NAJPLEMENITIJI PODVIG GODINE - ZNANJEM I DOBROTOM BODRI PACIJENTE: Aleksandra DŽepić, prijavila se za rad u kovid-bolnici u Batajnici
U DANIMA kada je većina sveta drhtala od straha pred novom bolešću, virusom koji je svakodnevno odnosio hiljade života, Aleksandra Džepić (28) iz Grčanice, dobrovoljno se prijavila za prve redove “fronta” u borbi sa nevidljivim neprijateljem.
Foto Z. Jovanović
Sa Kosova i Metohije zaputila se u Beograd, u kovid-bolnicu u Batajnici i zatražila posao medicinske sestre. Od tada je na odeljenju poluintenzivne nege, gde već duže od godinu neguje kovid pacijente, često sa teškim kliničkim slikama.
Najteži su dani kada oni o kojima je brinula nedeljama, koje je bodrila da izdrže, prenosila im poruke najmilijih, i molila se da pobede, ipak izgube bitku.
- Jedan od takvih dana bio je kada smo izgubili momka od oko 35 godina - priča Aleksandra.
- Osećaj da više ne možete ništa da uradite i promenite najteži je u ovom poslu. Koliko god se trudite da odvojite emocije od posla, da ga ne nosite kući, neki trenuci se urežu i teško ih je ostaviti iza sebe.
Svaki sat dvadesetočasovnih smena, koje nekada razdvoji samo jedno popodne, isplaniran je do detalja i ispunjen aktivnostima. Pod punom “ratnom” opremom i sa dve maske na licu, Aleksandra svakodnevno brine o oko 45 pacijenata.
- Na početku pandemije bilo je najteže, najnapetije, jer je sve bilo novo i nepoznato, a pacijenti su samo pristizali - kaže Aleksandra.
Aleksandra Džepić, Foto M. Anđela
- Drugi pik sa ogromnim brojem hospitalizovanih, bolnicu je zadesio pre tri meseca. To što smo radili gotovo bez predaha nije bio problem naročito kada nam najteži pacijenti ozdrave i odu kući. Pamtim stariju gospođu iz Beograda, divnu, ljubaznu i milu, da smo je svi na odeljenju zavoleli. Stanje joj se pogoršalo i prebačena je na intenzivnu negu. Kada se posle višenedeljne borbe vratila kod nas, jer je počelo ozdravljenje, dočekali smo je aplauzom. To jesu trenuci zbog kojih želim da se bavim baš ovim poslom.
Osim lekova, kako naša sagovornica kaže, kovid pacijentima je najpotrebnija psihološka podrška. Na radnom mestu, Foto Privatna arhiva
- Posle nedelja provedenih u bolničkom krevetu, sa savetom da se potpuno miruje, uz neprestane scene borbe za život, reanimacije, zvukova aparata, obolele često obuzmu depresivna raspoloženja - kaže ova devojka.
- Tada se trudimo da im prenosimo poruke porodice, da ih podstičemo da ne gube nadu, jer zaista u ovom ratu važne su pozitivne misli.
SALON LEPOTE ZAMENILA BOLNICOM
OVA mlada medicinska sestra na Kosovu i Metohiji se uspešno bavila sasvim drugačijim poslom, imala je svoj kozmetički i frizerski salon. Iako uspešna u njemu, početak kovid-krize u svetu, a naročito u Srbiji, promenio je njena razmišljanja. Tada je donela odluku da potraži posao tamo gde je njen osnovni poziv najpotrebniji. U Beogradu je podstanar i živi sa sestrom Jelenom (24), koja je takođe medicinski radnik. U Gračanici joj žive roditelji, mlađi sestra Jovana i brat Jovan.