DESPOTOV GRAD NESTAO U ŠUMI KRAJ STRAGARA: Malo poznata istorija Rudničke Srebrnice, gde su održavani državni sabori srednjovekovne Srbije

U Srebrnici se nalazila vladarska rezidencija gde je despot Stefan Lazarević 1425. održao državni sabor arhijereja i visoke vlastele i za naslednika proglasio Đurđa Brankovića. Ovaj je i sam docnije često boravio u zamku u klisuri rečice Srebrnice na periferiji današnjih Stragara.

Na prostranom platou uspred tesnaca nalazilo se civilno naselje, trg Srebrnica, sa trgovinama, carinom i kućama visoke vlastele koja je podizala crkve na okolnim visovima Rudnika. Kroz klisuru je prolazio važan put iz srednjovekovne rudarske metropole Rudnik ka Topoli, Aranđelovcu i Beogradu.

Ova saobraćajnica i danas postoji kao široki šumski put koji smo krenuli ka despotovom gradu, ali da bi stigli do ostataka zamka morali smo da pređemo nabujalu reku preko neobeleženog gaza, a zatim nastavimo naviše blatnjavim stazama. Period kada nema vegetacije je najsigurniji za posetu ovom "zaštićenom kulturnom dobru" jer zelenilo ne zaklanja zaravnjeni plato sa koga se diže krnjavi ostatak visoke kule. Ona je obrasla kržljavim drvećem, koje ne može da nabuja jer mu korenje leži u tankom sloju zemlje nad kamenom utvrde.

Ruševine iz godine u godinu izgledaju sve lošije zbog erozije i potkopavanja pljačkaša starina, ali uprkos realnoj opasnost da se i ovo malo ostataka sruši, arheoloških istraživanja još nema. Uprkos realnosti, kancelarijski pi-arovi koji ovde nikada nisu kročili, na sajtovima i dalje promovišu Srebrnicu kao turističku atrakciju, uz fotografije od pre nekoliko decenija na kojima izgleda mnogo bolje. Osim lovaca malo ko ume da nađe ruševine zamka u kome su održavani državni sabori. Arheolog dr Dejan Radičević je redak naučnik koji je izviđao prostor "Srebrnice na Rudnicah".

- Ona je podignuta na severozapadnim obroncima Rudnika gde nije bilo rudarstva, a iz istog razloga se na ovom prostoru formirala Sveta Gora, skup manastira od kojih su i danas neki živi, za neke znamo iz dokumenata, a ima i onih koji čiji su ostaci nađeni, a nisu zabeleženi - kaže dr Radičević.

- Nažalost nikada nije istraživana ni Kulina, kako se narodu naziva ruševina Srebrnice, ni njena crkva, ni istoimeni trg gde je kuće imalo najviše plemstvo, uključujući Tomu Kantakuzina, brata despotice Irine.

Iskusni arheolog "dešifrovao" nam je prizor na kome amater vidi samo plato i brdašce od izlomljenog kamena visine desetak metara, sa osnovom prečnika pedesetak metara, iz koga štrče ostaci zidova.

- To je bila glavna kula zamka koja se dizala sa platoa, što znači da je bila dvostruko viša od zarušenog gornjeg dela koji danas vidimo - objašnjava dr Radičević. - U rastinju i zemlji se nalaze dva nivoa grada sa ostacima bedema. Zamislite da nema brdašceta koje je nastalo obrušavanjem zidova objekata i razumećete da je tu bilo dovoljno prostora za više zgrada uključujući rezidenciju gde je mogao da se održi državni sabor.

Kulina i srednjovekovni manastiri su zaštićena kulturna dobra od velikog značaja, ali izgleda da današnji Srbi slabo mare za njih. Onima koji misle da desnica služi za samo da tvitovanje, nije blizak bronzani Tanasko Rajić, junak oba srpska ustanka, s kuburom u ruci u centru Stragara. Njegov spomenik podseća kako je u boju na Ljubiću sam branio ustaničke topove od Turaka, kada su ga saborci napustili.

- Stan'te braćo, ako Boga znate! Što ste se tako preplašili! Ta i iz Turaka teče krv, kao i iz nas. Zar ostavljate topove, a ne znate kako smo ih želeli i za njima uzdisali - vikao je Tanasko pucajući iz kubura na tursku gomilu, koja ga je isekla sabljama. Kada su uplašeni ustanici to videli, postideli su se, okrenuli i preokrenuli tok bitke. Nije Tanasko jedini junak Stragara, nekada velikog mesta iz koga je ponikao veliki broj ustanika koji su obnavljali Srbiju. Jednako hrabar je bio i Marko Todorović, četovođa koji je predvodio desetine Stragaraca u ustancima. Barut za ustanike stizao je iz ovdašnje velike barutane.

Želeli smo da čujemo šta današnji Stragarci misle o svojim spomenicima i precima, a to se pokazalo kao težak zadatak. Glavna ulica varošice bila je sablasno pusta, kao i mnoge od kuća sa prozorima pokrivenim debelim slojem prašine. Sve tri kafane u kojima smo ranije nalazili sagovornike bile su zatvorene.

Mislili smo da su se ljudi sakrili od zime, ali nam je jedan prolaznik dao drugačije svedočanstvo: "Pusti, bre, čoveče spomenike i pokojnike, kad smo i mi živi za muzej.

Stragari su nekad bili opština i na svakih 30 stanovinika je bila po jedna kafana, a sad nema ljudi nijednu da napune. Sve su zatvorene, kao i rudnik i fabrika i manastirska banja Voljavča. Ovo ti je sada nedođija na samo 30 kilometara od Kragujevca.

SVETINjE KAO SVEDOČANSTVA

ŽITIJE despota Stefana navodi da je on često boravio u Srebrnici, jer se lečio u obližnjoj banji ispod manastira Voljavče, a obnovio ju je između dva svetska rata, napravio kupatila i sobe za smeštaj.

Danas je to samo niz ruševina kraj potoka. U manstiru Voljači, utemeljenoj u srednjem veku u skrivenoj klisurici prvu sednicu je 1805. održao Praviteljstvujušči Sovjet, prva vlada ustaničke Srbije. Na području Stragara i danas su živi srednjovekovni manastiri Blagoveštenje Rudničko i Petkovica.