SLUŠAO SAM SVOJE SRCE I DOŠAO U NIŠ: Umberto Fero Neto iz Kuritibe se preselio u Srbiju

Iako takve planove nije imao kada je u septembru došao u posetu svojoj devojci Ivani Mihajlović (37), ponuda za posao koju je dobio samo nedelju dana nakon što je bez velikih očekivanja konkurisao kao prevodilac englesko-portugalskog jezika u jednoj firmi u Nišu, prelomila je da kaže "adeus Brasil" (zbogom, Brazilu).

To što je za isti posao u Brazilu bio kudikamo plaćeniji ne smeta mu, jer kaže da je ulog u ljubav sigurna dobit, ali nam otkriva i da mu se život u malom gradu, koji broji 10 puta manje stanovnika od onog u kojem je rođen, sve više dopada.

- Živeo sam na jugu Brazila u gradu koji se zove Kuritiba, od oko dva miliona stanovnika, a to je ponekad veoma teško, bezlično je, hladno. Ovde mi je toplije, jer mislim da su mi ljudi bliži. Bezbednost je nešto što me privlači jer, otkad sam ovde, nigde nisam video nasilje! Za mene je fascinantno to da možete da se probudite u četiri ujutro i odlučite da se prošetate bilo gde, bez obzira na to što je mrak i niko vas neće napasti zbog mobilnog telefona, novčanika ili sata, kao kod mene. Moja kuća u Brazilu je zaštićena alarmnim sistemom, bodljikavom žicom i električnom žicom oko imanja, a moji prozori imaju rešetke! Ovde se osećam opušteno, jer ne moram svaki put da gledam preko ramena.

Dok pojašnjava svoje korene, kaže da je unuk italijanskih imigranata, te da je i to možda jedan od razloga zašto je odlučio da dođe u Evropu. Dosta je putovao, diplomirao je na međunarodnoj trgovini, kao i za profesionalnog prevodioca, ali je u Brazilu dugo radio kao nastavnik. Kaže da ga je u jednom periodu života pozvalo more, te se otisnuo u svet krstareći i radeći na prekookeanskim brodovima. Tu je zapravo i počela njegova ljubav prema Srbiji.

- Na kruzeru sam upoznao ljubav svog života, ljupku snažnu devojku iz Niša i tako sam se i sam utopio u ovaj divni grad u koji sam pet godina dolazio na odmor. Pratio sam svoje srce i rešio da ostanem. Zaljubio sam se i u sam grad, njegovu istoriju koja je veoma bogata i zanimljiva, datira, saznao sam, još od 2. veka nove ere, i kao ljubitelj istorije ostao sam zadivljen. Nasleđe iz rimskog perioda, iz perioda turske vladavine, sve mi je neverovatno zanimljivo - oduševljen je on.

Kaže i da je za njega od posebne važnosti prijateljski odnos srpskog i uopšte balkanskih naroda.

- Neverovatno je koliko sam brzo mogao da stupim u interakciju i da se družim sa ljudima iz ovih krajeva. Mala distanca na početku, razume se, jer ne izgledam kao tipičan Balkanac, ali čim jednom steknete poverenje, možete računati na njih doživotno.

Tradicija je jako prisutna u svakom aspektu svakodnevnog života ovde, u kafanama, u muzici, na ulicama, u jeziku, čak i mlade generacije pokazuju duboku povezanost sa tradicijom. Primetno je i određeno prisustvo konzervativizma u nekim segmentima, a za mene to otkriva staru dušu punu istorije i srce puno priča o svom narodu! Interesantna mi je navika kod Srba, a to sam video i u drugim nekim kulturama, da se čovek izuje kada uđe u nečiju kuću, kao Japanci! - priča, za "Novosti", Umberto.

Kaže da jedino srpsku kuhinju ne može da komentariše, jer bi mu trebalo mnogo više novinskih stubaca da u njih ubaci sve svoje impresije. Otkriva nam samo da već ima spisak omiljenih jela i na tečnom srpskom nabraja da su to pasulj na tavče, punjena paprika, ražnjići, ćevapi, čorba, ali i domaća rakija.

Umberto nam otkriva da mu je jedino žao što se više pažnje u Nišu ne posvećuje očuvanju, ali i prezentovanju kulture, kao i zaštiti životne sredine.

- Mislim da bi istoriju grada, koja je neverovatna, trebalo bolje istražiti, ali i prezentovati, ipak je to rodni grad Konstantina Velikog! Ja već pet godina posećujem Niš, a još nisam mogao da vidim nalazište "Medijana", jer je uvek zatvoreno! Da ljudi ovde znaju koliko Južnoamerikanci žele da upoznaju Balkan, mislim da bi videli mogućnosti za turizam!

Umberto kaže da mu iz njegove zemlje ne nedostaje mnogo toga.

- Nedostaje mi jedino more - dodaje i kaže da je teško govoriti o nekim budućim planovima s obzirom na teške dve godine zbog pandemije.

- Teško je govoriti o budućnosti u ovim ludim vremenima kada se ljudi plaše za svoj život, ali nameravam koliko god je to moguće, da nastavim da učim i komuniciram sa ovom neverovatnom zemljom koja me je dočekala raširenih ruku, dajući mi mogućnost da ovde živim, da volim i radim i da napredujem. Želim da naučim više o Srbiji, da naučim jezik, osećam se srećno ovde i želim da tu i ostanem. Moja devojka je glavni razlog zašto sam došao, želim da se i tu ostvarim, da nam uspe, oboje to želimo i zasada nam dobro ide. Verujem da je moja srećna srpska avantura tek na početku - ističe on optimistično.

RECIKLAŽA I PUŠENjE

SVAKI grad ima svoje mane, pa ni Niš ne odstupa, i to u nekim stvarima koje nije teško promeniti.

- Reciklaža recimo nije prioritet kao što sam mogao da vidim. Staklene i plastične flaše se razdvoje, ali se sve ostalo pomeša i na kraju, dok kamion za smeće prolazi, čak i ono što je bilo odvojeno se stavlja u isti kamion i meša se iznova! Ali video sam neke manifestacije za zaštitu životne sredine i mislim da je samo pitanje vremena za radikalne promene, pre svega u pojedincima. Takođe, pušenje je dozvoljeno u kafanama, kafićima. Nemojte me pogrešno shvatiti, ali kao bivši pušač znam da je to u suprotnosti sa svetskim trendovima - iskren je on.