MILIONI EVRA ZA OBNOVU SELA: Projekat ministarstva se nastavlja i ove godine, prazne kuće na selu dobiće drugih 6.000 porodica

Njihova realizacija biće nastavljena i ove godine, kada se planira podela još 6.000 praznih kuća sa okućnicom, kaže resorni ministar Milan Krkobabić.

Nastaviće se i rad na razvoju zadrugarstva u Srbiji, koji ispešno funkcioniše poslednje četiri godine, poručuje Krkobabića u razgovoru za Tan‌jug.

Kada je reč o oživljavanju sela kroz obezbeđivanje sredstava za kupovinu praznih seoskih kuća od strane Ministarstva za brigu o selu, Krkobabić kaže da je plan da se u narednih pet godina u prazne kuće po selima širom Srbije naseljava po 6.000 porodica, pa bi se u tom periodu popunilo 30.000 kuća, od ukupno 150.000 koliko se procenjuje da u Srbiji ima praznih kuća na selu.

Prema njegovim rečima, na taj način bi bio vraćen život selima u mnogim krajevima naše zemlje.

"Za realizaciju tog plana biće potrebno dosta novca, po oko 50 miliona evra godišnje, ali postoji jaka volja i rešenost da se to ostvari“, kaže on.

Podseća da je lane za ovu namenu odvojeno prvo 500 miliona dinara, a rebalasnom dodato još 180 miliona, dakle ukupno 680 miliona, čime je omogućeno da više od 650 porodica ostane na selu ili da se iz gradova i prigradskih naselja vrate da žive na selu.

"Reč je o mladim ljudima, koji prosečno imaju po 30 godina, od kojih je 519 već živelo blizu kuća koje su dobili, a 132 porodice su napustile gradove i otišle u sela", ističe Krkobabić.

On navodi se iz razgovora sa ljudima na selu lako uočilo da je velikom broju njih problem kako da se iz svog sela prevezu do drugog sela ili središta svoje opštine gde idu kod lekara, obavljaju administativne poslove, nabavljaju neophodne namirnice.

Zato je lane pokrenut projekat nabavke minibuseva za sela, a prva vozila seljaci mogu očekivati u prvim mesecima ove godine.

Takođe, 2022. će se nastaviti i obnova zadruga. Prema rečima sagovornika Tan‌juga, u prethodne četiri godine u Srbiji je formirano skoro 1.000 novih zadruga a u ovoj godini se planira tzv. vertikalno povezivanje i specijalizacija zadruga.
 

"Cilj je da dobijemo zadruge koje su sposobne da se bave naučno-istraživačkim poslom, istraživanjem tržišta", kaže Krkobabić.

Ukazuje da je neophodnost zadružnog oblika organizovanja uslovljena usitnjenošću poseda u Srbiji, koji u proseku iznosi oko šest hektara i da zato koncept zadrugarstva u našoj zemlji nema alternativu.

Ocenjuje da je broj od 1.000 novootvorenih zadruga u protekle četiri godine prevazišao sva očekivanja i kao veoma pozitivno navodi to što se duh zadrugarstva ponovo vratio i što se vratilo poverenje u zadruge.

U svemu tome je, ističe on, od velikog značaj bila i podrška države, a ona novčana se u 2021. ogledala kroz pomoć za 58 zadruga, kojima je zavisno od toga da li je reč o novim ili starim zadrugama, davano po 15 odnosno po sedam i po miliona dinara.

"Interesantno je da smo lane prvi put imali i turističke zadruge, zatim socijalne zadruge kao i dve zadruge sa Kosova i Metohije", kaže ministar Krkobabić.

Na veoma dobar prijem u selima naišla je i inicijativa o organizovanju Miholjskih susreta sela, koja je, kako objašnjavaju u Ministarstvu za brigu o selu, zamišljena da okuplja ljude u selima Srbije.
 

Lane, kada je i pokrenuta, pokrila je oko 950 sela i okupila više od 100.000 učesnika, koji su se takmičili u raznim sportskim disciplinama, kulturnim sadržajima, kulinarstvu.

"Ova manifestacija je prevazišla sva naša ocekivanja. Mi jesmo finansijski pomogli da se ona održi, ali moram da kažem da sredstva koja su učesnici na njih potrošili daleko prevazilaze sumu koju je dala država", naglašava Krkobabić.

Dodaje da sve lokalne samouprave koje su lane bile uključene u organizaciju ove manifestacije traže da ona postane tradicionalna i obećava da će on kao resorni ministar pomoći da tako i bude.
 

BONUS VIDEO: 

OD NjIVE DO TRPEZE: Evo kako se proizvodi čuveni leskovački ajvar