BOJIM SE DA ZA NAŠE MERDARE IMA MALO NADE: Žitelji kuršumlijskog naselja zabrinuti što njihovom mestu nedostaje omladine

Ovo nam je rekao Časlav Milošević (58) iz Merdara, dok nas je dočekivao u dvorištu svoje kuće, poslednje na brdu u ovom mestu sa leve strane idući iz pravca Kuršumlije. Seoski put, dug oko dva kilometra, kojim se od magistrale stiže do njegove kuće, izlokan je od kiša. Ipak, Časlav kaže da mu je put najmanji problem. Najveći problem, ali ne samo njegov, već čitavog sela, jeste to što su ostali bez omladine.

- Odlazak mladih u gradove posebno je izražen posle NATO agresije, pogotovo poslednjih desetak godina. Porazno je što je od jesenas zatvorena i škola u Merdaru. Bojim se da to znači da za naše selo ima malo nade - zabrinut je i razočaran Časlav.

Priča nam i da u selu sa svim zaseocima u tridesetak nastanjenih domaćinstava živi svega šezdesetak uglavnom starijih meštana, dok je svega petoro-šestoro dece školskog uzrasta. Oni na nastavu odlaze u dvadesetak kilometara udaljenu školu u Kosaničku Raču.

- I u Rači, koja je nekada bila prvo najveće nastanjeno mesto idući od Kuršumlije ka Merdaru, sve je manje žitelja. Eto i tamošnja škola broji svega dvadesetak đaka - dodaje naš sagovornik.

A nekada je, kaže, bilo mnogo naroda: stariji su se bavili poljoprivredom i stočarstvom, a mlađi su odlazili na posao ili u Kuršumliju ili u Podujevo:

- Pošto je nama Podujevo daleko bliže, radno sposobni uglavnom su tamo radili. I ja sam bio zaposlen u Upravi prihoda gde sam radio 16,5 godina, do 1999. kada smo bili prinuđeni da napustimo radna mesta. Minimalac na ime tadašnjeg rada primao sam do 2004, otkad sam bez ikakvih primanja.

Časlav sada dobija jedino subvencije države za 50 grla ovaca koje čuva desetak godina. Da nije toga, kaže, ne zna šta bi radio. Međutim, poslednjih meseci veliki problem mu stvaraju vukovi koji su se pojavili u selu i nedavo mu zaklali tri ovce:

- Posle tog vučjeg pira bilo mi je došlo da ih sve prodam. Ali, žao mi je dosadašnjeg truda, pa sam odlučio da ih ostavim. Bavim se i sečom i prodajom drva. Zakupim neki zabran koji obično prodaju oni koji su otišli iz sela, kako bi uzeli neki dinar. U seči i pripremi drva angažujem po nekoliko radnika, a drva nam otkupljuju preprodavci iz Kuršumlije.

Strahuje, kako kaže, da će sela kuršumlijske opštine uz administrativnu liniju sa KiM opstati sve dok ima drva za seču i prodaju. A posle...

- Zbog svega razumem mlade koji odlaze u veće sredine u potrazi za poslom, ali mislim da bi i država trebalo više da brine za ovaj kraj koji je od strateškog značaja. Merdare su tokom NATO agresije bukvalno razorene. Potom je započeta obnova i sagrađeno je petnaestak kuća, od kojih je polovina sada, nažalost, prazna. Da je tada izgrađen neki mini-pogon sve bi bilo drugačije, mada ni sada ne bi bilo kasno. To bi bio spas za preostale meštane, a možda bi se vratili i oni koji su otišli i nisu se snašli u većim mestima i gradovima.

ŠUME STALNO NA METI ALBANACA

PITALI smo Časlava kako na bezbednost žitelja Merdara utiče blizina administrativne linije sa KiM koja je nedaleko njegove kuće. Časlav odgovara:

- U selu je policijska stanica, obilazi nas žandarmerija, a vojska ide u povremene patrole. Zasad nema ozbiljnijih incidenata, a gotovo da nema ni migranata koji su iz Sirije i Iraka sa Kosmeta ilegalno upadali u selo. Postoje rizici od upada Albanaca iz Podujeva koji nelegalno seku šume.