za ultimativnu tvrdnju da će to tako i ostati. Podaci iz SAD pokazuju da se tamo beleži i porast hospitalizacija, ali i povećanje mortaliteta od kada je omikron postao dominantan i izazvao veliki epidemijski talas.

U Srbiji je u bolnicama 2.340 pacijenata, što je četiri puta manje nego na vrhu trećeg talasa, kada su zbog velike potrebe za hospitalizacijom pravljene i privremene bolnice u halama. I broj pacijenata na respiratorima je višestruko manji od masimuma koji smo imali u prethodnom talasu, ali obično se i broj hospitalizovanih, i broj onih koji ne mogu da dišu bez mašina, povećava tek posle nekoloko nedelja od početka novog talasa.

Na respiratorima je sada 96 ljudi, što je za 11 više nego u sredu. 

VIRUS OSTAJE U GRLU I NOSU

DIREKTORKA Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Jelena Begović kaže da je dobro što omikron manje napada pluća, što je bio glavni problem sa delta sojem.

- Na svu sreću, postoje indicije da ostaje u grlu i nosu, manje napada pluća, on se menja, menja i neke svoje osobine što se tiče organa koje napada. Dobro je da se sklanja od pluća, što je bio glavni problem sa deltom - rekla je Begovićeva.

Prema njenim rečima, još nema velikih studija vezanih za kliničke slike.