PAMEĆU POMERAJU GRANICE: Naši mladi naučnici, u autorskim tekstovima, za "Novosti", ne kriju da imaju velike planove

Najmlađa među njima je Nađa Vesić, evropska prvakinja u geografiji. Zlato je osvojila kao polaznik Regionalnog centra za talente "Beograd 2", u konkurenciji 140 takmičara iz 14 zemalja. Bila je bolja i od gimnazijalaca i oborila rekord! I to u "prvom pokušaju", to jest prvom takmičenju ove vrste u kojem je učestvovala.

Čudnovati cvet Natalijina ramonda, ili srpska ramonda (ramonda serbika), poznata je kao simbol pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu i amblem je Dana primirja. Vek kasnije, ova biljka vaskrsnica bi mogla da pomogne obolelima od Parkinsonove bolesti! Za to su zaslužni dr MARIJA VIDOVIĆ, sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu, rukovodilac istraživanja na projektu LEAPSyn-SCI, koji u okviru programa "Promis" finansira Fond za nauku.

Docent dr Petar Ristivojević rukovodilac je tima profesora sa Hemijskog fakulteta u Beogradu i njihovih kolega sa Departmana za farmaceutsku i toksikološku hemiju Instituta za farmaciju Prvog moskovskog državnog medicinskog univerziteta. Zajedno rade na otkrivanju najbolje kombinacije biljaka za stvaranje potpuno prirodnog preparata, koji će usporiti starenje kože. Projekat, pod nazivom SAPORUS, finansira Fond za nauku Srbije.

* * * * * * * *

Želim velika priznanja i u 2022. godini: Nađa Vesić,Prvakinja Evrope u geografiji, učenica osmog razreda osnovne škole "Ruđer Bošković" u beogradu

CILjEVI za prošlu godinu su mi bili da učestvujem i da osvojim nagradu na međunarodnom takmičenju. Verujući u sebe, taj cilj sam ispunila i učinila 2021. mojom najuspešnijom godinom. Međutim, bilo je šta je bilo, i treba se koncentrisati na 2022. godinu.

Sada sam 8. razred i najvažniji cilj mi je da upišem odličnu gimnaziju koja će mi biti odskočna daska za moje dalje školovanje. Pored upisa u gimnaziju, ciljevi su mi da osvojim nagrade na međunarodnim kongresima s mojim novim naučnim radom i da osvojim nagrade na republičkom takmičenju iz srpskog, hemije i nemačkog.

Osim takmičenja, još jedan od mojih ciljeva je da naučim da govorim italijanski i francuski. Ako je 2021. godina bila tako uspešna, zašto ne bi bila i 2022?

* * * * * * * *

Nove terapije protiv Parkinsonove bolesti: Dr Marija Vidović sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inžinjerstvo univerziteta u Beogradu

S OBZIROM na to da smo ušli u treću godinu kovid 19 pandemije poželela bih nam svima da se situacija sa ovim virusom dovede pod kontrolu uspešnijom vakcinacijom, pa da se samim tim društveni život, škola, putovanja i saradnja vrate na nivo kakav je bio do 2020. godine.

Sebi i svom timu bih poželela uspešan završetak LEAPSyn-SCI projekta, finansiranog u okviru PROMIS programa od strane Fonda za nauku Republike Srbije. Cilj je da pokažemo da rekombinantni LEA proteini iz biljke ramonda serbika mogu da inhibiraju agregaciju alfa-sinukleina i tako otvorimo vrata budućem dizajnu novih terapija protiv Parkinsonove bolesti. Imajući u vidu potencijal srpskih naučnika, volela bih da Fond za nauku nastavi sa praksom raspisivanja novih projekata i njihove evaluacije po uzoru na Evropsku uniju, a celoj domaćoj naučnoj zajednici želim puno sreće u budućim pozivima.

Trudim se da održim optimizam i da nemam puno strepnji za godinu koja dolazi. Iz naučne perspektive, plašim se da bi nastavak ograničavanja okupljanja i putovanja, a samim tim i održavanja naučnih konferencija i obuka uživo, doveo do lošije diskusije i analize postignutih rezultata i transfera znanja među naučnicima, što bi značajno omelo napredak u nauci.

Planiram da sa pet vrsnih evropskih timova apliciram za međunarodni evropski projekat u okviru "Horizon" programa.

* * * * * * * *

Širimo listu  biljaka koje imaju potencijal: Dr Petar Ristivojević istraživač i docent na katedri za analitičku hemiju Hemijskog fakulteta univerziteta u Beogradu

PRETHODNE dve godine su nas podsetile na značaj nauke u borbi sa izazovima savremenog društva. Iako su trenutna dešavanja promenila naše navike, želje i život iz korena, mogli smo iz cele situacije, ma koliko bila teška, izvući zaključak da je sreća u malim stvarima koje nas okružuju. Zaboravili smo na tekovine nauke, antibiotike i vakcine koje su spasle čovečanstvo po ko zna koji put, pa verujem da će i ovoga puta nauka pobediti, da ćemo ponovo da se radujemo zagrljajima dragih osoba, da se družimo, da hranimo dušu putovanjima i živimo bez straha.

Zajedno sa kolegama sa Univerziteta u Gracu planiramo da razvijemo inovativnu metodologiju za brzo otkrivanje antiinflamatornih agenasa iz lekovitog bilja. Ono što me posebno raduje jeste što ćemo u ovoj godini proširiti listu biljaka koje imaju potencijal za primenu u kozmetici i našu saradnju sa kolegama iz Rusije i Francuske. U planu je optimizacija metoda za najefikasniju ekstrakciju rastvaračima koji ne samo što rastvaraju biološki aktivna jedinjenja već imaju i povoljan efekat na kožu.

Trudićemo se da idemo u korak sa svetom, želimo da nastavimo započeta istraživanja sa još više entuzijazma, da prenosimo znanje na mlade kolege, koristimo ekološki prihvatljive metode koje ćemo razvijati u Srbiji. Želimo da razvijamo domaće, kvalitetne, inovativne prirodne ekstrakte na bazi bilja i pčelinjih proizvoda koji bi našli primenu u kozmetici, farmaciji i prehrambenoj industriji i na taj način dodatno podstakli razvoj domaće privrede.

Možda je ovo prava prilika da se setimo Alberta Ajnštajna i njegovih reči: "Ako je stara godina bila uspešna, radujte se novoj. A ako je bilo loše, onda još više."