BOTANIČKI ATLAS NEPREGLEDNE LEPOTE: Jedinstven poduhvat umetničkog fotografa Miroslava Jeremića (FOTO)

Uz to, prešavši na stotine kilometara stazama i bogazama, livadama i planinskim masivima, načinio je i "portrete" svih biljaka na području Srbije i Crne Gore, iz čega je nastao jedinstveni botanički atlas ovog dela jugoistočne Evrope, čiji su autori, uz Jeremića, i eminentni naučnici Instituta za proučavanje lekovitog bilja "Dr Josif Pančić" iz Beograda.

Sijaset fotografija sa potpisom ovog valjevskog umetnika crtanja svetlom, ovekovečuju i mnoge tajnovite prostore i predele, nedokučive oku običnog ljubitelja prirode. Zabeležio je jedinstvene detalje Prokletija, Durmitora, Stare planine, Šare, venca Valjevskih planina, Tare... Brojna jezera, reke, kanjone.

- Obožavam prirodu, zato je pohodim i beležim foto-aparatom - kaže Miroslav Jeremić.

- Veliki sam zaljubljenik i u biljke. Uočio sam, stoga, da su svi predeli gde rastu retke i značajne, lekovite biljke, zapravo najlepši za fotografisanje. Jer, biljke tu ne uspevaju bez razloga, već zato što je bogatstvo prirode takvo. Planine, kao i ljudi, imaju svoju dušu, specifičnosti. Moraš, zato, da je dobro upoznaš, dugo sa njom druguješ, da bi mogao da je valjano ovekovečiš, načiniš njen portret objektivom foto-aparata.

Miroslav Jeremić studirao je istoriju na Filozofskom fakultetu i kameru na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Od 1978. do 1994. godine bio je filmski snimatelj dopisništva Televizije Beograd, odnosno RTS-a u Valjevu. Beležio je svakodnevicu Valjeva, bavio se dokumentarnim i animiranim filmom.

- Sa Mladim istraživačima u Valjevu, sa kojima sam često boravio u prirodi, počeo sam intenzivno da se bavim fotografijom, a kasnije sam planine i biljke nastavio da snimam družeći se sa našim eminentnim biolozima i botaničarima - kaže Jeremić.

- Uz to, učestvovao sam u pisanju mnogih knjiga, poput monografije o kanjonu Tare, a autor sam fotografija i za Atlas lekovitog bolja bjelopoljskog kraja.

Za umetničke fotografije planina i bilja ovog dela jugoistočne Evrope, ovenčao se Jeremić nebrojenim nagradama na domaćim i međunarodnim izložbama i konkursima. Njegove fotografije krase brojne monografije, prospekte... U SANU je organizovana izložba njegovih fotografija planina Srbije i Crne Gore.

- Stara planina, sa najvećim vrhom Srbije Midžorom, sa mnogo rečica, potoka i vodopada, bogatstvom čak 1.200 vrsta biljaka, od kojih su mnoge lekovite i samo tu rastu, ogromnim prostranstvima livada i pašnjaka, kao stvorena je za fotografisanje, ali su potrebne godine da se spozna sve što ona krije - kaže Jeremić. - Tara, nacionalni park, jedna od najšumovitijih planina u Evropi, na kojoj raste skoro trećina biljaka u Srbiji, za mene kao fotografa veoma je inspirativna i zahvalna. Ima i mnogo jelovih šuma, koje nažalost sve teže opstaju, ali im Tara, srećom, prija.

Ističe Jeremić i lepote venca Valjevskih planina, na kojima se, kaže, završava dinarski sistem i počinje staro, balkansko-karpatsko kopno. Tu se sudaraju i tri ruže vetrova, dopire i mediteranska klima, pa nije stoga čudo da su Divčibare davno proglašene za vazdušnu banju.

- Neopisiva lepota i bogatstvo prirode krasi Durmitor, Prokletije u Crnoj Gori, koji su takođe inspiracija - kaže Jeremić.

- Nije čudo, jer je Crna Gora peta država na svetu po broju biljnih vrsta na kvadratnom kilometru. Tu je more, ali i južni Alpi - Prokletije, Durmitor i drugi planinski masivi, pa je zato biljni svet bogat. Kao umetničkom fotografu, druženje sa naučnicima pomoglo mi je da doživim i shvatim prirodu, njene zakone i pravila. Samim tim i da njene lepote na pravi način ovekovečim.

BILjKE

- Čovek počne biljke da gleda sasvim drugim očima, kada sazna kako i u kojim uslovima rastu, kada cvetaju, kako izgledaju, za šta se upotrebljavaju - kaže Jeremić.

- Kad se biljkama približim u prirodi, da bih ih fotografisao, vidim svu njihovu lepotu i koliko su zanimljive, da imaju svoj karakter, kao i ljudi. Biljke su čudnovate, tako smo ozimicu, koja je veoma retka i u ovim krajevima Srbije gotovo nestala, a uspevala je na Valjevskim planinama, uspeli da pronađemo slučajno, neočekivano, nadomak centra Valjeva...